Milan Krstić: Na američke birače najviše utiče percepcija vođenja ekonomske politike

BEOGRAD - Doktor političkih nauka Milan Krstić izjavio je danas da će na izbor novog predsednika SAD na predstojećim predsedničkim izborima u novembru na američke birače najviše uticati ekonomija, odnosno percepcija koji bi od kandata - Donald Tramp ili Kamala Haris, u ovom domenu bolje vodili državu.

Krstić je za Tanjug rekao, imajući u vidu prethodno nasleđe mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena kao i Trampov mandat od 2017. do 2021. godine, njihova prethodna ekonomska politika biće evaluirana na ovim izborima i građani će se najpre izjašnjavati naspram ovog kriterijuma.

Dodao je da to nije jedini kriterijum o kom će građani voditi računa kada izađu na izbore, već da postoji čitav niz tradicionalnih pitanja koja su od važnosti za američke birače i oko kojih postoje velike podele, kao što je pitanje abortusa, pitanje odnosa prema pravu na nošenje oružja, pitanje zdravsvene zaštite, obrazovanja i reforme kurikuluma u srednjim školama, i pitanje spoljne politike.

Kada je reč o spoljnoj politici, Krstić je naveo da tu postoje određene razlike u pogledu toga koliko su Amerikanci spremni da pruže otvorenu podršku Izraelu, gde kod rebulikanaca postoji nedvosmislena i jasna podrška, dok kod demokrata postoji određena vrsta zadrške uz naglašavanje da je Izrael saveznik SAD.

"I tema Ukrajine je ona oko koje se sada razlikuju platforme kandidata. Taj dvopartijski konsenzus u spoljnoj politici očigledno da više ne postoji u onom obliku u kom je postojao za vreme Hladnog rata. Tramp želi da što pre okonča rat u Ukrajini, dok je očigledno da je platforma demokrata da se nastavi sa aktivnom podrškom Ukrajini u sukobu sa Rusijom", objasnio je on.

Na pitanje zbog čega Viskonskin, Pensilvanija, Džordžija, Arizona, Nevada, Mičigen i Severna Karolina odlučuju o pobedniku na predsedničkim izborima, Krstić je rekao da su ovih sedam država, prema istraživanjima javnog mnjenja, u poslednjih godinu dana pokazale da je margina razlike između kandidata najmanja.

Kako je naveo, neke od njih tradicionalno spadaju u kolebljive države, odnosno da po pravilu glasaju nekad za demokrate nekad za republikance što znači da ima dosta onih koji su neodlučni i koji nisu unapred određeni kao demokrate ili republikanci.

Krstić je istakao da i demografski tokovi i određene promene dovode do toga da neke države koje ranije nisu bile u ovoj kategoriji kolebljivih država, sada postanu kolebljive zbog priliva novog stanovništva i drugih demografskih promena.

"Kokretno gledano od ovih sedam država, verovatno će u narednom periodu u fokusu biti prevashodno najveće države Pensilvanija i Džordžija, države u kojima je razlika mala. U Džordžiji je nešto veća, gotovo dva odsto u koristi Donalda Trampa, dok je u Pensilvaniji manja od jedan odsto", izjavio je on.

Krstić je dodao da se kampanja ne fokusira isključivo na ove kolebljice države s obzirom da je Tramp držao svoj skuo u Medison skver gardenu u Njujorku što, prema njegovim rečima, sigurno nije mesto gde on može da osvoji glasove.