Sindikati: Opšti položaj radnika je poboljšan, životni standard može da bude i bolji

BEOGRAD - Vodeće sindikalne centrale u Srbiji danas će umesto uobičajenih prvomajskih radničkih protesta organizovati okupljanja na otvorenom gde će razgovarati sa građanima, a njihovi predstavnici za Tanjug ističu da postoji boljitak u položaju radnika, ali da bi životni standard i nivo prava zaposlenih mogli da budu mnogo bolji.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović ističe da pomaka ima, ali da se on ne dešava tempom i dinamikom koju su sindikati očekivali.

"Naša vlada se okrenula tome da zapošljava, odnosno da popunjava radna mesta i smanjuje nezaposlenost. To se nažalost dešava nauštrb plata i ide se na to da se dobije na kvantitetu, ali gubimo na kvalitetu", rekao je on.

Ocenio je da investitori koji dolaze u Srbiju, nisu od onih koji omogućavaju da radnici zarađuju više, pa će sindikati u narednom periodu morati da se bore da se te i plate u celoj zemlji povećaju.

"Borićemo se da u Srbiju dolaze kvalitetni investitori koji će zapošljavati kvalifikovanu radnu snagu, koja nama u ovom trenutku nedostaje, jer je veliki broj naših građana otišao u inostranstvo da radi i tamo traži svoju egzistenciju. Mi želimo da naši ljudi ostanu ovde, a to će se desiti jedino kada plate budu mnogo veće nego što su sada", navodi on i dodaje da je važan cilj sindikalne borbe - poštovanje zaposlenih i njihovih prava od strane poslodavaca.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju, ističe da je procenat sindikalnog organizovanja radnika u Srbiji još veliki, ali da je znatno manji nego pre 15-20 godina, za šta je prema njegovim rečima glavni razlog gašenje brojnih preduzeća do čega je došlo zbog njihovog restrukturiranja.

Ipak je optimista, jer kako kaže u sindikat dolaze mladi ljudi, oseća se novi zamah, što vraća nadu da vera u sindikat i sindikalno organizovanje postoji.

"Mladi ljudi ulaze u sindikat, najviše onog trenutka kada osete potrebu, a to je kada budu ugroženi na svojim radnim mestima, kada traže neku pravdu i tada vide da jedino kroz neki vid organizovanja mogu da se suprotstave i dođu do prava kod poslodavaca koja su im uskraćena", ističe on.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za Tanjug je ocenila da su poslodavci jedan od važnih razloga, odnosno prepreka masovnijem sindikalnom organizovanju u Srbiji.

"Ovog Prvog maja sam izuzetno nezadovoljna time što je odnos poslodavaca prema radnicima najgori u poslednjih dvadesetak godina. Mi u velikom broju kompanija ne možemo da osnujemo sindikate. Neće vama ni jedan poslodavac da izađe i kaže da ne dozvoljava da se u toj i toj kompaniji osnuje sindikat, ali kada pokrenemo inicijativu, eventualni budući predsednik sindikata se poziva na razgovor u četiri oka i kaže mu se da se mane ćorava posla i da je bolje da ne ulazi u to", istakla je ona.

Navela je da ne postoji tačan podatak koliko je radnika u našoj zemlji sindikalno organizovano, ali da se procenjuje da ih je oko 35 odsto od ukupno 2,3 miliona koliko prema najnovijim statističkim podacima zaposlenih u Srbiji ima.

Prema njenim rečima, ovakav stav poslodavaca samo je jedan od brojnih razloga za radničko i sindikalno nezadovoljstvo, a najveći je slab životni standard, jer kako kaže, iako su u zemlji povećane plate, inflacija koja je bila visoka, pojela je povećanje zarada.

"S druge strane, mi ovog Prvog maja ne možemo da budemo zadovoljni ni povećanjem tzv. prekarnog ili nesigurnog rada u Srbiji, jer je sve veći broj zaključenih nesigurnih ugovora, a radnici sa takvim ugovorima ne mogu da planiraju svoj život, zasnuju porodice, uzmu kredite da kupe stan i slično. Da ne govorim o radnicima koji rade sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kojih je takođe dosta, a uskraćena su im mnoga prava kao što su pravo na prekovremeni rad, topli obrok, regres, korišćenje godišnjeg odmora", istakla je ona.

Ocenila je i da odnosi među sindikalnim organizacijama u Srbiji nisu dobri.

To je svakako jedan od razloga zbog čega će svako za sebe obeležiti današnji radnički praznik.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) će u Beogradu i u još nekoliko većih gradova Srbije, kao što su Subotica, Kruševac, Čačak i drugi organizivati okupljanja zaposlenih.

Skup u Beogradu, pod nazivom "Udružimo se u borbi za radnička prava" održaće se na Adi Ciganliji, a sindikalci će, kako je objavio Savez samostalnih sindikata Beograda, sa građanima, između ostalog, razgovarati o značaju članstva u sindikatu, perspektivama tržišta rada, penzijskoj politici, predlozima izmena i dopuna Zakona o radu, zaštiti prava radnika.

Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" organizovaće na Trgu Slavija u Beogradu, na platou kod spomenika Dimitriju Tucoviću, skup pod nazivom " Za demokratski i radnički restart" .

Iz ove centrale su pozvali zainteresovane da dođu da čuju šta oni imaju da im kažu o predlogu Zakona o radu, perspektivama tržišta rada, penzijskoj politici, bezbednosti i zdravlju na radu, ali i funkcionisanju institucija u našoj zemlji, pravosuđu i javnoj bezbednosti.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), će radnički praznik obeležiti tako što će u šest gradova Srbije - Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu i Subotici deliti propagandni sindikalni materijal i razgovarati sa građanima.

Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu 40.000 američkih radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice", što znači po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena.

U sukobima sa policijom prvih dana maja ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen.

Pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na robiju.

Na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se svake godine 1. maja masovno demonstrira u znak sećanja na čikaške radnike.