Krajem maja počinje suđenje Urošu Blažiću za masakr kod Mladenovca

SMEDEREVO - Samo dan posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Srbiji se pre godinu dana, 4. maja, desio još jedan masakr u kome je Uroš Blažić u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubio devet mladih ljudi i 12 ranio, a početak suđenja mu je zakazan za kraj maja.

Blažić je uhapšen rano ujutru posle masovnog ubistva koje je počinio tokom noći, a pet meseci kasnije je optužen.

Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša Blažića za teško ubistvo, ali s obzirom na to da on nije navršio 21 godinu u trenutku izvršenja krivičnih dela, sud će moći da mu izrekne maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

On se tereti za teško ubistvo, kao i za druga krivična dela koja je te noći počinio, kao što je nezakonito držanje i nošenje oružja i otmica.

Optužnicom je obuhvaćen i njegov otac Radiša Blažić, zbog oružja koje je pronađeno u kući i zbog ugrožavanja opšte sigurnosti, kao i njegov ujak i brat od ujaka u čijoj kući u Kragujevcu je pronađena veća količina oružja, a u čijoj vikendici se Uroš Blažić krio nakon počinjenog masakra.

Uroš Blažić je na saslušanju u tužilaštvu priznao šta je uradio, ali u svojoj odbrani nije pokazao ni malo kajanja za počinjeni masakr, već je pokušao sebe da predstavi kao žrtvu podsmeha žitelja mesta u kojima je počinio zločin.

Tužiocu je ispričao i da meštani dva sela u kojima je počinio masakr, Dubone i Malog Orašja, nisu imali dobro mišljenje o njegovoj porodici i da su bili ljubomorni na njih i njega, jer se družio sa učesnicima “rijalitija”.

On je rekao da je u njihovom ponašanju osetio podsmeh i ruganje, a tvrdio je i da su stvarali zaveru protiv njega i da su hteli da ga pretuku.

Blažić je tog 4. maja, samo dan nakon masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, odlučio da se meštanima osveti, te je svojim prijateljima na aplikaciji “vac ap” poslao poruku: “Idem da pravim masakr”. Kako se navodi u optužnici, to je rečenica koju je Blažić sproveo u delo nepunih sat vremena kasnije.

U svom iskazu on je naveo da je oružje uzeo kako bi “pokazao ljudima da ubuduće ne mogu više tako s njim”.

Spomenik “Palim borcima” u Malom Orašju je prvo mesto na kom je Blažić, kako se sumnja, napravio masakr i na mestu iz automatske puške ubio M.M. Od zadobijenih povreda u bolnicama su preminuli N.S., L.M., P.M. i maloletni N.M. i A.M., svi iz Malog Orašja.

Tada je Uroš Blažić ranio još četiri osobe i na četiri pucao, ali ih nije pogodio.

Na saslušanju kod tužioca Blažić je rekao da kada je pucao nije znao da li nekoga pogađa i da nije čuo zapomaganja ranjenih, a tvrdi da nikome nije prilazio da ponovo puca u njih, što je u suprotnosti sa iskazima povređenih.

Nakon što je završio svoj krvavi pir u prvom selu, optuženi se uputio ka Duboni gde je najpre pucao u nekoliko osoba koje su popravljale ogradu i tada je nekoliko osoba pogodio i teško ranio, a zatim je stigao u dvorište Osnovne škole "Momčilo Živojinović" gde je ponovo zapucao u pravcu ljudi koji su se tu družili, precizirano je u optužnici.

On je u svojoj odbrani rekao da je prisutnima više puta naredio da legnu na zemlju, što oni nisu uradili, već su ga gledali sa nevericom, a neko se, prema navodima Blažića i nasmejao.

Blažić je, kako se sumnja, u Duboni ubio brata i sestru, M.P. i K.P, dok je D.T. ubrzo preminuo usled zadobijenih rana, a još četvoro ljudi je teško ranio i pokušao da ubije još četvoro.

Pokušavajući da pobegne policiji, Blažić je naterao taksistu, preteći mu bombom, da ga odveze u Kragujevac gde se sakrio u vikendici rođaka dok ga policija nije sledeće jutro 5. maja pronašla.

Uroš Blažić i njegov otac u pritvoru čekaju početak suđenja.

Iz nalaza i mišljenja veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, koji su sastavni deo otpužnice, proizilazi da je Blažić prosečnih intelektualnih sposobnosti, čija je ličnost "fragilna sa pasivno-agresivnim crtama".

Analiza duševnog stanja, kako se navodi, "ne ukazuje na prisustvo psihopatoloških sadržaja" u vreme izvršenja krivičnog dela. Prema nalazima, sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima su bile smanjene, ali ne bitno, odnosno navodi se da je Blažić procesno sposoban.