Drecun: Lajčakova poseta može da predstavlja neku pripremu za Ohrid

BEOGRAD - Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun rekao je da najavljena poseta specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka Beogradu i Prištini, može da označava neku pripremu za nastavak pregovora u Ohridu, 18. marta, ali da je prvo pitanje rešenje problema oko formiranja Zajednice srpskih opština na KiM.

"Rečeno je da Lajčak treba da pokuša da približi stavove Beograda i Prištine posebno vezano za ZSO. Dakle, ako se radi o pripremi novog trilateralnog sastanka, onda prvo mora da se reši ZSO", rekao je Drecun za Tanjug.

 

On je rekao da je izjava Lajčaka da u ovom trenutku ZSO nije predmet pregovora, kontradiktorna i čudna, jer kako je rekao, ako ZSO nije predmet, onda nije jasno oko čega treba da se pregovara.

Ako Lajčak želi napredak, dodaje Drecun, a Kurti odmah za njim kaže da neće da formira ZSO i to je definitivno, nije jasno kakav je napredak ostvaren, jer za napredak u pregovorima Beograda i Prištine, kako kaže, prvenstveno mora da se dogovori formiranje ZSO.

"Formiranje ZSO pa dalje, Kurti bi hteo i vidim da je ohrabren sada neko ga ohrabruje sa zapada očigledno, sada već priča da on neće odustati od tzv međusobnog priznanja, da neće formirati Zajednicu. On kaže da je tzv. Ustavni sud rekao da to ne može da se forimira, da će tzv. Kosovo ući u Savet Evrope jer tamo imaju većinu", ističe Drecun.

Na pitanje da li misli da će nešto biti potpisano na predstojećem sastanku u Ohridu, Drecun kaže da takva šansa postoji, ali da očigledno nema volje na strani Prištine, vodećih zapadnih država, a da možda kod amerikanaca postoji mala nijanasa o koracima koje bi da ostvare, ali ne u konačnom cilju.

On dodaje da je iz tih postupaka jasno da se zaista sve to usmerava protiv interesa Beograda i da Lajčaku treba postaviti pitanje o kakvom napretku govori i, kako je rekao, koji je napredak postigao.

"Odnosno, kako je moguće postići bilo kakav sporazum, ako je u osnovi tog sporazuma kancer, a kancer su one odredbe koje govore da lažno Kosovo treba da tretiramo kao međunarodno pravni subjekat i da im omogućimo članstvo u UN. Tu nema dogovora, može dogovor da se postigne o drugim odredbama, ako bi postojala volja kod Prištine", kazao je Drecun.

On je dodao da je stav Srbije potpuno jasan i da je predsednik Aleksandar Vučić napravio izuzetno politički mudar potez na prošlom samitu u Briselu.

"Nema nikakvog prizanja i članstva u UN, ako vi možete sami, u redu. Išinger je rekao da se put Kosova ka NATO-u odvija po nekakvoj već određenoj agendi. Oni su izgleda odredili korake i vreme, ali ja ne znam sada kako misle da ostvare aplikaciju, eventualno članstvo, bez rešenog političkog i etničkog problema koje tzv. Kosovo evidentno ima, a to su ključni uslovi za članstovo u NATO", rekao je Drecun.

Komentarišući nedavnu posetu šefa diplomatije grčke Kirijakosa Micotakisa Prištini i njegove sastanke sa predsednicom tzv. Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, kao moguću podršku Prištini iz Evrope, Drecun je rekao da se prate moguće promene u stavovima pet zemalja članica NATO koje nisu priznale, kako je rekao, lažnu državu Kosovo, kao i da Vlada Srbije i predsednik Vučić preduzimaju određene aktivnosti u tom smislu.

"Grčka je više puta ponovila da neće menjati stav o nepriznavanju Kosova, ali će se ponašati praktično i po pitanju vizne liberalizaicije i po pitanju normalizacije odnosa, i po nekim drugim pitanjima, jer smatraju da bi dogovor između Beograda i Prištine bio najbolje rešenje. A, ako se reši dogovorom konačni status, onda će se videti kakvo će biti ponašanje Grčke i ovih ostalih zemalja", ocenio je Drecun.