Draško Đenović: Suština hrišćanske vere je u vaskrsenju Hristovom

BEOGRAD - Verski analitičar Draško Đenović rekao je danas da je suština hrišćanske vere vaskrsenje Isusa Hrista i da je u tome spas celog hrišćanskog sveta, kao i da je važno da u to verujemo, poštujući pre svega crkvena učenja, a zatim i tradiciju, jer se ona razlikuje u zavisnosti od naroda.

Đenović je u izjavi za Tanjug da svako mesto u Srbiji ima svoje običaje i tradiciju, ali da tradicija mora da se odvoji, od kako je rekao, spasonosne vere, jer nećemo tradicijom da se spasimo, već verom.

"Čin vaskrsenja jeste da je Isus pobedio smrt. Jedino je Isusov grob prazan. Cela suština jeste da se mi nećemo tradicijom spasiti. Tradicija je jako lepa stvar, to nije sporno, ali jednostavno ne možemo da se držimo samo tradicije", poručio je on.

Đenović je objasnio i da je ispravno korišćenje termina i Uskrs i Vaskrs, s tim da istočna crkva uglavnom koristi reč "Vaskrs", a zapadna "Uskrs".

"Međutim, prevodi Novog Zaveta na srpskom jeziku koriste i jedan i drugi izraz, tako da ne možemo reći da je jedan pravilan, a drugi nije. Većina naroda govori o Uskrsu, a kad se pozdravlja onda govore o Vaskrsu. To je jednostavno više lingvističko pitanje, nego teološko. I ono što je najvažnije, važno je da je Hristos vaskrsao, da je Hristov grob prazan. Važno je da je vaskrsao trećeg dana po pismu, jer to jeste suština učenja i vere", rekao je Đenović.

On objašnjava da se današnji kraj posta označava crvenim jajetom, međutim, kako objašnjava, farbana jaja nemaju veze sa hrišćanstvom i nisu deo hrišćanskog učenja.

"Nemamo ga u Svetom pismu, to je ušlo mnogo vekova kasnje, nekako je to ušlo kroz tradiciju da se taj veliki vaskršnji post završava farbanim jajetom", dodao je on.

Prvo crveno jaje, kako objašnjava Đenović, treba da bude te boje, a u domu ga, otac ili muž, odnosno glava porodice ili, kako se u crkvi kaže, sveštenik doma svoga, uzima prvo.

Đenović se osvrnuo i na Božić i Uskrs i rekao da su i jedan i drugi praznik porodični, ali da kako mu se čini, da li zato što se Božić slavi zimi, da je više porodičan i dodaje da jedino za te praznike porodica uspeva da se okupi oko trpeze.

Đenović je za Tanjug podsetio da je sledeći veliki praznik nakon Uskrsa Duhovi ili Trojica i da taj praznik značava rođenje hrišćanske crkve.