Sećanja Srba sa KiM na 17. mart: Takva strahota ne sme više da se ponovi nikome

KOSOVSKA MITROVICA - Srbi na Kosovu i Metohiji su se, posle bombardovanja 1999. godine, na današnji dan 2004. godine suočili sa novim stradanjem i golgotom kada se na udaru Albanaca našlo sve što je srpsko, a njihova sećanja na te strahote ni danas ne blede.

Pre 20 godina, 17. marta, velika grupa Albanaca iz južnog dela grada prodrla su u severni deo Kosovske Mitrovice, vođeni lažnom informacijom da su na albansku decu pušteni psi, zbog čega su se, bežeći utopila u Ibru.

Tog dana ubijeni su Jana Tučev i Borivoje Spasojević.

"Mog oca je pogodio snajper sa 'Tri solitera', u srce, na licu mesta je bio mrtav. Otišao sam u bolnicu, preuzeo telo, sahranio ga i vratio se u Mitrovicu i gledao sve što se tih dana dešavalo. To su bile reke, more proteranih ljudi iz svih krajeva. Svinjare je tada zapaljeno... ljudi su napadani, povređivani, bilo je i mrtvih", seća se Dragan Spasojević iz Kosovske Mitrovice, preneo je TV Most.

On ističe da zločinci do danas nisu imenovani, niti kažnjeni jer, kako navodi, očigledno da je to nekome u interesu.

"Postoje dokazi, ali ne postoji rešenost. Verovatno je to zločin bez kazne, nekome je u interesu da se ne pronađu počinioci", istakao je on.

Tog 17. marta pogrom se sa severa nastavio južno od Ibra, na srpske sredine oko Prištine.

Scene nasilja zabeležene su u Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, Lipljanu.

"U tim momentima nisam osećala ništa, osećala sam samo bes i samo sam gledala gde su i deca, da ih spasim. A posle toga sam bila loše, odjedanput sam bila na ulici, ništa nemaš. Šta smo mi krivi? Ništa nikom nismo uradili, da dođu da nam pale kuću…", navodi Gorica Mitrović iz Lipljana.

Naviru sećanja, koja još uvek ne blede i bole, kao i pre dve decenije, kaže Bojan Mitić iz Čaglavice.

"Niko nikada ne može da izbriše, to je trenutak kad imaš sve, a za par minuta ništa, ostaneš na ulici", naveo je Mitić.

On dodaje da je 17. mart 2004. godine ne sme da se zaboravi.

"Želim da to prenesem svojoj deci, kako bi znali šta se desilo i gde i kako žive i šta sve može da im se desi. Nadam da to nikada više neće da se desi", navodi Mitić.

Pogrom nije zaobišao ni Prištinu, iz koje je 1999. proterano oko 50.000 Srba, a 2004. ostatak Srba.

Hram Svetog Nikole zapaljen je 18. marta, a crkva je kasnije delimično obnovljena.

"Kuća se sruši i obnovi, ali velika je žalost taj hram. Mnogo je to vedan ikonostas, ručni rad. Postoji još jedan sličan u Bitolju, ali šta da se radi. Bog mi je svedok da nisam mislio na svoju kuću, kuća se sruši i ponovo izgradi, ali hram...", ističe Ilija Trajković iz Prištine.

U martovskom pogromu, pre 20 godina ubijeno je 19 ljudi, proterano više od 4.000 Srba, spaljeno preko hiljadu kuća i uništeno i oskrnavljeno 40 pravoslavnih hramova.