Milan Krstić: Tramp blagi favorit na izborima, odlučiće sedam kolebljivih država

BEOGRAD - Doktor političkih nauka Milan Krstić ocenio je da kada se zajedno uzmu u obzir istraživanja javnog mnjenja i procene kladionica i konsultantskih kuća, kandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima u SAD Donald Tramp blagi je favorit u odnosu na kanidatkinju demokrata Kamalu Haris, ali ističe i da je trka vrlo neizvesna i izjednačena.

On je za Tanjug naveo da će ishod predstojećih izbora ovaj put odlučiti sedam kolebljivih država i podsetio da su u pitanju države gde se ne zna unapred koji kandidat će pobediti.

"To su severne države - Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija. Pensilvanija je najznačajnija, zbog najvećeg broja elektora koje nosi. Zatim, države sunčanog pojasa, Severna Karolina, Džordžija i nešto malo zapadnije, ali i dalje sunčane države - Nevada i Arizona. Kako trenutno stoje stvari, po istraživanjima javnog mnjenja oko nedelju dana pred izbore, Donald Tramp vodi u gotovo svim (kolebljivim) državama, po većini istraživanja", rekao je Krstić.

Objasnio je da je nešto malo drugačija situacija u Mičigenu i Viskonsinu, gde je po nekim istraživanjima trka gotovo izjednačena ili čak vodi Kamala Haris, ali dodaje da njoj ove dve države nisu dovoljne da pobedi.

"Ukoliko bi uspela da osvoji ove dve države, plus Pensilvaniju, onda bi mogla da ima veći broj elektora. Ovako, čak i da uspe da pobedi u ovim državama i dalje bi Donald Tramp, ukoliko preuzme preostale elektore, bio pobednik ovih izbora", rekao je Krstić.

Ukazao je da je izborna trka izjednačena i po broju glasova na nacionalnom nivou, međutim podseća da to neće odrediti pobednika, zato što zbog elektorskog sistema može da se desi da neko ima ukupno više glasova Amerikanaca, ali da opet izgubi.

"Čak i po tom kriterijumu, oni su gotovo izjednačeni prema istraživanjima javnog mnjenja. Kladionice i drugi prognostički modeli, koje prave revizorske kompanije, političke kuće za politički konsalting, ipak kažu da je Donald Tramp blagi favorit...Na kladionicama, on ima preko 60 odsto šansi za pobedu. Tako da mislim da ako sumiramo sve skupa, on jeste blagi favorit za pobedu na predstrećim izborima", ocenio je Krstić.

On je ukazao da je predizbornu kampanju u SAD obeležila upotreba oštrih termina od strane oba glavna predsednička kandidata.

"Kampanja Donalda Trampa je nazivala Kamalu Haris oportunistkinjom, komunistkinjom, što u američkom kontekstu ima dodatno pežorativno značenje, koje je mnogo naglašenije. Sa druge strane, uzvratili su time da je Donald Tramp fašista i to je jedna od stvari koje je Kamala Haris nedavno izjavila. I to je sve indikator, jedne oštre polarizacije i produbljivanje podela", rekao je Krstić.

Dodao je da je bilo i drugih stvari koje su obeležile ovu kampanju, poput pokušaja atentata na Donalda Trampa, odustajanje od kandidature aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, odnosno zamena kandidata demokrata uoči izbora.

Krstić je podsetio da je bilo svega dve predsedničke debate, jedna između Bajdena i Trampa u junu i druga između Kamale Haris i Trampa u septembru i objasnio da je običaj da bude održano tri debate, koje vode isti kandidati.

On je ocenio i da je neobično što uredništva novina poput Vašington posta ili L.A. Tajmsa nisu podržali kolektivno jednog kandidata, odnosno Kamalu Haris, pošto oni obično naginju Demokratama.

"Što je takođe verovatno uticaj Džefa Bezosa i njegove poslovne odluke u vezi sa uređivačkom politikom ovih kuća", rekao je Krstić i podsetio i na angažman drugog američkog milijardera, Ilona Maska, koji je stao na stranu Donalda Trampa.

Objašnjavajući elektorski sistem koji postoji u SAD, on je rekao da su elektori zapravo delegati, koje ima svaka savezna država u Americi i koji je indirektno proporcionalan veličini države.

"Broj elektora koji dobija savezna država se ustanovljava tako što se spoji broj senatorskih mesta koja ta država ima, što je minimum dva, sa brojem mesta u Predstavničkom domu. A broj mesta u Predstavničkom domu je ponderisan po kriterijumu broja stanovnika", rekao je Krstić.

On je objasnio da zbog toga može doći do situacije da neko na izborima nema većinu glasova Amerikanaca, ali da opet pobedi, jer onaj kandidat koji u saveznoj državi ima makar jedan glas više, dobija sve elektore u toj državi.

Podsetio je da je bilo situacija na ranijim izborima i da jedan kandidat uzme sve elektore na osnovu toga što ima samo pet stotina glasova više, kao što je bio slučaj na Floridi 2000. godine u trci između Džoržda Buša Mlađeg i Ala Gora.

"Kada se saberu svi ti glasovi na nacionalnom nivou i jedan kandidat ima više nego drugi, to ne znači da će taj kandidat pobediti. Dakle, bitno je da u tim ključnim državama vi imate jedan glas više od protivkandidata, a to je ovih sedam pomenutih kolebljivih država u ovom izbornom ciklusu.

U nekim prethodnim ciklusima su bile neke druge države, recimo Florida, Ohajo, Nju Hempšir, koje su ranije bile tradicionalno kolebljive države, ali više nisu, nego su sada postale preovlađajuće republikanske, odnosno crvene, ili demokratske, odnosno plave", rekao je Krstić.

Na pitanje šta za Srbiju znači pobeda bilo koje od dve glavne opcije, Krstić je ocenio da neće biti bitno različite politike u odnosu na to ko pobedi, već da su razlike u nijansama.

"Očekujem, ukoliko recimo pobede republikanci, veći pritisak na Aljbina Kurtija da prekine sa represivnom politikom, u nekom skorijem periodu, prema Srbima na severu 'Kosova'. I možda nešto otvoreniji pristup, za razmišljanje van šablona, u perspektivi dijaloga Beograda i Prištine, ali se ipak ključni aspekti politike neće menjati", rekao je Krstić.

Dodaje da SAD gleda na tzv. "Kosovo" kao na nezavisnu državu i on ne veruje da će oni od tog pogleda odstupiti, ali je pitanje, kako kaže, šta bi Amerikanci sve podržali u dialogu Beograda i Prištine.

"Verujem da bi tu administracija Kamale Haris bila više fokusirana na ispunjavanje onog što je dogovoreno Ohridsko-briselskim sporozumima, a da bi kod Donalda Trampa moglo da ime prostora za neka nova rešenja", rekao je Krstić.

On je podsetio da je Tramp 2020. preko Ričarda Grenela započeo dijalog dve strane mimo EU.

"Neki su tada pominjali i razgraničenje kao opciju, ja zaista ne mogu da spekulišim da li bi to moglo ponovo da bude na stolu, ali svakako da bi bilo više prostora za neke rešenja van šablona", rekao je Krstić.

Kada je svetska politika u pitanju, ocenio je da bi se Donald Tramp više fokusirao na Kinu kao izazivača, dok bi kod Kamale Haris i dalje u fokusu bilo sprečavanje uticaja Rusije u ovom regionu.

"Bilo bi više usklađivanja politike s Evropskom Unijom kod Kamale Haris nego kod Donalda Trampa i više fokusa na NATO, iako ni Tramp definitivno neće napustiti NATO. On čak ni ne može to da uradi, usvojen je zakon decembra 2023. godine, koji onemogućeva predsednika da napusti NATO bez podrške ili većine u oba doma Kongresa ili dvotrećinske većine u Senatu", reko je Krstić.

Što se Evropske unije tiče, Krstić ocenjuje da će Tramp prema njoj biti skeptičniji, a Kamala Haris optimističnija, ali on veruje neće doći do korenite promene američke politike, kada je transatlantski kontekst u pitanju.