Jelena Medaković: Peticija za isključivanje Izraela iz Bijenala ne doprinosi umetnosti

BEOGRAD - Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković izjavila je danas da politici ne bi trebalo da bude mesto u kulturi.

Ona je to rekla za Tanjug, povodom otvorenog pisma koje je potpisalo više od 17.000 umetnika koji zahtevaju da Bijenale u Veneciji ove godine isključi izraelski paviljon iz učešća na ovogodišnjoj umetničkoj manifestaciji.

"Mi smo prvi svedoci kako je to izgledalo devedestih godina kada smo bili skrajnuti na svim nivoima, i umetničkim i sportskim i znamo koliko je to našim sportistima i umetnicima prekinulo tok karijera. I dan danas se osećaju posledice na našoj umetničkoj sceni jer ta nekoherentnost je upravo posledica te decenije gde smo mi bili u sličnom problemu", navela je ona.

Na pitanje kako gleda na činjenicu da je ova inicijativa potekla od umetnika, a ne političara, Medakovićeva je rekla da na to gleda kao na potrebu jednog dela umetničke scene da aktuelizuje svoju umetnost na kontu nekih političkih trenutnih dešavanja.

"Svi smo mi svedoci velikih ratova danas, i u Ukrajini i Izraleu i Pojasu Gaze, znamo šta se dešava, ali isto tako znamo da isključivanje Rusa, ukidanje najvećih ruskih pisaca iz čitanki, prekidanje saradnje sa najboljim svetskim glasovima je nešto što je nedopustivo i što će obeležiti ove godine. Kada je umetnost u pitanju, kroz istoriju znamo samo jedna period kada je cvetala socijalna sredina, a da je cvetala i umetnost, a desilo se davno u Španiji", objasnila je direktorka.

Smatra da će se iz napora koje će umetnici uložiti da ostanu u svojoj sferi, izroditi velike poetike i otpor prema ovome što se dešava.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku je dozvoljeno da ste protiv Rusije, ali ne i protiv Izraela i direktno za rešenje problema Palestinaca i problema u Pojasu Gaze, koji traje decenijama unazad.

"Svi znamo šta je ruska kultura, avangarda, koliko se pokreta i čitava savremena umetnost izrodila iz dekonstruktivizma koji je nastao u Rusiji, tako da je to jedna velika šteta za civilizaciju, ali ne sumnjam da će se umetničke prakse dešavati pa će samim tim za neku godinu biti dominantne", ocenila je Medakovićeva.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac složio se da politici nema mesta u kulturi, kao što nema ni nikakvim zabranama jer je, ocenio je, kultura prostor gde se vežba sloboda, i zato svako ograničenje i sputavanje je šteta.

"Bar za nas Srbe bi to moralo da bude potpuno jasno jer smo često izloženi takvim stvarim", istakao je on.

Komentarišući to što je ova inicijativa potekla od umetnika, a ne političara, Kusovac je rekao da umetnici rade protiv sebe, i naglasio da bi umetnici trebalo da znaju da je svako sputavanje zapravo sputavanje slobode i stvaralaštva.

"Mi smo to osetili na svojoj koži bolje nego i jedan drugi narod, još od (Bila) Klintona i Olbrajtove. Svi su hteli da nas nauče pameti, u stvari da uvede neki njihov red a ne da vas puste da slobodno razmišljate. Svaki srpski seljak zna, ko peva zlo ne misli", izjavio je istoričar.

Odgovarajući na pitanje zašto su različiti aršini za Izrael i Rusiju, s obzirom da je italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano odbio zahtev da se Izraelu onemogući nacionalna prezentacija, Kusovac je rekao je Zapad uvek bio protiv Rusije i da je politika Zapada utemeljena na isključivanju.

"Rusija tu u boljoj poziciji jer je otvorena, a oni su zatvoren. Bez Rusije se gubi, a ne dobija. Rusija je simbol slobode, svog ponašanja, o tome se dugo pisalo", poručio je on.