Antonio Tajani za Tanjug: Uspostaviti ZSO bez daljeg odlaganja, dogovor u Ohridu pruža izuzetnu priliku

BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je da bi Zajednicu srpskih opština trebalo uspostaviti bez daljeg odlaganja, kao i da dogovor postignut u Ohridu 18. marta na osnovu evropskog predloga sada pruža izuzetnu priliku za nastavak normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Povodom predstojećeg Poslovno naučnog foruma Srbija-Italija u Beogradu, Tajani je rekao da je cilj da se podrži rast srpske ekonomije, koja je jedna od vodećih u regionu i nudi velike mogućnosti za italijanske kompanije.

 

- Italija je insistirala da se uključi u proces dijaloga Beograda i Prištine, posredstvom svog specijalnog izaslanika. Kako vidite taj proces i da li mislite da u bliskoj budućnosti može doći do pomaka i da li će se Italija više uključiti u proces?

Interes i prisustvo Italije na Balkanu konstanta su naše spoljne politike i predstavljaju neizbežnu sudbinu. Zato sam stavio poseban akcenat na ponovno pokretanje naših diplomatskih aktivnosti u regionu. Stoga, aktivno učešće Italije u dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije nije ništa novo, nego pravac koji smo uvek podržavali i koji smatramo neophodnim za očuvanje mira i stabilnosti regiona koji je od strateškog značaja za nas i za Evropu.

Pre svega, uvereni smo da se do sada potpisani sporazumi između dve strane moraju u potpunosti primeniti, počevši od osnivanja Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, koja se mora uspostaviti bez daljeg odlaganja, u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma.

Ovo je važan korak, na koji je stavljen akcenat i u zajedničkom pismu koje je predsednica Saveta ministara Đorđa Meloni, zajedno sa predsednikom Makronom i kancelarom Šolcom, uputila predsedniku Vučiću i premijeru Kurtiju uoči sastanka u Briselu 27. februara ove godine. Dogovor postignut u Ohridu 18. marta na osnovu evropskog predloga sada pruža izuzetnu priliku za nastavak normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je od suštinskog značaja za evropsku perspektivu obe strane. Ovaj dogovor sada mora da se primeni bez odlaganja. U tom smislu, cenimo to što je predsednik Vučić preuzeo obavezu, što još jednom svedoči o njegovom realističnom i konstruktivnom stavu.

- Učestvujete na Poslovno naučnom forumu Srbija-Italija u Beogradu, šta je cilj ovog događaja?

Poslovno naučni forum je prvi konkretni nastavak nacionalne konferencije posvećene Balkanu koja je održana u Trstu 24. januara. Tom prilikom, zajedno sa našim proizvodnim sektorom, počeli smo da razmišljamo u pravcu razvijanja sveobuhvatne strategije i postavljanja kompanija u centar italijanskog prisustva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Poslovno naučni forum je izraz ove vizije. Želimo da podržimo rast srpske ekonomije, koja je jedna od vodećih u regionu i nudi velike mogućnosti za italijanske kompanije. Naš cilj je da obnovimo naše ekonomsko prisustvo u Srbiji fokusiranjem na nekoliko strateških i inovativnih sektora: zelenu i energetsku tranziciju, održivu poljoprivredu i agrotehnologije, infrastrukturu i naučnu saradnju.

Osim toga, zahvaljujući italijanskom Fondu za depozite i kredite "Cassa Depositi e Prestiti", SACE i SIMEST, stavićemo na raspolaganje i niz finansijskih alata koji imaju za cilj da pruže podršku internacionalizaciji italijanskih kompanija. Preko 150 italijanskih kompanija koje će učestvovati na Poslovno naučnom forumu i oko 400 već ugovorenih "Business to Business" poslovnih sastanaka pokazuju da je put kojim smo krenuli ispravan. Uvereni smo da će Poslovno naučni forum biti polazna tačka nove faze ekonomske saradnje Italije i Srbije koja se zasniva na partnerstvu naših kompanija.

- Kako vidite ekonomsku saradnju dve zemlje i ima li prostora za nove italijanske investicije u Srbiji?

Krenimo od brojki. U Srbiji postoji više od 1.200 preduzeća sa italijanskim kapitalom. To su veoma raznolike kompanije, od velikih grupa do mikro preduzeća, aktivne u najrazličitijim sektorima (od automobilske industrije do bankarstva, od tekstilne industrije do osiguravajućeg sektora, sve do digitalizacije i obnovljivih izvora energije) i rasprostranjene su na čitavoj teritoriji Srbije.

Ova poslovna mreža zapošljava oko 50.000 radnika i učestvuje sa preko 5% u BDP-u Srbije. Italija je i dalje treći najveći trgovinski partner Srbije, drugi među zemljama Evropske unije, sa trgovinskom razmenom od preko 4,5 milijardi evra u 2022. godini. Ovi podaci pokazuju koliko su trgovinski odnosi naše dve zemlje odlični.

Italija je bila među prvim zemljama koja je početkom 2000-ih verovala u potencijal srpske privrede, u šta verujemo i danas. Ove odlične odnose ne treba uzimati zdravo za gotovo ili ih podrazumevati, već želimo da ih "ažuriramo", obnovimo i ponovo pokrenemo.

Srbija se menja, profilira se kao regionalni centar za tehnologiju, inovacije i zelenu tranziciju i mi nameravamo da se fokusiramo na te mogućnosti. U tom smislu treba posmatrati naučni deo Foruma i učešće ministarke univerziteta i istraživanja senatorke Ane Marije Bernini. Potpisaćemo i brojne sporazume u različitim oblastima, kao i finansijske sporazume, podjednako važne za jačanje naših ekonomskih i naučnih odnosa.

Uveren sam da postoji prostor za dalje jačanje i produbljivanje ekonomske saradnje naše dve zemlje, saradnje koja se može razvijati u inovativnim sektorima sa visokim tehnološkim sadržajem.

- U Italiji se 3. aprila održava ministarski sastanak o evropskim integracijama Zapadnog Balkana. Šta možemo očekivati od tog sastanka? Kako vidite budućnost Zapadnog Balkana?

Ministarski sastanak zakazan za 3. april treba da označi dalji korak napred u svetlu obnovljenog političkog i ekonomskog angažovanja Italije u regionu. To je deo niza događaja koje naša vlada organizuje upravo sa ciljem da poveća prisutnost Italije na Zapadnom Balkanu. Sastanak, koji će u Rimu okupiti ministre spoljnih poslova šest zemalja regiona, nadovezuje se na nacionalnu konferenciju "Italija i Zapadni Balkan: rast i integracija" koju smo organizovali 24. januara u Trstu. Događaj je bio posvećen uglavnom temama ekonomskog partnerstva Italije i Zapadnog Balkana, ulozi italijanskog preduzetničkog i proizvodnog sistema i alatima ekonomske podrške i internacionalizacije koji su dostupni na nacionalnom i multilateralnom nivou.

Sada želimo da radimo i na političkom nivou: stoga je hitno potrebno da EU konačno razvije novu viziju i da proširenje na region učini jednim od svojih prioriteta. Samo puna integracija Balkana imaće pozitivne efekte za ceo kontinent po pitanjima kao što su borba protiv korupcije, borba protiv ilegalne trgovine, upravljanje i suzbijanje iregularnih migratornih tokova, prevencija i borba protiv radikalizma.