Predsednik Foruma srednjih stručnih škola: Postao je trend da se plaćaju privatni časovi za pripremu male mature

BEOGRAD - Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić rekao je da je postao trend među roditeljima da uzimaju privatne časove deci za pripremu male mature i da za to izdvajaju velike sume novca - više od 100.000 dinara može da košta priprema za sva tri predmeta.

Kako je rekao za Tanjug, roditelji misle da će imati bolju i kvalitetniju kontrolu nam detetom i njegovima učenjem.

 

"Što se tiče plaćanja privatnih časova u Beogradu za to se najviše odlučuju roditelji u opštinama Savski Venac, Vračar i Stari Grad. Malo manje, recimo, van Beograda, ali se ipak uzimaju. Privatni časovi su, nažalost, poskupeli sa rastom cena. U proseku se cena kreće negde od 1.500 dinara za jedan školski čas ili 2.500, recimo za dva školska časa. To je cena koje naplaćuju kvalitetni nastavnici", rekao je Antić.

Međutim, kako objašnjava Antić, ono što nije dobro je što roditelji plaćaju nastavnike sličnih struka, na primer za matematiku programere, IT stručnjake ili mašince.

"Oni sigurno znaju matematiku, ali pedagoški pristup je sasvim drugačiji. Od uvoda do razrade, do zaključka, to je sasvim drugačiji plan od onih nastavnika koji rade u osnovnoj školi i koji pripremaju đake", rekao je on.

Što se tiče škola, i škole vrše pripreme, čak i opštine recimo ili razna udruženja i to je besplatno, podseća Antić.

"U školi je to uglavnom šesti čas ili sedmi čas, između smena. Nekada bude od četiri sata popodne kad nastavnik završi. Mnogo bi bilo bolje rešenje da se subotom to radi - dva časa srpskog, dva časa matematike", istakao je Antić.

Kako objašnjava, i u školama treba da se pripremna nastava organizuje u manjim grupama, a ne u grupi od 30 učenika, jer su manje grupe efikasnije.

"Za savladavanje gradiva je jako bitno da vi imate povratnu informaciju i da možda komunicirate jedan na jedan", naglasio je on.

 

Zato, kako objašnjava Antić, roditelji se odlučuju da plate privatne časove, ali ističe da to ne znači da će dete da bolje položi malu maturu, jer ako nije učilo na vreme kroz četiri godine teško će svo gradivo savladati za 40 časova.

Antić je naglasio da rezultati male mature čak nekada budu i ispod proseka.

"Razlozi su sigurno preveliki broj činjenica koje oni uče, literatura koja je na neki način zastarela, kabinetska nastava koje skoro nema i laboratorije koje su slabo opremljene", rekao je Antić.

Dodaje da treba više da se ulaže u opremanje i da teorijska nastava bude što više praktično primenljiva.

Antić je za Tanjug rekao da se svake godine sve više osmaka iz većih gradskih sredina, poput Beograda, Novog Sada i Niša se opredeljuje za medicinske škole, za informatičke smerove i gimnazije.

 

"Što se tiče manjih sredina, tamo je dominantna medicinska struka, na drugom mestu su informacione tehnologije ili elektrotehnika. Na trećem mestu dolazi ugostiteljstvo i turizam, gimnazije su tamo poluprazne. Retko ko upiše gimnazije u manjim mestima, kao što su Knjaževac ili Bor, pa čak i Kragujevcu, ima dve gimnazije, jedna se popuni super, druga već u drugom roku ima potrebe da upiše", objašnjava Antić.

Ističe da je dualno obrazovanje sve popularnije.

 

"Mislim da će biti sve više i više razloga da se upisuju škole sa dualnim obrazovanjem. Očigledno je, zato što, recimo u trećoj godini 70 odsto od minimalne zarade se plaća učeniku. Moj je cilj je da se sa investiranjem u đaka krene od prve godine", rekao je on.

Kako je naveo od lekara specijaliste se na primer više plaćaju, zanatlije, poput keramičara, vodoinstalatera, zidara, a da ne zaostaju kozmetičari, frizeri, maseri.

 

Zamenica direktora OŠ "Gavrilo Princip" Aleksandra Grujić Jankuloski rekla je da ova škola već godinama organizuje pripremnu nastavu za učenike.

"Svi učenici su na pripremama nakon nastave, s obzirom na to da mi radimo u jednoj smeni. Nakon nastave, sve od sedmog časa nadalje su pripreme za polaganje završnog ispita. Obavezan fond je 10 časova po predmetu, koji se uglavnom realizuje neposredno pred polaganje završnog ispita. Međutim, nastavnici rade više, znači otprilike svodi se na nekih 36 časova", rekla je Grujić Jankuloski za Tanjug.

 

Kako je navela, učenici se opredeljuju da li žele ili ne da dolaze na pripremnu nastavu, ali da škola utiče da to ipak bude obavezno.

Što se tiče uspešnosti na maloj maturi, zamenica direktora, kaže da su već godinama iznad republičkog proseka.

Kako je naglasila, već nekoliko godina unazad je popularna medicinska škola.

"Zatim slede farmaceutska, zubotehnička, zanatske škole, uglavnom škole za negu i lepotu, frizerske, kozmetičarske", rekla je ona.

Kako je istakla Grujić u svakoj godini ima dece i roditelja koji se odlučuju za privatne časove i da je to postala moda i trend.

"Savet deci je da nemaju tremu, da budu opušteni. Oni koji su učili redovno sve to znaju, samo treba da obnove i da se sve slegne do juna", naglasila je ona.

 

Roditelji dodaju da u školama ima pripremne nastave i da se uglavnom po predmetu organizuje po 15 časova, koji su raspoređeni od februara do juna.

Za jedan predmet, to jest za dvočas, u pojedinim privatnim školama potrebno je izdvojiti od 1.250 dinara, za dva predmeta je cena po dvočasu 1.125. dok je za tri predmeta cena dvočasa 1.025 dinara.

Fond časova za svaki predmet pojedinačno je 40, a ukoliko se dete priprema samo iz jednog predmeta cene su od 20.000 dinara, za dva 45.000, dok je za tri predmeta od 60.000 dinara, dok u pojedinim školama priprema košta i više od 100.000 dinara.

Privatne škole organizuju nastavu u manjim grupama, od dva do tri polaznika, ako se čas organizuje jedan na jedan, onda su cene više.

Privatne škole daju mogućnost i plaćanja na rate, a kada se plati celokupan iznos roditelji mogu dobiti i popust, koji je od 10 do 20 odsto, dok pojedine škole u cenu paketa uračunaju i zbirke za pripremnu nastavu.

Pored privatnih škola, kojih u Srbiji ima gotovo u svakom gradu, osmaci i preko oglasa mogu da dođu do nastavnika za pripremnu nastavu, a cene časova, to jest jednog časa od 45 minuta su od 1.200 dinara pa naviše.

Na sajtu Ministarstva prosvete postoji E- vežbaonica na kojoj ima 4.200 zadataka koji mogu da pomognu učenicima da se pripreme za polaganje male mature.

Zadaci obuhvataju sedam predmeta - srpski jezik ili maternji jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, geografija i istorija, a raspoređeni su prema težini na tri nivoa - osnovni, srednji i napredni.

Ako učenik pohađa nastavu na nekom od osam jezika nacionalnih manjina - albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom ili hrvatskom može da zadatke nađe na tom jeziku.

Kada je reč o bodovanju, učenici na maloj maturi mogu da osvoje najviše 40 bodova- 14 iz srpskog jezika, 14 iz matematike i 12 iz izbornog predmeta (biologija, geografija, istorija, fizika i hemija).

Iz škole učenik može da ponese maksimalno 60 poena i to ako ima sve zaključene petice od šestog do osmog razreda. Najveći broj bodova koji učenik može imati na osnovu opšteg uspeha i uspeha na završnom ispitu je 100 bodova.

Učenici koji žele da upišu četvorogodišnju srednju školu moraju da imaju najmanje 50 poena.

Mala matura polaže se 17.18. i 19. juna, a proba male mature je 22. i 23. marta.

Učenici koji iz opravdanih razloga ne pristupe polaganju završnog ispita u junskom roku, mogu obaviti završni ispit u avgustovskom roku, uz sprovođenje iste procedure kao u junskom roku.