Mladi stručnjaci za nuklearnu energiju: Želimo da se vratimo u Srbiju

PARIZ  - Troje mladih nuklearnih stručnjaka koji se školuju i rade u Francuskoj i koji su danas razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem izjavili su da u Francuskoj, kao jednoj od najvećih nuklearnih sila, sakupljaju znanje koje bi jednog dana mogli da donesu u Srbiju.

Bogdan Stepanović ima 23 godine i rođen je u Parizu, ali su njegovi rodom iz Kraljeva.

Završio je master nuklearne fizike, i trenutno je doktorant u Francuskom institutu za nuklearnu energiju za reaktorsku fiziku.

Želi da se vrati u Srbiju, a kao glavni razlog je što smatra da je nuklearna nauka naša nauka.

"Mi smo pre 70 godina bili pioniri u tome, sa najvećim svetskim silama mi smo među prvima izgradili eksperimentalni nuklerni reaktor u Vinči", objašnjava Stepanović.

Naglašava da je ljubitelj fizike, ali da je nuklearna energija vrlo bitna u kontekstu energetske tranzicije.

"U EU ove godine nuklearna energija je postala zelena energija, zato što jedini stabilni izvor energije koji ne proizvodi ugljen dioksid tokom proizvodnje", kaže Stepanović.

Kaže da mladi naučnici žele da promovišu obrazovanje, i da kroz obrazovanje steknemo nezavisnost i ekonomsku moć.

"Moramo da se pripremimo najbolje, imamo stručnjake u Srbiji, imamo takođe i u inostranstvu i cilj Srpskog nuklearnog društva je da skupimo sve te stručnake", poručuje Stepanović.

Lidija Gajinović je rođena u Novom Sadu pre 25 godina i u Francusku je došla pre dve godine.

U Francuskoj je završila master iz nuklearne energije i trenutno radi kao istraživač-istraživač u Francuskom institutu za atomsku energiju.

Ističe da radi na malim modularnim reaktorima, što je nešto što može biti poprilično korisno za Srbiju u smislu da se prvo planiraju mali modularni reaktori.

Baš zato ističe da postoje stručni kadrovi koji mogu da pruže ekspertizu za potrebne istraživanja i buduću industriju u Srbiji.

"Trenutno sam ovde i mislim da je dobro što ovde mogu da steknem neko početno iskustvo, s obzirom da Francuska ima 57 nuklearnih reaktora, tako da imam od koga da učim. Posle to znanje mogu da donesem u Srbiju", poručila je Gajinović posle susreta sa predsednikom Vučićem u Parizu.

Na pitanje koliko joj znači to što je predsedik Vučić obećao velike plate stručnjacima koji se vrate u zemlju, ona odgovara da niko ne radi taj posao zbog plate.

"Naravno da je to nešto što je bitno, s obzirom da od toga živimo, ali ovo nas ispunjava. Smatramo da je to nešto što može biti vrlo korisno za našu zemlju i smatramo da je ipak više ispunjava čoveka kada radi u svojoj zemlji nego negde u inostranstvu", poručila je Gajinović.

Luka Stančev ima 25 godina i rođen je u Boru.

On odbacuje tvrdnje da Srbija nema kadrove u nuklearnoj fizici i ističe da je od njih 13 koliko studira nuklearnu fiziku na njihovoj grupi, troje Srba.

"Došao sam ovde kao stipendista za strane talente. Lidija je zaboravila da pomene da je ona na stipendiste Međunarodne agencije za atomsku energiju. Već ovde drugu godinu sam ovde, radim u jednoj kompaniji koja se zove NREA, bavi se projektovanjem nove generacije reaktora, to su reaktori četvrte generacije, koji će u budućnosti rešiti problem otpada", priča Stančev.

Kako kaže, sebe vidi kao nekog ko sada skuplja znanje sa potencijalnom mogućnosti da se vrati u svoju zemlju.

"Ja sam svoju nuklearnu priču počeo na Univerzitetu u Beogradu i to na Tehničkom fakultetu gde se školuju nuklearni inženjeri i danas. Nakon toga sam završio na praksi u Vinči i tamo sam zavoleo ovaj posao. Mislio sam da ću biti biomedicinski inženjer, ali oni su me odvukli od toga i zavoleo sam to", objašnjava Standev.

Što se tiče nuklearne energije u Srbiji, kaže da kada su primetili da počinje priča o tome, shvatili su da imaju odgovornost da državi i društvu pruže adekvatne informacije o tome.

"Odluka će biti i na državi i na društvu. Odluka je velika i ona se prosto ne može doneti i bez jednih i bez drugih. Svi moraju imati adekvatne informacije. Mi smo sa tom inicijativom osnovali Srpsko nuklearno društvo koje okuplja sve stručnjake u zemlji i inostranstvu i institucije. Mi smo jedina zajednica koja može odgovoriti na to pitanje, jer ni jedna zajednica ponaosob, ni univerzitet, ni instituti, ni Srbatom ne mogu odgovoriti na to pitanje, već možemo samo kao zajednica i sa tim ciljima je Osnovano nuklearno društvo", navodi Stančev.

Kako je rekao, početak priče o nuklearnoj energiji njima je signal da mogu da počnu da orijentišu posaoka svojoj zemlji.

"Mi smo pioniri u ovome. Mi smo zaboravili da smo mi tu stvar pokrenuli među prvima sa velikim zemljama. Nuklearna fizika je naša priča. Mi smo osnivači CERN-a, mi smo napravili šesti nuklearni istraživački reaktor u svetu, šesta zemlja koja je uspela da uradi. Posle rata na Beogradskom univerzitetu nije bio ni jedan doktorant fizike, a za deset godina napravlje je nuklearni reaktor. Tako da bitan faktor igra entuzijazam i kad ohrabrite mlade ljude, oni mogu postići velike stvari", naglašava Stančev.

On kaže da je Srbija bivša nuklearna zemlja i da je nuklearku Krško pravila cela bivša SFRJ i da smo svi zajedno učestvovali u nuklearnom programu.

"Nuklearna energija nije samo elektrana. Nuklearna energija je nuklearna medicina, nuklearna energija je i u poljoprivredi, ima svoju upotrebu i inženjerstvu. I mi prosto tu priliku možemo videti pošto se naši ljudi sve više obrazuju u tom sektoru, od veštačke inteligencije do IT-a, inženjerstva, fizike, hemije i sl", objašnjava Stančev.

On je veliki optimista i naglašava da, ako je nuklearna energija mogla da zaživi u Srbiji u kojoj je bilo 40 odsto nepismenih, može i sada.

Kako kaže, misli da nam samo fali entuzijazam i više verovanja u sebe pošto smo, kako kaže, ubedili sebe da velike stvari nisu za nas.

"Ja verujem da, ako se napravi dobar plan i ako se prepusti stručnjacima, da će oni to uraditi. 10 godina nije dug period za tako jednu veliku priču. A do tada mi ćemo podići institute, fakultete, univerzitete, privući ljude iz inostranstva. Ne samo naše nacionalnosti nego i drugih nacionalnosti koji će želeti time da se bave u Evropi koja je danas centar nuklearnog sveta", veruje Stančev.