3. april 2023 13:04

Stefan Surlić: Zacementiran poraz DPS-a, pred Milatovićem velika odgovornost

Izvor: TANJUG

podeli vest

Stefan Surlić: Zacementiran poraz DPS-a, pred Milatovićem velika odgovornost

Foto: Tanjug video

BEOGRAD - Na predsedničkim izborima u Crnoj Gori zacementiran je poraz Demokratske partije socijalista i Mila Đukanovića nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, a ubedljiv rezultat Jakova Milatovića određuje i dinamiku skorih parlamentarnih izbora sa mogućnošću da njegov pokret dodatno kapitalizuje glasove u narednim mesecima, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Pred Milatovićem je velika odgovornost, jer građani očekuju rezultate obećanog boljeg ekonomsko-socijalnog statusa, a treba prevazići i podele koje postoje u crnogorskom društvu navodi Surlić i dodaje da će se Milatoviću zato meriti svaka reč, kao i da će se njemu jedinom ispostaviti račun ukoliko Crna Gora za pet godina ne uđe u Evropsku uniju, kako je obećao u prvom obraćanju.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Predsednički izbori u Crnoj Gori bili su svojevrsni čas demokratije. Pokazna vežba kako je moguće u fer uslovima smeniti poslednje ostatke autoritarnog režima, pritom ne naruštiti društveni mir. Sa nesređenim izbornim spiskovima izlaznost od 69,3 posto birača govori o gotovo referendumskoj atmosferi.

Na ove izbore je neračunajući dijasporu izašla gotovo cela Crna Gora. Zacementiran je poraz Demokratske partije socijalista i Mila Đukanovića nakon parlamentarnih izbora 2020. godine.

Rezultati ukazuju na nekoliko vrlo važnih zaključaka. Prvo, jasno je da je prvi krug označio jasnu opredeljenost birača i da Milo Đukanović nije mogao da dopre do glasača koji su građanski opredeljeni. Politika etničke isključivosti DPS je pogotovo nakon poraza 2020. godine iz centra pomerila ka radikalnom krilu koji se temelji na konceptu večne ugroženosti crnogorske državnosti. Očigledno je da je takva nacionalistička platforma nakon 17 godina od proglašenja nezavisnosti i ostvarenog članstva u NATO, prezrena od većine građana. Milo Đukanović je doživeo da bude citiran i da mu se nalepi epitet koji je svojevremeno on izrekao za Miloševića – da je „prevaziđen političar“.

Drugi važan zaključaj je da su ovi izbori za predsednika uspeli da prevaziđu identitetske, etničke i regionalne podele. Iako se Milatoviću lepe etikete da je „prosrpski“ kandidat, on je uspeo da osvoji većinu u severnom centralnom i južnom delu Crne Gore, kao i da dođe do procenta glasova koji značajno premašuje broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi. Svojim nastupima on je uistinu ostavio utisak građanskog kanidata koji se pritom ne libi da istakne svoja identitetska opredeljenja.

Pretpostavljam da je njegovo izjašnjavanje da je vernik Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve poslužilo nekima da ga okarakterišu kao kandidata koji nije crnogorski. Tako Zidojče cajtung piše da je pobedio „prosrpski kandidat blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi rukovođenoj iz Beograda“. Nažalost, proći će još mnogo vremena dok se ovakve etikete ne dokažu kao potpuno deplasirane. Ipak sigurno je da će perjanice prve i druge Srbije bar u jednom biti ujedinjene. U konstantnom svetonazoru, aktivnom podržavanju različitih opcija i patrimonijalnom odnosu prema političkim akterima u Crnoj Gori koji uprkos tome svojim delovanjem pokazuju integritet i nezavisnost.

Trebalo bi pomenuti da je pobeda Jakova Milatovića direktan rezultat postojanja vlade Zdravka Krivokapića. Zahvaljujući njemu mladi i obrazovani pojedinci dobili su dovoljan prostor da se politički profilišu i izrode potpuno novi grđanski pokret nazvan „Evropa sad“. Ipak, ne bi trebalo smetnuti sa uma da su ovi glasovi dele na one koji zaista podržavaju pokret sa Milatovićem i Spajićem na čelu, kao i na one koji su za njega glasali samo da bi podržali odlazak Mila Đukanovića sa političke scene. Ipak, ovaj ubedljivi rezultat Milatovića svakako određuje dinamiku skorih parlamentarnih izbora sa mogućnošću da njegov pokret dodatno kapitalizuje glasove u narednim mesecima. Buduća vlada će verovatno biti bez kohabitacije i sa gotovo sigurnim učešćem pokreta Evrope sad.

Kada je reč o DPS-u, častan poraz od 40% osvojenih glasova nakon 34 godine vladavine može se vrlo lako pretvoriti u potpuni debakl na predstojećim parlamentarnim izborima ukoliko ubrzo ne dođe do značajnih promena unutar partije. Pokazujući da je politički smrtan, ostanak Mila Đukanovića na čelu DPS-a bi samo produbio agoniju i značajno smanjio procentualnu podršku koja je ostvarena na predsedničkim izborima. Jednostavno Milo sutra neće moći da računa na 40% glasova niti na bilo kakav koalicioni potencijal.

Labudova pesma sa kojom je juče ispraćen Milo Đukanović nakon završnog govora DPS suočava sa ozbiljnom liderskom krizom. „Milo nego ko?“ kako je glasio slogan je zapravo najveća slabost ove partije. Pokušaj održanja na vlasti do poslednjeg momenta žrtvovao je mlade snage koje su mogle da kreiraju novi imidž stranke. Ilustrativan primer je bivši gradonačelnik Podgorice i njegova uzurpacija vlasti u gradu i nakon izbornog poraza.

Pred Jakovom Milatovićem kao novim predsednik Crne Gore je velika odgovornost. Građani očekuju rezultate obećanog boljeg ekonomsko-socijalnog statusa. Iako nema ustavna ovlašćenja da se bavi ovim temama svakako će biti personifikacije ekonomskih reformi. Takođe, podele koje postoje u crnogorskom društvu mogu biti prevaziđene samo kroz političku arenu, a to znači pristanak partija manjinskih zajednica da sutra učestvuju u vlasti sa građanskim opcijama koje se i dalje optužuju da su prosrpske. Milatoviću će se stoga meriti svaka reč.

On je prilikom prvog obraćanja već dao veliko obećanje - da će Crna Gora za pet godina ući u Evropsku uniju. Iako taj cilj ne zavisi samo od njega, njemu će se jedinom ispostaviti račun za eventualni neuspeh.