Maja Gojković: Ženama je potrebna međusobna solidarnost

BEOGRAD - Ministarka kulture Maja Gojković priredila je danas povodom Dana žena tradicinalno okupljanje direktorki ustanova kulture, umetnica, predstavnica javnog i civilnog sektora, pod sloganom "Кultura je ženskog roda“, u prostoru Etnografskog muzeja u Beogradu.

U obraćanju zvanicama na svečanom doručku, Gojković je istakla da deluje kao da su u Srbiji žene pobedile, pošto čine 60 posto zaposlenih u ustanovama kulture, dok su u manjim sredinama, "verovali ili ne, brojke još mnogo veće".

Gojković je priznala da se na mestu ministarke pitala kako to da su žene toliko zainteresovane da se bave kulturom i otvaraju im se vrata u ustanovama kulture, a ne u nekim velikim sistemima gde se donose važne odluke i ima mnogo više novca.

Navevši da je tajna u tome da se žene zapošljavaju, ali da odluke i dalje donose muškarci, Gojković je dodala i da su "žene te koje se ne solidarišu sa drugim ženama".

"Da smo malo više, sve zajedno, na istoj strani, onda bi se naš glas više i bolje čuo. Upravo su žene te koje su svakoj od nas glavni rivali, nažalost", ocenila je ministarka.

Gojković je istakla da je glavna poruka skupa da žene da bi uspele da dostignu zamišljenu, potpunu ravnopravnost sa muškarcima, moraju da shvate da je jedini odgovor solidarnost, i davanje međusobne apsolutne podrške.

"Imamo u Srbiji veliku prednost u odnosu na države zapada, gde u pojedinim zemljama i danas sanjaju o ravnopravnosti koje smo davno savladale", ocenila je Gojković.

Prema njenim rečima, nestvarno deluju vesti da su žene u Francuskoj tek pre nekoliko dana postigle ustavom zagarantovano pravo na abortus.

Skup kome su prisustvovale i direktorke Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković, Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, Muzeja savremene umetnosti Beograda Marijana Kolarić i druge kulturne poslenice, prema rečima Gojković, služi za bolje upoznavanje i umreživanje u potrazi za solidarnošću.

Povodom prošle godine najavljenog Ženskog muzeja, Gojković je rekla da su napravljeni prvi koraci, odnosno da je završen projekat i tehnička dokumentacija.

"Uskoro ćemo početi sa radovima. Nadam se, ako ne sledeći doručak, ona onaj tamo, sigurno ćemo imati u Kući stvaralaštva žena", najavila je Gojković.

Prema njenim rečima, za desetak dana biće predat projekat i počinje gradnja galerije posvećene slikarki Mileni Pavlović Barili (1909-1945), "moderne kakvu zaslužuje njeno stvaralaštvo".

Gojković je dodalada je u planu da Ženskom muzeju u Vašingtonu bude napravljena izložba kakva dolikuje Pavlović Barili, koja bi podsetila u Americi na njeno stvaralaštvo.

Pozdravljajući okupljene zvanice, direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić je istakao zadovoljstvo što je njihova ustanova "domaćin ovake lepe stvari, koja je korisna i interesantna".

"Svaki dan treba da bude Osmi mart. Jako je važno što su u ovom muzeju, a i drugima, glavna motorna snaga žene. Počastvovan sam što kad pozovem kolegijum imam sve žene oko sebe. One guraju muzej unapred", naveo je Krstić.

Članica Upravnog odbora Narodnog pozorišta Milena Trobozić Garfild je primetila da je kultura ženskog roda i da su u toj sferi u velikom broju na vodećim pozicijama uspešne žene, koje u 70 posto slučajeva čine i čitaoce i posetioce koncerata i drugih kulturnih dešavanja.

Trobozić Garfild je navela da "žene stvaraju i održavaju kulturu", da "muškarci ne razumeju ženske probleme i da je abortus pitanje muških prava bio bi nedodirljiva svetinja", kao i da "sva prava žena nisu dobijena dobrom voljom muškaraca, već borbom žena".

"Muškarci su u 90 posto svetskih kompanija direktori. Ženama se ponekad dozvoljava da režiraju, ali direktori filmskih studija su muškarci. Mi ovde imamo više žena na rukovodećim položajima. Moramo da čuvamo prava i da se borimo za još veća, ali i da budemo na oprezu da ne budu oduzeta", navela je Trobozić Garfild.

Podsetivši na nedavno unošenje u francuski ustav prava na abortus, Trobozić Garfild je dodala da je ponosna, jer je "čula da je njihov primer bio naš ustav".

Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivana Bašičević Antić je primetila da "pitanje roda i rodnih prava postaje sve složenije uvođenjem treće kategorije za osobe koje se ne osećaj kao muškarci i žene", dodavši da ima osećaj da će to biti "važan faktor u životu naše dece i budućih generacija".

Baščević Antić je dodala da u Srbiji "u polju kulture na upravljačkim pozicijima vidimo dosta žena, i postaje očigledno da je to doprinos aktuelnog Ministarstva kulture".

Direktorka Doma Jevrema Grujića Branka Conić jepodsetila na ličnosti iz srpske kulture kakve su bile Anica Savić Rebac, Maga Magazinović Nadežda Petrović, Milica Stojanović Srpkinja, Soja Jovanović ili Isidora Sekulić, čija je "istrajnost i nepokolebljivost izvor inspiracije za sve nas danas".