Brnabić: Odgovornom i hrabrom politikom gradimo drugačiju budućnost na KiM

BEOGRAD - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je na obeležavanju 19 godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji da Srbija danas odgovornom i hrabrom politikom nastoji da postavi drugačije temelje budućnosti u kojoj će srpska deca u pokrajini imati bezbrižno detinjstvo, u kojoj će mir a ne bodljikave žice obezbeđivati srpske svetinje, u kojoj Kosovo i Metohija ostaju naše i naglasila da san o boljoj budućnosti moramo da gradimo zajedno sa Albancima. 

"Danas odgovornom i hrabrom državnom potlikom koju predvodi Aleksandar Vučić nastojimo da ta taj krug neseće, istorije muke, stradanja, neizvesnosti privedemo nekako kraju, nastojimo da ne zaboravljajući prošlost postavimo telmelje drugačije budućnosti u kojoj deca mogu mirno da uživaju i detinjstvu, u kojoj njihovi rodilteji mogu da stvore nešto što neće biti srušeno", rekla je Brnabić. 

 

Tu budućnost, kako je naglasila ne gradi Srbija koja pristaje na sve i koja je spremna na poniženja.

"Sasvim suprotno, tu budućnost može da izgradi Srbija koja je jača nego što je ikada bila, ponosna, hrabrabra, koja vodi samostalnu politiku u skladu sa svojim interesma i interesima svog naroda i svih koji u njoj žive", rekla je ona.

Premijerka je naglasila da je trebalo mnogo truda i vremena da Srbija postane takva zemlja, da počne da pobeđuje i veruje u sebe.

Trebalo je mnogo vremena da se probudi i otrese nepravde, vidi jasan put ispred sebe, rekla je Brnabić i naglasila da je za to što je Srbija takva zalsuga Aleksandra Vučića ali i svih građana i svih koji su u takvu portiku i takvu Srbiju vrerovali. 

To je Srbija, kako je nagalsila, koja je dovljno jaka i samostalna da stvari naizva pravim imenom i ne koristi eufemizme da ublaži zločine činjene nad njom.

"Pogormi za nas nikada više neće biti nemiri, niti agresije intervencije, jedino takva Srbija ima šansu, snagu i viziju da zašti svoje nacioanlne interese i zaštiti svoju prošlost i utre put čak i kada deluje da ga nema, za bolju i uspešniju bdunost", rekla je ona.

Slaba je bila, kako je naglasila Srbija koja nije smela da nazove zločine pravim imenom da ne bi uvedila one koji su ih počinili.

"Bila je to Srbija bez samopoštovanja zbog kojeg nije mogla da veruje ni u sebe ni u svoje ljude", rekla je Brnabć i ocenila da su bile tužne političke elite "koje su samo da bi se dodvorile stranim akterima oslobodile 1.891 albanskog ekstermistu i neke od najmonstruoznijih zločinaca na slobodu, koje su ćutale 1999. 2004. 2008..."

Danas je sivima u Srbiji i svetu i onima koji nas vole i koji nas ne vole i koji hvale i oni koji kritikuju Vučića jasno da nikakvih oluja i pogroma srpskog naroda više neće biti i da bi danas u ovakvoj Srbiji takvi zločini bili nemogući. 

"Ta vremena su prošla, Srbija vise ne zabija glavu u pesak, jer nije sposobna da uradi više od toga. Nikada više ne smemo da dopustmo da Srbija bude slaba da ne možemo da obezbedimo opstanak svog naroda na KiM", rekla je ona.

Brnabić je naglasila da su naši zahtevi i očekivanja raiconlani da su naš nacionalni interes mir i stabilnost kako za nas tako i za sve durge za koji delimo ovaj deo Evrope. 

"Ne žeilmo da glavno obeležje srpsko-albanskih odnosa bude isčekivanje konflikta. Nijedan narod ne može da ostavari pun potencijale u atmosferi stalne mržnje i nepoverenja. Važno je da tu stranicu istotije pokušamo da zatvorimo i otvorimo buduće u kojima ćemo biti upućeni jedni na druge i vođeni zajedničkim interesom", rekla je ona i naglasila da to ne izgleda jednostavno, ali da je to put bez prave alternative.

Naglasila je da su naše crvene linije aposlutno jasne kada je reč o Kosovu i Metohiji i naša spremnost na dijalog i na mrino rešavanje nesuglsica izraz je naše snage i odgovornosti a ne kolebanja i slabosti.

Dodala je da Srbija na neke stvari nikada moći da pristane ali će nastaviti da sebi i sivma u regionu bude bolje.

Oblelžavanju Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji, koji se dogodio 17. marta 2004. godine u Narodnom pozorištu prisustvovali su predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministri Nikola Selaković, Đorđe Milićević, Tomislav Žimanov, Jelena Begović, Dubravka Đedović, Mihailo Jovanović, Darija Kisić, Rade Basta, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, narodni poslanici, predstavnici Grada Beograda i u ime gradonačlenik savetnik gradonačlenka Ratko Dmitrović.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici vojske Srbije, SPC i verskih zajednica, boračkih udruženja, diplomatskog kora, među kojima i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i porodice stradalih.

Tokom nasilja na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći napadnute i njihovu imovinu i hramove. 
Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške. 

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu. 

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno. 
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17, 18. i 19 marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija.