Drecun: Imenovanje Sorensena za posrednika EU biće novi pritisak na Beograd

BEOGRAD  - Predsednik odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je danas da je izbor Danca Petera Sorensena za specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine dodatan pritisak na Beograd od strane zemalja EU koje priznaju nezavisnost tzv. Kosova.

On je ocenio i da je dijalog Beograda i Prištine unapred osuđen na propast jer, kako je rekao, Beograd nikada neće pristati da trampi članstvo u EU za AP KiM.

"Meni se čini da će, što se sadašnje administracije u EU i vodećih zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo, pritisak postepeno biti sve više preusmeren na Beograd da ispuni obavezni sporazum. To je snažna poruka zemalja EU koje priznaju nezavisnost tzv. Kosova. Albanci su se jako bunili kada je Miroslav Lajčak bio postavljen na tu funkciju jer on dolazi iz zemlje koja ne priznaje lažnu državu Kosovo. S druge strane, mislim da i mi sada svakako moramo da imamo određene rezerve", rekao je Dracun Tanjugu.

Dodao je da je tu važno samo pitanje političke moći i samostalnosti posrednika u dijalogu, a da on smatra da oni ne mogu da donose suštinske odluke, već da su to samo tehnička lica koje mogu da na ovaj ili onaj način prezentuju neku činjenicu.

"Tu mogu da imaju određene uticaje prema svojim pretpostavljenima. A ključne odluke oni ne donose, i u tom smislu, ja ih zaista sagledavam samo kao tehnička lica", ocenio je Drecun.

Ističe da novi pregovarač EU mora da se pridržava okvira postavljenih u evropskom planu, a prvobitno francusko-nemačkom planu za KiM, ali i ističe da taj okvir za Srbiju nije prihvatljiv.

"Taj okvir, što se nas tiče, jednostavno nije prihvatljiv. Jesu oni ubacili to u Poglavlje 35, jeste da je govore o tome da je to sporazum koji mora da se realizuje u potpunosti. A s druge strane, strane koje treba da ga realizuju jesmo mi i Priština, a mi smo jasno i glasno rekli da one dve ključne tačke nisu prihvatljive i da nećemo da ih realizujemo. Svako drugo tumačenje je zlonamerno i protiv interesa države", rekao je Drecun.

On je podsetio da su u i predsednik države i tadašnja premijerka Ana Brnabić jasno i glasno rekli da dve tačke iz tog predloga sporazuma nisu prihvatljive, a to su da se Srbija ne protivi članstvu tzv. Kosova u međunarodnim institucijama i da ga prizna.

"Ne može da bude sporazum koji se ubacuje u Poglavlje 35 gde se nama poručuje: "Ako de fakto ne priznate Kosovo, nećete nikada ući Evropsku uniju. Opredelili smo se što se toga tiče. Ako tražite da trampimo članstvo u Evropskoj uniji za to se odreknemo KiM, mi se ne odričemo KiM. I tu je situacija jasna. I sada kretati se u tom okviru, po meni je unapred postignut neuspeh u dijalogu između Beograda i Prištine", ocenio je Drecun.

Dodao je da takav stav ohrabrabruje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da Beograd prizna tzv. Kosovo pa da će onda biti spreman da pregovara.

"Zato što je ohrabren ponašanjem Evropske unije, ubacivanjem tog najnovijeg sporazuma u Poglavlje 35. I ja ne verujem da će Sorensen nešto drugo raditi osim toga. I sva pitanja koja su trebalo da se rešavaju u dijalogu, Kurti jednostrano rešava. Jedino u pitanju nestalih je napravljen nekakav napredak, ali i to ćšemo videti kako će se realizovati", rekao je Drecun.

Što se tiče zahteva Brisela da se ne protivimo članstvu tzv. Kosova u drugim međunarodnim organizacijama, Drecun ocenjuje je da je njima pravi cilj članstvo tzv. Kosova u NATO.

"Savet Evrope je samo neka prelazna etapa. Transatlantske organizacije, prvenstveno znači NATO. Jednostavno da prihvatimo da tzv. Kosovo može da bude članica međunarodnih organizacija. I tu je najvažnija stvar NATO. Pogledajte šta se radi na stvaranju tzv. vojske Kosova", rekao je Drecun.

Govoreći o novoj američkoj administraciji, Drecun je rekao da tek treba da vidimo kakvi će biti stavovi Trumpove administracije prema rešavanju kosmetskog pitanja.

"Što se tiče statusa, za njih je to završena stvar, Kosovo je država i oni svakako očekuju od Beograda da se pomiri sa tim i da prihvati taj stav. I Trump bi sigurno želeo da između ostalog, iako će mu Balkan biti periferno spoljno-političko pitanje, zaokruži tu priču i da se u njegovom mandatu konačno reši status KiM u skladu sa stavovima SAD", rekao je Drecun.

Dodao je da je veliko pitanje kako će se Tramp odnositi prema evropskom planu za rešavanje pitanje AP KiM.

"Da li će se Tramp prema tom sporazumu odnositi kao mrtvom slovu na papiru, što ja mislim da jeste taj sporazum, zato što je neprihvatljiv i neprimenjiv, što se Srbije tiče u ove dve tačke, ima kancer u sebi. U temeljnom stubu tog sporazuma je kancer, a to znači da taj sporazum tretira Kosovo kao državu. I tu nema napretka", naglasio je Drecun.

Kako smatra, Tramp bi mogao posegnuti za nekim drugim merama koje bi trebalo da budu poput onih mera koji su predviđene Vašingtonskim sporazumom, da se prvo ekonomski relaksira situacija, da bi ona smanjila političke tenzije, pa da se u jednom trenutku možda postigne taj konačni politički dogovor.

"Ja sam više sklon da će Trump tražiti neke nove modele. Već vidite da je spreman na neka nekonvencionalna politička rešenja, da ne govorimo o Grenlandu, Panamskom kanalu, Kanadi i ostalo. Tramp je, po pitanju Ukrajine, već pokazao namere da eventualno prihvati dostignute linije što se tiče Ruske Federacije da tu možda dođe do nekog teritorijalnog prekomponovanja. Nema nikakve dileme da bi zaustavljanje rata u Ukrajini i principa na kojima bi se to desilo moglo da se odraziti na rešavanje kosmetskog pitanja", smatra Drecun.

On smatra da Srbija ima mogućnosti da izgradi bolje odnose sa Trampovom administracijom nego sa prethodnom Bajdenovom.

"Tramp neće biti spreman da prepusti EU u potpunosti područje Balkana da oni vode glavnu reč. On će pokušati da zadrži lidersku poziciju. Sad, da li će posegnuti za bilateralom, kao što je to uradio kada je postigao Vašingtonski sporazum, izvukao čitavu priču iz okrilja EU i zajedničkog delovanja sa EU i rekao, dobro, vi ne možete da rešite neke stvari, sad ćemo mi, pa onda bilateralno sa Prištinom i sa Beogradom postigao Vašingtonski sporazum", zaključio je Drecun.