Istoričar Predrag Marković: Dan Republike Srpske proglašen je pre početka rata u BiH

BEOGRAD - Direktor Instituta za savremenu istoriju Predrag Marković izjavio je danas da oni koji se protive proslavi Dana Republike Srpske 9. januara, zaboravljaju da je taj dan proglašen pre početka rata u BiH.

Sem toga, kako je Marković istakao za Tanjug, u BiH postoji paradoksalna situacija da oni koji intenzivno mrze polovinu svoje države zahtevaju unitarizaciju BiH.

"Oni na svako pominjanje Srba u BiH dobijaju napade mržnje i onda očekuju da Srbi pristanu na centralizaciju Bosne. To stvarno nije umesno, jer ne zaboravimo da su Srbi u BiH bili ti koji su poslednji napustili ideju Jugoslavije. I sada oni hoće od Bosne da prave neku kobajagi karikaturu Jugoslavije. Jer ono što oni hoće to je majorizacija. Da nametnu svojim brojem svaku odluku, a zbog toga se raspala Jugoslavija. Znači, njima nije bila dobra Jugoslavija zbog toga, a sad hoće da naprave karikaturu Jugoslavije od BiH", ocenio je Marković.

Ističe da je Republika Srpska prva srpska država na Zapadu, prva takva u našoj istoriji.

"I ona već dugo traje. 32 godine nije tako mali period i ni na koji način, sem nekakvim genocidnim uništenjem, Srbi neće moći da se uteraju u neku unitarnu Bosnu. Tako da ne znam zašto oni to rade. Samo političari koji izazivaju mržnju prema Republici Srpskoj, jer prosto od toga nema ništa", smatra Marković.

On dodaje da RS mnogo više smeta Bošnjacima, nego Hrvatima u BiH.

Kako je rekao, Hrvati u BiH su prilični gubitnici celog tog procesa u BiH, jer je Hrvatska, u nekim većim igrama, žrtvovala bosanske Hrvate za Krajinu.

"To je bilo jedno šire rešenje, gde je Hrvatska dobila Krajinu. U Hercegovini se drže blizu Hrvatske i to je to, ali Hrvati na severu polako nestaju. Imate te stare hrvatske zajednice u centralnoj Bosni, koje će nestati, neće postojati više. To je dokaz da svaka narodna zajednica mora da ima neku vrstu državnosti, jer prosto ne može da opstane drugačije. Bosanski Hrvati su primer toga", naveo je Marković.

Na pitanje da li može da se ukine Republika Srpska, Marković odgovara da ne može, ali da može da se liši sadržaja.

"Ona može da bude jedna prazna forma. Oni hoće da uzmu ovlašćenja Republike Srpske. To je ono oko čega se vodi velika politička borba", ističe istoričar.

On dodaje da je Dejtonski sporazum ostavio neke stvari nerazrešene, posebno simboličke stvari, ali da svaka zajednica ima pravo da slavi svoje neke datume.

Ističe da je Srbija dozvolila da svaka nacionalna manjina ima svoj praznik.

"Jedino je bilo malo rasprave oko 28. novembra, Dana albanske zastave. Ali, mimo toga, država Srbija je priznala, koja god je manjina tražila neki praznik. Poenta je da je Republika Srpska država, ona nije manjina. Znači, oni hoće da daju manje prava jednoj državi", rekao je Marković.

On je istakao da malo ljudi zna kada je zaista počeo rat u BiH, te da on nije počeo opsadom Sarajeva 6. aprila, kao što se često smatra, već da su nekoliko meseci ranije snage Hrvatske vojske u tri navrata napale BiH.

"Rat je počeo napadom hrvatskih snaga u Popovom polju u Hercegovini. Zapravo je prva vojska koja je napala državu Bosnu bila Hrvatska vojska koja je iz Dubrovnika napala srpska sela u Popovom polju 1991. godine. Napali su u Neumu, bez obzira što su ih dočekali raširenih ruku, napali su Srbe, mislim da se zove Ravno...to mesto u zaleđu Dubrovnika i napali su u Posavini, gde su bile velike operacije već u martu 1992.", navodi Marković.

Govoreći o Srebrenici, Marković je rekao da je to greh neslućenih razmera.

Istakao je da srpska vojska nikad nije ubijala zarobljenike.

"Velika greška je bila i Srbije i Republike Srpske, bez obzira što nema odgovornosti Srbije, a verovatno ni civilnog dela Republike Srpske. Morali smo da kaznimo sami ljude koji su za to odgovorni. Da smo sami to završili, međunarodna zajednica bi imala manji potencijal za ucenjivanje", poručuje Marković.