Stefan Surlić: Učešće Srpske liste na izborima "brana" Kurtiju za dalju diskriminaciju Srba

BEOGRAD  - Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić izjavio je danas da je učešće Srpske liste na parlamentarnim izborima na AP Kosovo i Metohija 9. februara jedina moguća ispravna odluka, jer se u proteklom periodu pokazalo da bilo kakva vrsta bojkota nije donela željene rezultate.

Surlić je za TV K1 rekao da je učešće srpskih stranaka na ovim izborima "brana" da dođe do bilo kakve izmene zakona koje bi dugoročno značile otvoren prostor premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju za dalju sistemsku diskriminaciju Srba na AP KiM.

"Odluka da se izađe iz institucija je bio akt protesta, ali ne zaboravimo sve akte diskriminacije koji su prethodili tome. Očekivalo se da će taj akt protesta dovesti do promene situacije na bolje, ali se pokazalo da Priština ima prećutnu podršku međunarodnih aktera i da je izlazak iz institucija značio još gori položaj po Srbe", smatra Surlić.

On je istakao da su parlamentarni izbori na AP KiM prilika da srpska zajednica ima svojih zagarantovanih 10 mesta i da kroz parlament bude glasnija.

Surlić smatra da bi taktika nakon ovih izbora morala da se promeni, da bi srpski predstavnici trebalo da se javljaju za reč u parlamentu privremenih prištinskih institucija, da insistiraju na svim problemima sa kojima se Srbi na KiM suočavaju, kako bi na taj način privukli pažnju i javnosti na AP KiM i međunarodnih aktera.

Naglasio je da 10 zagarantovanih mesta za Srbe u parlamentu privremenih institucija predstavlja branu za zakone od vitalnog interesa, koji ne mogu biti promenjeni bez saglasnosti natpolovične većine.

Na pitanje da li Priština može da izmeni ustav tzv. Kosova u nekoliko sektora, kako je to Albin Kurti najavio, bez srpskih predstavnika, Surlić je rekao da ne može zato što se za promenu ustava traži dvotrećinska većina ukupnog broja poslanika i dvotrećinska većina poslanika manjina.

Podsetio je na slučaj sa tzv. kosovskim bezbednosnim snagama, kada je sprovedena promena strukture KBS-a koja je proizvedena u tzv. vojsku Kosova, zaobilazeći ustav tako što je predstavljeno da je to zakonska izmena a ne promena ustava.

Kako je naveo, neophodno je da postoji bezrezervna podrška Beograda i institucija da srpska zajednica ne bi strepela makar u finansijskom smislu, kao i bazični konsenzus među srpskim predstavnicima, osećaj nacionalnog jedinstva i jasan zajednički okvir srpskih predstvanika prema Prištini.

Parlamentarni izbori na Kosovu su samo uvod u lokalne izbore na jesen koji su mnogo važniji, ocenio je Surlić i dodao da bi ovi izbori mogli da budu dobra uvertira za povratak srpskih gradonačelnika, odbornika i "situacije na KiM na staro".

Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati vidljiviji pritisak međunarodne zajednica na Kurtija nakon ovih izbora i učešća Srba na izborima, Surlić je rekao da iako su međunarodni akteri deklarativno osuđivali Kurtija i njegovu vlast za akte koje je sprovodio nad Srbima, Kurti je ipak ostvario sve što je želeo na severu KiM, sem mosta na Ibru.

Komentarišući nedavni incident kod Zubinog Potoka, Surlić je rekao da iako jedino međunarodna istraga može da dovede do istine, on sumnja da će se obelodaniti sve zato što to nije u interesu ni Prištini ni međunarodnim akterima.

"Ko ima odgovornost za ceo taj prostor. Tu su predstavnici međunarodnih institucija, tu su međunarodne bezbednosne snage, čitav prostor je prekriven kamereme koje kontrolišu Amerikanci, s druge strane Priština kaže da je ceo prostor severa pokrila dronovima i onda se dešava ovo što se dešava", naveo je on.

Surlić smatra i da je od 20. januara, kada je inauguracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, do kosovskih izbora 9. februara, sasvim dovoljno vremena da se Amerikanci postave kao glavni faktor uticaja za smirivanje situacije na tzv. Kosovu, ukoliko postoji volja da se dve strane privole na kompromis.

On je ocenio da u Srbiji postoje nerealna očekivanja da će Tramp promeniti spoljnu politiku SAD, i istakao da u SAD postoji institucionalni državni kontinuitet u kom ne postoje velike izmene i razlike kada je reč o spoljnoj politici.

"Što se njih tiče Kosovo je nezavisna država, to je i za Trampa bilo u prethodnom mandatu, to će biti i u ovom. Jedino što žele je da postave neku vrstu sporazuma i da možda preispitaju veći američki interes na ovom prostoru", ocenio je Surlić.

Na pitanje o opoziciji na tzv. Kosovu i da li tu postoji neko ko bi mogao da ima više razumevanja za Srbe, Surlić je odgovorio da ne postoji, jer se radi o jednoj vrsti "komparativnog šovinizma" i ko će gorim ponašanjem prema Srbima biti veći patriota.

Prema njegovim rečima, opozicija na Kosovu ne napada Kurtija zbog toga što je on sproveo sve ove mere, već zato sto smatraju da je to kontraproduktivno u odnosu na međunarodnu zajednicu.

"Samoopredeljenje ima kao glavni argument da je potpuno preuzelo kontrolu na severu, da je izbacilo sve srpske institucije i da neće dozvoliti formiranje ZSO. Šta god bi neka druga strana učinila, to bi se predstavilo kao akt izdaje albanskih nacionalnih interesa", objasnio je Surlić.