Aleksa Grubešić: Hrvatska konstantno ide u relativizaciju istorije

BEOGRAD - Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je da Hrvatska konstantno ide u relativizaciju istorije i forsiranje laži, za razliku od Srbije.

"Mi imamo verziju istorije koja je zaista utemeljena na činjenicama koji oni ne žele da prihvate, pa imate relativizaciju Jasenovca", rekao je Grubešić za Tanjug povodom godišnjice operacije "Oluja" tokom koje je iz Hrvatske proterano oko 250.000 Srba.

On je dodao da u Hrvatskoj danas ima inicijativa da se prekopavaju srpski grobovi, navodeći primer aktuelne inicijative u Vukovaru gde je gradonačelnik Ivan Penava rekao da treba ukloniti ćirilične spomenike jer su to "četnički spomenici".

"Njihov pokušaj da se istorija potpuno relativizuje, da se potpuno izbriše i da se budućim generacijama prikaže istina kakva nije. Oni, između ostalog, pokušavaju da prikažu Srbe kao agresore koji su izvršili agresiju na Hrvatsku, a ne zapravo kao ljude koji su bili deo stanovništva te Hrvatske. Koliko imate Srba koji su bili živeli u Hrvatskoj pre 1991, to je brojka od oko 600-700 hiljada, a da ne govorimo o tome koliko ih je bilo pre genocida u NDH", rekao je Grubešić.

Analitičar Marko Blažić rekao je danas da obeležavanje "Oluje" izgeda teško svake godine, jer iznova gledamo fotografije kolone ljudi koji su izbegli i da je ponižavajuća činjenica da Hrvatska i Zagreb slave taj 4. avgust, ali da u Srbiji ima mesta za sve proterane Srbe.

Blažić je rekao za Tanjug da poznaje veliki broj ljudi koji su bili u koloni 4. i 5. avgusta, kao i da činjenica da Hrvati slave proterivanje naroda može da sugeriše da oni nemaju koji drugi praznik da obeleže i proslave.

"Jasno je da je oluja najveće etničko proterivanje jednog naroda posle Drugog svetskog rata. Vi imate modernu Hrvatsku državu koja to slavi i koja svoje postojanje zasniva na toj akciji. To su podele koje su nepremostive", upozorio je Blažić.

Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost rekao je da su događaji i zločini tokom oluje vredni svake osude.

"Čak 220.000 proteranih i oko 2.000 ubijenih ljudi je nešto što je za svaku osudu", istakao je Blažić.

On je ocenio da sve što se dešavalo 4. i 5. avgusta 1995. godine ipak nije pokolebalo srpski narod koji je našao utočište u Srbiji, da su oni prigvaćeni i da se život nastavlja.

"Mislim da je upravo obeležavanje tog dana prilika da se pokaže jedinstvo Srba, ali mi nismo zaboravili zločine i obeležavanjem tog datuma šaljemo jasnu poruku da postoji novo sutra u Srbiji ima mesta za sve iz Krajine", rekao je Grubešić.

Blažić smatra da je između srpskog i hrvatskog naroda napravljena ogromna podela kada je reč o informacijama o svemu što se dešavalo devedesetih godina i da je pitanje da li "ćemo mi (Srbi i Hrvati) ikada moći da se dogovorimo i da o toj temi razgovaramo bez suštinskih podela".

On je dodao da Hrvatska takvu politiku nastavlja i zabrani ulaska političarima srpske nacionalnosti iz Crne Gore, samo zato što su u Parlamentu usvojili Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Mathauzenu i Dahau.

"To je veličanje i opravdavanje zločina koji se desio u Jasenovcu. Oni sada idu ka istorijskoj reviziji i brane ono što se desilo tamo", naveo je Blažić.

Takođe, Blažić je naveo da Hrvatska neće da se pomiri ni sa svojom ustaškom prošlošću i sa genocidom nad Srbima koji se dešavao u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).