Matić: Kako do memorijalnog centra za majske žrtve u Srbiji

BEOGRAD - Memorijal bi trebalo da obuhvati sećanje na sve žrtve majskih zločina u Srbiji - i iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, i iz Malog Orašja i Dubone jer su zločini povezani i sećanje, odavanje pijeteta i tugovanje, mora biti jedinstveno, ocenio je direktor Fonda B92 Veran Matić.

On je u autorskom tekstu objavljenom na portalu Javniservis.net govorio više o zločinu u školi „Vladislav Ribnikar“ jer je inicijalni, i zbog toga što se ova institucija više pominje i kao mesto budućeg memorijalnog centra.

"Kada razmišljamo o memorijalu u Srbiji puno možemo da naučimo iz procesa koji je sproveden u Norveškoj", rekao je on navodeći da je pre godinu dana tamo izgrađen memorijal za 77 ubijenih i 240 ranjenih mladih ljudi na ostrvu Utoja i u Oslu.

"Ostrvo Utoja bila je centar za edukovanje mladih norveške laburističke partije, mesto na kojem su se mladi učili progresivnim idejama, multikulturalizmu… Na sličan način u širem smislu možemo govoriti i o Ribnikaru. I iz jednog i iz drugog obrazovnog centra izašlo je puno sada uglednih ljudi, poslovno, politički i na svaki drugi način. Ubica sa Utoje nikada se nije pokajao, kao što možemo da čujemo da se ne kaju ni majske ubice i njihove porodice", naveo je Matić.

On je rekao da, kada se razmišlja o memorijalu u Srbiji, "puno možemo da naučimo iz procesa koji je sproveden u Norveškoj". "Prvo je stvoren nacionalni konsenzus a potom i strpljivo komuniciranje sa svim porodicama širom Norveške, dakle sa više od 300 porodica. Kod nas je taj proces jednostavniji i može brže da se obavi, ali komunikacija mora da uvažava bol i tugu kroz koje prolaze porodice ubijenih i ranjenih, porodice prisutne dece, nastavnici… " naveo je Matić.

Podrška stručnjaka za traume je važna, i mora da bude vrhunska, sa potpunom posvećenošću. Tretman trauma dokle god je to potrebno svakom pojedinačno, ali i institucionalna izgradnja podrške zdravlju svih koji su prošli kroz traumu, specijalizovana sa mehanizmima koji će omogućiti lakšu dostupnost zdravstvenih usluga.

Apsolutno je neophodno snaženje lokalnih zdravstvenih i socijalnih službi koje bi trajno omogućile izlečenje. Finansijska podrška, trajna, sa idejom da ni jedan proces vezan za ozdravljenje ne sme da bude ometen socijalnim položajem, siromaštvom, svakodnevnom brigom za egzistenciju.

Kada se obilaze porodice i kada se razgovara o memorijalu, mora se razgovarati i o svim problemima sa kojima se one suočavaju, sa ciljem da se i tim procesom reše svi problemi, smatra on.

"Jer šta će nam memorijal ako žrtve i dalje pate. Bio bi vrhunski cinizam praviti memorijal a da nije učinjeno sve što je neophodno da se koliko god je to moguće normalizuje život onih koji su preživeli", naveo je Matić.

Paralelno je, kako kaže, važno da država donosi odluke koje će voditi ka izgradnji memorijala koji će biti institucija od integriteta.

U ovom trenutku je jasno da deo škole „Vladislav Ribnikar“ ne može da se koristi kako bi postao deo memorijala koji je vezan za mesto zločina. Deo tog prostora aktuelni Savet roditelja bi želeo da se vrati u upotrebu.

Ali, kako kaže, toksična atmosfera koja se stvorila oko ove teme može se rešiti odlukom vlade da je ovaj prostor opredeljen za budući memorijal i da to više ne može da bude deo bilo kakve rasprave.

U isto vreme, vlada mora da pronađe rešenje da đaci koji pohađaju ovu školu dobiju najbolje moguće uslove, što znači da se pronađu rešenja koja će eliminisati pritisak na prostor memorijala a u isto vreme omogućiti deci i nastavnicima najbolje uslove za rad, smatra Matić.

Kao i nove programe koji bi kroz već postojeće predmete i aktivnosti škole, nastojali da se umanji trauma, da se na adekvatan način predstave masovna ubistva, da se stvore preduslovi da sve što se događa oko memorijalizacije ne bude više nikada deo negativnih narativa.

Upravo obrnuto, smatra on, da budemo ponosni kao društvo što ćemo izgraditi instituciju sećanja i novi obrazovni i debatni prostor koji nam je nedostajao. Nacionalni, regionalni i međunarodni.

"Da kao Norvežani odgovorimo svom snagom na zločinačko mračnjaštvo, da odgovorimo tako što ćemo graditi bolje društvo, tako što ćemo dobrotu, plemenitost, solidarnost vratiti u osnovu našeg svakodnevnog delanja. A iskustva iz ovog užasa da pretvorimo u nove alate za borbu protiv nasilja i ekstremizma".

Matić smatra da deo škole koji je sada zatvoren za nastavu nije dovoljan za ambicioznije projekte i da će biti veoma važno kroz prikupljanje ideja i kroz arhitektonska rešenja, rešiti nekoliko bitnih ciljeva, a to su da se obezbedi dostojna memorijalizacija mesta zločina, da se stvori trajna obrazovna insitucija i da se stvore uslovi za nastavu đacima i nastavnicima.

Najlakše će biti sa obezbeđivanjem dodatnog prostora i za redovnu nastavu i za obrazovnu funkciju memorijala, a najteže i najvažnije je napraviti programe koji bi donosili društvu one vrednosti koje sada nemamo, smatra Matić.

Prema njegovim rečima, potrebno je doneti odluke koje se ne mogu osporavati a koje će zaustaviti polarizaciju, povređivanje žrtava, dnevnu traumatizaciju.

Takođe, smatra on, bilo bi važno da roditelji ubijene i ranjene dece posete prvenstveno memorijal na Utoji, da se upoznaju sa roditeljima stradale dece u Norveškoj, da se upoznaju sa procesom izgradnje memorijala i društvenih promena koje su se desile u Norveškoj u protelih 12 godina.

"Prisustvovao sam susretu i komunikaciji roditelja iz Beograda, Dubone i Malog Orašja. To je razumevanje na pogled, to je saosećanje kroz svaki atom, to je neprocenjiva podrška. To možete samo poštovati jer, nadajmo se, nikada nećete znati kako im je. Zbog toga je važno da ih ne stavljamo u poziciju da budu meta i da budu povređivani svakoga trena", zaključio je Matić.