Markov:Veliki broj gimnazija neće formirati IT odeljenja zbog malog broja učenika

BEOGRAD - Ove godine veliki broj gimnazija verovatno neće ni formirati IT odeljenje jer se mali broj učenika prijavio na polaganje prijemnog ispita, a sa druge strane i ti učenici koji su se prijavili su lošije uradili prijemni i samim tim nisu uspeli da ostvare ono što im je potrebno za upis, izjavio je danas predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

Odgovarajući na pitanje da li veće iznenađenje na ovogodišnjem upisu u srednju školu velika konkurencija na smerovima za dualno obrazovanje ili nedovoljan broj đaka na smeru za informacione tehnologije u gimnazijama, Marković za Tanjug kaže da određeno iznenađenje predstavljaju IT odeljenja u gimnazijama u Beogradu jer iako je prethodnih godina po unutrašnjosti Srbije često bilo situacija da odeljenja ostanu nepopunjena, u Beogradu su sva odeljenja bila upisana.

"Što se tiče dualnih profila, nije mi neko iznenađenje. Dualni profili imaju veoma jak marketing, imam utisak da je strategija države da pojača upisne kvote na dualnim profilima. Kakve će koristi država imati od toga je diskutabilno jer veliki broj svršenih srednjoškolaca koji izađu iz tih profila svoju budućnost često vide u inostranstvu i tamo se zapošljavaju", objasnio je on.

Komentarišući to što kvote za upis nisu ispunile ni sve stručne škole a ni gimnazije, Markov je istakao da se konstantno smanjuje broj učenika koji upisuje srednju školu usled depopulacije, zbog čeka smatra da to nije preveliko iznenađenje.

Kada je reč o gimnazijama, Markov kaže da su redovna odeljenja u gimnazijama u Beogradu popunjena, kao i biološko hemijska odeljenja.

"U unutrašnjosti jeste nešto manje ali nije to sad ne znam koliko drastično manje interesovanje, zavisi od grada do grada. Treba uzeti u obzir da učenici kada upišu gimnaziju, oni su se praktično obavezali na studije. Univerzitetski centri imaju dobre upisne kvote, odnosno tamo se popunjena odeljenja što se tiče gimnazija, ali kada se udaljite malo od univerzitetskih centara onda je situacija poptuno drugačija", naveo je on.

Markov dodaje da u manjim mestima gimnaziju mogu upisati učenici i sa 50 poena, što znači da gimnaziju mogu da upišu učenici koji su imali lošiji uspeh u osnovnoj školi, a dobro su uradili završni ispit.

Profesor matematike Vojislav Andrić izjavio je danas, povodom nedovoljnog broja đaka na upisu na smer za informacione tehmologije, da su se u IT odeljenja uglavnom upisivala deca koja su bila vešta sa mobilnom telefonijom i kompjuterima što, napomenuo je on, nije dovoljno da bi čovek bio programer.

On je u izjavi za Tanjug istakao da je za programiranje potrebno znanje matematičkih diciplina kao što su algebra, analiza, geometrija, analitička geometrija, numerička matematika, ali i kreativnost.

"Kada se sve to skupi, to nije baš tako lako. Šta se po mom mišljenju dešavalo, ta deca su se susrela sa vrlo visokim nivoom matematičkih disciplina u IT odeljenjima. Pri upisu na fakultete, a oni su svi hteli IT fakultete, traži se prijemni ispit i znanje iz matematike. Mnogi nisu ostvarili očekivane rezultate, nisu se upisali po prvoj želji na IT nauke pa su se rasuli na druge. Mislim da je to glavni uzrok", ocenio je on.

Andrić kaže da postoje i bočni uzroci za manjak interesovanja za IT smer, a to je što IT odeljenja nisu bila najbolje pripremljena, odnosno postojao je zainteresovani učenički kadar ali nije postojao adekvatan nastavnički kadar.

Kako je objasnio, odnosno oni koji znaju programiranje rade za nekoliko hiljada evra mesečno i neće da rade u školi, a oni koji se prihvate posla u školi i rade za male plate ne mogu decu da nauče programiranje.

"U nekim gradovima nemate učeničkog potencijala koji može da ispuni i odeljenje matematičke gimnazije i odeljenje IT smera. Za jedan grad od 50, 60 hiljada stanovnika dovoljno je da postoji jedno odeljenje. Dešavalo se da oni budu jedni drugima konkurencija i da na kraju pobedi ono što ima kvalitetniji izraz. Tako se dešava da odeljenje ostane bez učeničkog kadra".

Na pitanje da li đake pri izboru škole koju će upisati opredeljuje mogućnost zaposlenja nakon zavšrene škole ili nešto drugo, Andrić je rekao da problem zaposlenja nije ključna stvar jer su mnoge nastavničke struke deficitarne i može se naći posao.

"Inženjeri, programeri, matematičari, fizičari, mnoge nastavničke struke su deficitarne tako da tu nema problema. Što se tiče majstora, tu je Srbija u strašnom deficitu jer građevinskih majstora ili elektrotehničkih nema dovoljno. Šta god upišete ako to nije marketing i menadžment jer je to jedno vreme bila moda, vi ćete danas imati posao", poručio je profesor.

Predsednik Foruma stručnih škola Milorad Antić izjavio je danas da, govoreći o nedovoljnom broju đaka za upis na smer smer za informacione tehnologije u gimnazijama, da je u Forumu srednjih stručnih škola bio veliki otpor tome što gimnazije pretvaraju u tehničke ili zanatske škole jer se smatralo da to nije dobro i da će vrlo brzo na neki način propasti.

On je za Tanjug istakao da znanje koje je neophodno za dobrog zanatliju mogu da pruže samo srednje stručne škole, a ne gimnazije.

Antić kaže da trend polako ali sigurno prolazi jer je preko nekoliko godina bila velika konkurencija i tražnja za zanimanja u IT sektoru, nakon čega je otvoreno specijalizovano odeljenje u gimnazijama za računarstvo i informatiku.

"Mi i u tehničkoj školi imamo pad interesovanja. Što se tiče dualnog obrazovanja, dobar rad u praksi reflektuje da možete odmah da radite u privredi, pa zato imate vazduhoplovnu akademiju koja ima dualno obrazovanje. Tu je konkurencija bila četiri đaka za jedno mesto", naveo je on.

Komentarišući veliku konkurenciju na smerovima za dualno obrazovanje na ovogodišnjem upisu, Antić je rekao da je dualno obrazovanje na neki način vraćanje učenika u privredu jer praktična nastava, uz kvalitetnog instruktora, može da pruži najbolje rezultate i nauči učenika svim veštinama koje su neophodne za tržište rada.

Na pitanje zašto kvote za upis nisu ispunile ni sve srednje stručne škole, a ni gimnazije, Antić je odgovorio da srednje stručne škole koje su popularne već nekoliko godina jesu popunjene, istakavši da se čak tražilo i mesto više.

"Centralno mesto su zauzele medicinske sestre i farmaceutski tehničari, bila je velika konkurecija. Na drugom mestu je bio IT sektor, odnosno elektrotehnika, na trećem mesto pravo i ekonomija, a tek na četvrtom gimnazija. Gimnazija je izuzetno tražena u velikim sredinama kao što je Beograd i Novi Sad", naveo je on.

Prema njegovim rečima, intencija čitave Evrope je opšte obrazovanje, pa nakon toga raznorazni kursevi i seminari kako bi mogli da se obavljaju radni zadaci.

Antić smatra da je razlog pada interesovanja za upis u gimnazije to što srednje stručne škole pružaju znanje i praksu koja učenicima omogućava da mogu da zarađuju i da rade, ukoliko ne upišu fakultet.