Bećirović: Postojanje političke volje za proširenjem ključno za članstvo Zapadnog Balkana i Srbije u EU

BEOGRAD - Direktor Međunarodnog instituta za blikoistočne i balkanske studije Zijad Bećirović ocenio je danas da je postojanje političke volje za proširenjem ključno za članstvo Zapadnog Balkana i Srbije u EU.

On je za Tanjug rekao da nakon radnog ručka koji je juče održan u Briselu sa liderima Zapadnog Balkana, a na kom je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da je svima sa Balkana mesto u Evropi, dolaze dobre vesti, što je, kako dodaje, rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da više ni jedan entitet ne može da blokira ili uspori napredovanje drugih.

Bećirović kaže da je Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je bio glavna tema sastanka, veoma važan pogotovo za Srbiju, zato što Srbija u tom paketu od šest milijardi treba da dobije oko dve milijarde, od kojih su jedan deo bespovratna sredstva, a drugi deo povoljni krediti.

"Sastanak u Briselu je važna prelomnica zato što je predsednica EK na kraju svog sadašnjeg mandata i pred početak novog mandata sazvala lidere Zapadnog Balkana, gde je dominirao predsednik Srbije. S obzirom da on poznaje Ursulu fon der Lajen i ključne aktere međunarodne scene, scene unutar EU, izjave koje su došle od predsednika su zaista bile ohrabrujuće", smatra Bećirović.

Iako za sada preovladava mišljenje da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo individualno da postanu članice EU, Bećirović kaže da to nije dobro jer kada bi pojedine zemlje u regionu postale članice EU, a druge ne, to bi stvorilo dodatne frustracije i napetosti.

"Mislim da treba ponoviti jedno pozitivno istorijsko iskustvo, a to je iskustvo iz 2004. godine kada je 10 država postalo punopravne članice EU, čak nije ni 10 nego devet i to zato što je pola Kipra postalo član EU. Ako postoji politička volja može doći do proširenja i grupnog", ocenio je on.

Bećirović smatra da će postojati veće šanse da zemlje Zapadnog Balkana što pre postanu članice EU, kao i da se primeni grupni pristup, ukoliko bude intenziviran rat u Ukrajini.

Na pitanje šta to zemlje Zapadnog Balkana treba da ispune da bi postale deo EU, a šta treba da uradi Srbija, Bećirović je rekao da je postojanje političke volje za proširenjem ključno, koje, smatra on, može da se poveća ukoliko budu rasli apetiti nekih drugih sfera i država i prema Srbiji i prema Zapadnog Balkanu.

"Kada sam razgovarao sa poslanicima Evropskog parlamenta koji su bili u sazivu kada su primeljene Bugarska i Rumunija, rekli su mi da je došao nalog iz Vašingtona, a pošto je Evropska narodna stranka tesno vezana sa Vašingtonom, rečeno je da treba izglasati članstvo Bugarske i Rumunije u EU", naveo je on.

Iako pravoslavni i muslimanski narodi sa Balkana pripadaju Evropi, Bećirović je istakao da su oni duhovno vezani sa istokom, kao što su katolici vezani sa Vatikanom, i da to niko nema pravo da osporava.

Dodao je da važno da se u regionu stvara duh zajedništva koji je bio pokrenut kroz proces Otvoreni Balkan.

"Nažalost, Otvoreni Balkan je sada u zastoju, ali mislim da to nije umrla ideja zato što ljudi ovde moraju živeti zajedno jer se samo tako može ostvariti napredak. Važan je proces pridruživanja zato što on mobiliše većinu aktera, institucija, društva, građana za postizanje tog cilja kroz razne reforme. To je jedno osveženje unutar svake zemlje", ističe Bećirović.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da dođe do punopravnog članstva zato što opada interes građana na Zapadnom Balkanu za članstvom u EU zbog oklevanja i nepostajanja vremenske odrednice kada će se desiti proširenje i da li će ga uopšte biti.