Selaković za Tanjug: Ove godine Srbija dobija Nacionalni festival filma i televizije

BEOGRAD - Ministar kulture Srbije Nikola Selaković naglasio je da će u 2025. godini ministarstvo dati maksimalnu logističku podršku pripremama EXPO 2027, da predstoji revitalizacija zgrade Matice srpske i prvi Nacionalni festival filma i televizije, kao i da je zadovoljan pripremama Zakona o pozorištu.

Selaković je rekao Tanjugu da su u 2024. godine nastavljeni poslovi na ostvarivanju ciljeva koje je zacrtalo prethodno rukovodstvo ministarstva, na čelu sa Majom Gojković.

"Započeti poslovi su nastavljeni, oni privedeni kraju su i završeni. Imamo čime da se podičimo. Sa druge strane, u kratkom vremenskom periodu koliko sam na čelu resora postavljao sam nove ciljeve koji su većinom realizovani", naveo je Selaković.

Prema njegovim rečima, "to treba da bude razlog za ohrabrujuće zadovoljstvo, ali i podsticaj za projektovanje većih i značajnijih ciljeva i mnogo više rada" u 2025. godini.

Selaković je podsetio da je mnogo urađeno na kulturnoj infrastrukturi u Srbiji - u Muzeju Jugoslavije je rekonstruisana fasada, kao i centralni plato na ulazu, a uloženo je preko 3,8 miliona evra.

Potpuna rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Nišu, "koje radi u veoma teškim uslovima, zadatak je za narodni period", a Selaković je dodao da je ta kuća u međuvremenu dobila svoju novu Malu scenu, koja je koštala 1.200.000 evra.

"Pirot je doživeo transformaciju Doma vojske sa ulaganjima od 4.480.000 evra. Dobio je fantastičnu multifunkcionalnu dvoranu, novi prostor za Narodnu biblioteku, kao i za Gradsku galeriju", naglasio je ministar.

Selaković je podsetio da je započeta rekonstrukciju stare Glavne železničke stanice u Beogradu za potrebe Istorijskog muzeja Srbije, kao projekat u okviru akcije "Srbija - Skok u budućnost", pred specijalizovanu izložbu EXPO 2027.

Podsetivši da se nastavlja ulaganje u lokalnu kulturnu infrastrukturu kroz program "Gradovi u fokusu", Selaković je dodao da je u Paraćinu nastavljeno sa radom na izgradnji Muzeja staklarstva, što je takođe projekat u okviru "Skoka u budućnost".

Selaković je pomenuo da su u Idvoru krenuli u rekonstrukciju Centra Mihajlova Idvorskog Pupina, nedaleko od Kovačice, u Novoj Varoši su nastavili sa uređenjem Doma kulture, a u Mionici sa izgradnjom kuće "Kolubarske bitke".

Pošto se završava projektno-tehnička dokumentacija, Selaković je uveren da ubrzo ulaze u projekat izgradnje novog i adaptacije starog dela Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu.

Pored toga, Negotinu je projekat revitalizacije Centra za kulturu, koji će biti značajan za održavanja "Mokranjčevih dana", u novo ruho biće odevena biblioteka "Sreten Marić" u Kosijeriću, a u Leskovcu će biti revitalizovan za kulturne potrebe Dom vojske.

Selaković je naglasio da je ponosan da u 2025. godini kreće prvi Nacionalni festivala filma i televizije, koji će biti održavan na teritoriji Zlatiborskog okruga, u opštinama Čajetina, Priboj i Nova Varoš.

"Prvi put posle 2006. godine dobijamo Nacionalni festival filma i televizije, gde će se ocenjivati i nagrađivati režija, scenografija, glavna sporedna muška i ženska uloga, kostimografija, specijalni efekti, fotografija, muzika. Sve što je važno i što čini jedan film filmom", naglasio je Selaković.

Prema njegovim rečima, kad je reč o televiziji ići će se na selekciju, a potom ocenjivanje i nagrađivanje serijskog programa, dokumentarnog programa, i drugo. Selaković je podsetio da je krajem 2024. godine završen Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, a izdvojeno je 119 miliona dinara da se potpunosti adaptira i revitalizuje porodična kuća porodice Petrović.

Spomen kuća Petrovića je bila zatvorena za posetioce još od 1986. godine, a Selaković je izrazio uverenje da će u njoj tokom januara biti otvorena stalna postavka.

Ministarstvo je u 2024. godini poklonilo posebnu pažnju otkupu srpskih kulturnih dobara iz svetskih aukcijskih kuća, Selaković je podsetio da su otkupili "dve izuzetno vredne i retke rukopisne knjige", iz 14. i 15. veka, srpski Oktoih i Žitije Varlaama i Josafa.

Selaković je podseto i da je otkupljeno nekoliko dragocenih ličnih predmeta kraljevske porodice Obrenovića, kao i lična prepiska naučničkog bračnog para Mileve Marić i Alberta Einštajna.

Napomenuvši da će 2025. biti obeležena 150 godina rođenja Marić, Selaković je dodao da do ovog otkupa "od njenih ličnih predmeta i građe koja je neposredno vezana za nju nismo imali mnogo šta da pokažemo i da se podičimo".

"Državni arhiv Srbije će, kao nova kuća za čuvanje ove vredne građe, imati lični fond posvećen Ajnšteinu, ali i Marić, koja je ostavila ozbiljan trag u razvoju svetske naučne misli na polju fizike i matematike", naglasio je ministar.

Na izmaku 2024. godine, Selaković je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučić ima sastanak sa predstavnicima Matice srpske, gde je u fokusu bila za 2026. predviđena proslava 200 godina Matice srpske.

"Tema razgovora je bila zahvalnost predsedniku na pokroviteljstvu koje je pružio za proslavu 200 godina Letopisa Matice (2024), i molba za pokroviteljstvo, čega se predsednik rado prihvatio, za proslavu 200 godina Matice Srpske 2026.", naglasio je Selaković.

Prema njegovim rečima, pokroviteljstvo će imati svoj konkretan vid "kroz ozbiljnu podršku države revitalizaciji sedišta Matice Srpske u Novom Sadu".

"Zgrada je prilično stara i izložena je zubu vremena. Potrebno je uložiti ozbiljna sredstva u statiku, revitalizaciju i obnovu. Bilo je reči o realizaciji novog projekta objekta Biblioteke Matice Srpske, koja je za nas izuzetno značajna", objasnio je ministar.

Podsetivši da Biblioteka Matice Srpske čuva preko 4,5 miliona knjiga, i najveća je riznica stare i retke knjige na srpskom kulturnom prostoru, Selaković je dodao da je obaveza ulaganje u održavanje nasleđenog, ali i stvaranje nove infrastrukture i pratećih sadržaja.

Selaković je istakao kao važno to što Matica srpska, sa Ministarstvom za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, radi na Srpskoj enciklopediji. Napomenuvši da je zaštita ćirilićkog pisma glavna tema na sednicama Saveta za srpski jezik, Selaković je istakao i da je osnovan i Savet za knjigu.

"Na Savetu za knjigu razmatramo šta je sve potrebno učiniti kako bismo knjigu sa margine naše kulturne scene vratili na stožerno mesto koje knjizi u svakoj civilizovanoj sredini pripada", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, Savet za knjigu i Savet za srpski jezik su "forumi na kojima se razgovara i iznedre se rešenja šta treba činiti da bismo zaštitili ćirilicu kao matično pismo srpskog naroda".

"Ćirilica je srpski unikum. Vukova ćirilica je svojstvena samo nama kao narodu. Moramo da budemo svesni da ako želimo da je sačuvamo, a želimo, onda to jedino možemo da učinimo mi", naglasio je ministar.

Naglasivši potrebu snimanja filmove sa srpskom tematikom, Selaković je podsetio da nas drugi najčešće prikazuju u negativnom svetlu, a slično je i kod izdavaštva i prevodilaštva.

"Moramo da shvatimo da je naš osnovni zadatak da u vođenju kulturne politike čuvamo i unapređujemo srpsku kulturu. Naravno i kulturu pripadnika nacionalnih manjina, gde Srbija može u kulturnoj politici da posluži kao pozitivan obrazac", naveo je Selaković.

U zaštiti ćirilice, Selaković je istakao da je izuzetno važno uvođenje obaveze o nabavci dvoazbučne tastature za korisnike javnih sredstava i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom, odnosno državne organe, organizacije, lokalnu samoupravu i pokrajine.

"Uveli smo obavezan otkup književnih dela na srpskom jeziku kada je reč o ćiriličkim izdanjima, ne bismo li motivisali da se više izdaje na ćirilici knjiga, jer statistika vrlo jasno pokazuje da je ćirilice u javnoj upotrebi sve manje", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, za sadržaje koji se proizvode na osnovu sredstava dobijenih od države propisana je obaveza korišćenja našeg nacionalnog pisma.

U prvim mesecima Selakovićevog mandata je formirana radna grupe za izradu Zakona o pozorištu, nakon što je u više izveštaja državne revizorske institucije skrenuta pažnja da je oblast pozorišne umetnosti neophodno i važno urediti posebnim zakonom.

Selaković je naveo da trenutno radna grupa sprovodi analize postojećeg stanja, popisuju se pozorišta, različiti problemi i izazovi sa kojima se suočavaju.

Prema njegovim rečima, radna grupa je formirana "sa ciljem da nam da put za izradu najboljeg mogućeg propisa po meri naše pozorišne scene".

"Videćemo kako će taj posao teći. Za sada mogu da kažem da nemamo razlog da ne budemo zadovoljni načinom kako se taj posao sprovodi", naveo je ministar.

U 2024. godini u sedištu Unesko u Parizu, Selaković je otvorio izložbu posvećenu srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji, što je bila "potvrda da je reč o kulturnom nasleđu srpskog naroda, države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, koje se nalazi na našoj teritoriji".

Selaković je naglasio da je Unesko, kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, "potvrdio naš stav i poziciju dopuštanjem da organizujemo pod okriljem Unesko izložbu". Izložba je postavljena i u Kulturno-informativnom centru Srbije u Parizu, gde će uskoro biti završena, a Selaković je istakao da je plan da obiđe mnoge evropske zemlje, i da je to obrazac kako prikazati našu kulturnu baštinu i savremeno stvaralaštvo u svetu.

Selaković je dodao i da će sa ustanovama, kao što su Muzej nauke i tehnike i Muzej žrtava genocida raditi na produkciji novih izložbi i sadržaja sa ciljem da budu prikazani čitavom svetu.

"Takvim pristupom svedočimo da je kultura jezik koji razume svako, i da kada neko ne želi da čuje vašu političku argumentaciju, zato što se ne slaže, teško da može da okrene glavu od onoga što je kultura", istakao je Selaković.

Upozorivši da postoje "aktivnosti čisto politikansko-demagoškog usmerenja, gde Priština pravi "Muzej srpskog genocida", Selaković je dodao da je potrebno odgovoriti argumentima na takve politikantske i populističke pokušaje.

"Šta su argumenti? Između ostalog, iznošenje činjenica kroz ovakvu izložbu, gde nisu samo suvoparne činjenice, gde možete da vidite fantastične primere graditeljstva, freskoslikarstva, kamene plastike, koja, koju čuvaju u svojim nedrima naše svetinje na Kosovu i Metohiji", rekao je Selaković.

Na poruke iz Prištine da budu vraćeni navodno oteti eksponati i artefakte, Selaković je rekao da je odgovor da će se razmišljati o tome "kada nam budu vraćene naše zgrade muzeja, arhiva i ustanova kulture".

"NIsmo mi upali ni u čiju kuću, nismo mi nikoga istukli, izmlatili, izbacili napolje. To je ono što oni rade nama, našem narodu", naglasio je Selaković.

Dok je na KiM "najbrojnija i najobimnija kulturna baština koja pripada srpskom narodu i srpskoj državi", Selaković je dodao da "oni mogu da samo da prikažu renovirane kuće Hitlerovih kolaboracionista iz Drugog svetskog rata".

Prema njegovim rečima, pretvaranje kuća kolaboracionista u kulturne centre ima za cilj da "iz njih jednoga dana opet iznedre nove naciste, koji će primenom oprobanih metoda pokazivati srpskom narodu kakvu mu budućnost na tom prostoru vide".

Govoreći o naporima srpske kulturna duplomatije, Selaković je rekao da su u toku pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO 2027, koja će ugostiti milione stranih posetilaca i "pokazati šta je to srpska kultura danas i šta smo nasledili od predaka". Selaković je rekao da je u pripremi EXPO 2027 zadatak Ministarstva kulture da programskom timu pruži maksimalnu logističku podrušku u organizaciji kulturnih sadržaja.

Prema njegovim rečima, posredna uloga njegovog ministarstva u pripremi EXPO 2027 leži u ispunjenju obaveza u realizaciji planova programa "Srbija - Skok u budućnost".

Selaković je napomenuo da se u tom cilju radi na renoviranju i adataciji zgrada stare Železničke stanice za potrebe Istorijskog muzeja Srbije. Nekadašnja fabrika Jugošped će postati sedište Muzeja Nikole Tesle, koji će iz dosadašnjih skučenih 250 kvadrata pređi u 6.000 kvadrata, i gde će prikazati "Teslu kao vanvremenskog genija koji se dičio svojim srpstvom".

Selaković je rekao da je uveren da će do EXPO 2027 biti otvoren Arheološki muzej u rekonstruisanom zdanju nekadašnje Pošte na Savskom trgu, gde će se nalaziti i dve pozorišne scene.

Krenuće se i u realizaciju projekta izgradnje Prirodnjačkog muzeja na Ušću, a Selaković je najavio i početak radova na revitalizaciji davno zatvorene, dragocene Galeriju fresaka, koja će biti otvorena u roku dve godine.

Selaković je naglasio da se ponosi što su uspeli da Kovačičko naivno slikarstvo upišu u Uneksov registar nematerijalne kulturne baštine, što je za Srbiju šesti upis nakon krsne slave, kola, pevanja uz gusle, pripreme šljivovice i grnčarstva iz Zlakuse.

"Time smo postali prva evropska država koja je kandidovala i uspela da upiše nematerijalno nasleđe koje pripada nacionalnoj manjini. Takav način naivnog slikarstva praktikuju samo Slovaci u Srbiji", naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, Nacionalni centar za nematerijalno kulturno nasleđe u okviru Etnografskog muzeja "radi ozbiljno na pripremi dosijea za upis Pirotskog ćilimarstva u Uneksov registar".

Selaković je rekao da očekuje da će u martu dosije predati, a nada se upisu najranije krajem 2026. godine.

Selaković je rekao da njegovo ministarstvo u 2025. godini ima mnogo planova, a najvažniji zadaci su na polju jačanja i izgradnju kulturne infrastrukture i na brizi o budućnosti srpske kulture.

Prema njegovim rečima, ta briga mora biti započeta kroz mnogo veću brigu o amaterizmu u kulturi.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete nastojaće da više podstaknu vannastavne aktivnosti dramskih, likovnih, recitatorskih i drugih sekcija osnovnih i srednjih škola, "kako bi što više mladih motivisali da se bave kulturom i umetnošću".

Selaković je ocenio da že tako na vreme prepoznavati talente i približiti ih mogućem kasnijem profesionalnom bavljenju umetnošću i kulturom.

Od važnih projekata, Selaković je istakao Muzej ćirilice u Bajinoj Bašti, "Kuću Kolubarske bitke" u Mionici, kao i revitalizaciju i adaptaciju rodne kuće književnika Laze Kostića u Kovilju.

Govoreći o manastiru Hilandar na Svetoj gori, Selaković je podsetio da su doveli do kraja obnovu 60 posto dela kompleksa koji je izgoreo u požaru 2004. a sada predstoji izgradnja riznice i depoa.

Kao važan projekat, Selaković je izdvojio obnovu manasturskog kompleksa Manasije, u koju je u prethodne četiri godine uloženo nešto više od 60 miliona dinara, a 2024. godine 20 miliona dinara.

Prema njegovim rečima u 2025. godini će u ovaj "veliki i važan projekat" uložiti 225 miliona i 500.000 dinara.

"Reč je o ulaganjima koja su 11 puta veća u odnosu na 2024. godinu. Zašto to činimo? Cilj je da do 2027. kada ćemo obeležiti 600 godina od upokojenja despota Stefana Lazarevića, u najvećem obimu obnovimo manastirski kompleks Manasija", rekao je ministar.

Selaković je dodao da je cilj da se počne u ozbiljnoj meri rad na dosijeu kojim će kvalifikovati Manasiju za upis u Uneskov registar nepokretne kulturne baštine sveta.