Efraim Zurof: Međunarodna zajednica oštrije da reaguje na namere Prištine sa Devinom kućom

BEOGRAD - Direktor instituta Simon Vizental Efraim Zurof izjavio je danas da bi međunarodna zajednica oštrije mogla da reaguje na namere Prištine da restaurira kuću Džafera Deve u Kosovskoj Mitrovici, ali da sumnja da će se to desiti.

Zurof je za Tanjug rekao da se to neće desiti najverovatnije zato što je Deva, nakon što je primljen u Sjedinjene Američke Države navodno pomagao američkoj obaveštajnoj službi.

On je, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta rekao da je antisemitizam oduvek, vekovima postojao širom sveta, a da u poslednje vreme raste zbog uloge društvenih mreža.

"One omogućavaju antisemitima da se povežu sa drugima sa istim strašnim idejama, što ih ohrabruje i pomaže da se mržnja lako širi", rekao je on.

Na pitanje zašto se u pojedinim zemljama, poput Hrvatske, veličaju ustaški usklik ili ističu simboli, Zurof kaže da je "nostalgija za utaštvom odvratna i uvredljiva pojava".

"To vređa sećanje na njihove brojne žrtve, podstiče mržnju, antisemitizam i predrasude", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Holokaust je najgora ljudska tragedija u istoriji, ali tragedija koja je mogla da se spreči.

"To nije prirodna katastrofa, poput zemljotresa, vulkana ili cunamija. To su izvršila ljudska bića, što znači da su je ljudi mogli sprečiti i zato je važno izvući pouke iz ove katastrofe", rekao je on.

Kako je rekao, neki ljudi su zaboravili na događaje iz Drugog svetskog rata, neki nisu.

"Ima onih koji o tome razmišljaju svaki dan zbog načina na koji je to uticalo na njihove živote, ali naravno za mlađe ljude to je istorija, a ne njihovo iskustvo", rekao je Zurof.

Prema njegovim rečima, glavne žrtve nacista su bili Jevreji i nacističko ubijanje svih Jevreja bilo je bez presedana u ljudskoj istoriji, zbog čega je sve više ljudi svesno patnje Jevreja.

Kada se radi o stradanju Srba i Roma u Drugom svetskom ratu, Zurof kaže da je na tragediju Srba uticala politika bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita kojom su skrivani ustaški zločini, dok, kako smatra, Romi nisu mnogo uradili da objave svoje stradanje.

Na pitanje šta bi zemlje koje se nisu ogradile od nacističkih zločina, pre svega u istočnoj Evropi, trebalo da urade da bi se jasno stavilo do znanja da se s tim ne slažu, Zurof kaže da bi trebalo da kažu celu istinu o širokom učešću sopstvenog naroda u zločinima Holokausta.