Dimitrije Milić: Građani Srbije i dalje većinski krive Zapad zbog rata u Ukrajini

BEOGRAD - Većina građana Srbije i dalje smatra da je Rusija napala Ukrajinu, jer je isprovocirana potezima te zemlje, da je rat u Ukrajini nastavak američke agresije prema Rusiji uz zlouptrebu Kijeva, kao i da je Moskva morala preventivno da reaguje kako bi sprečila hegemonističku politiku Vašnigtona, pokazala su najnovija istraživanja organizacije Novi treći put.

Član te organizacije poltikolog Dimitrije Milić naveo je za Tanjug da se, baveći se istraživanjem o sukobu u Ukrajini, došlo do nekih obrazaca, a jedan koji postoji od marta je da građani Srbije većinski krive Zapad zbog rata i da vlast u Kijevu gledaju kao marionetu.

 

"S tim u vezi, anketirani mnogo bolje ocenjuju Ukrajinu nego Zelenskog, a zbog rata većinski krive Zapad, širenje NATO i američku spoljnu politiku, nego što krive Rusiju ili državu Ukrajinu", naglasio je Milić.

Ističe da se ipak pojavljuje između četvrine i petine građana koji u tom pogledu osuđuju Rusiju i to iz različitih razloga - od želje za ekspanzijom do namere Moskve da spreči Ukrajinu na putu ka Zapadu.

Ovaj poltikolog navodi da je sveukupno u našim medijma ostao jedan vid sumnje prema Zapadu i manjeg ili većeg afiniteta prema Rusiji, kao i neutralan stav prema državi Ukrajini, ali ne i prema vlasti u Kijevu.

Kada je reč o izjašnjavanju građana u pogledu ulaska Srbije u EU, Milić kaže da je 27 odsto anketiranih sigurno za ulazak u EU, dok je broj onih koji su verovatno za to znatno bliži procentu od 50 odsto.

"Tome su doprinela i dominantna pitanja u proteklih godinu dana u vezi sa kojima Srbija i EU imaju neslaganja, pre svega kada je reč o Kosovu i sankcijama Rusiji", rekao je on.

 

Na pitanje ko je najveći trgovinski parter Srbije, naveo je da je tri četvrtine ispitanika smatralo da je to Evropska unija, a dve trećine da bi ta saradnja trebalo da se nastavi u budućnosti.

"S druge strane, većina naših građana kao političkog partnera na prvom mestu vidi Rusiju, a EU na drugom, dok je Kina po oba pitanja viskorangirana, u pogledu ekonomije na drugom, a u politici na trećem mestu", napomenuo je Milić.

On kaže da bi u sva čeitiri istraživanja u vezi sa eventualnim referendumskim opredeljivanjem za jednu ili drugu stranu, nešto ispod polovine odabralo Rusiju, trećina – Zapad, a ostatak je neopredeljen.

"Rusiju biraju zbog kulturološke blisktosti, istorijskog prijateljstva ili animoziteta prema Zapadu, dok se trećina za Zapad opredeljuje ubedljivo najviše zbog ekonomskih odnosa", kaže on i podvlači da emocije presuđuju prilikom izbora za Rusiju, a racionalni razlozi presuđuju za zapad.

Na godišnjicu sukoba u Ukrajini, Milić smatra da je mala verovatnoća da će doći do primirja, jer nijedna ni druga strana nisu zadovoljni trenutnim stanjem na terenu.

"Rusija nije zadovoljna zato što je još uvek ista vlast u Kijevu i što je od marta do danas izgubila oko 50 odsto osvojene teritorije, a ni Ukrajina nije zadovoljna jer je njena okupirana teritorija od Rusije znatno veća nego pre rata", rekao je poltikolog.

Zaključio je da ne deluje da će uskoro biti mira, jer se podižu ulozi, pre svega zbog mobilizacije na obe strane ili novog naoružanja koje stiže u Ukrajinu sa Zapada.