Komitet ministara Saveta Evrope: U 2022. godini protiv Srbije primljeno više predmeta nego 2021.

STRAZBUR - Komitet ministara Saveta Evrope naveo je u svom najnovijem izveštaju o nadzoru nad izvršavanjem presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava, da je od tog suda primio 78 predmeta protiv Srbije radi nadzora nad njihovim izvršenjem, što je više nego 2021. (69) i 2020. (16) godine.

U izveštaju za 2022. godinu navodi se da je Srbija 31. decembra 2022. godine imala 97 predmeta na čekanju, od kojih je pet vodećih predmeta klasifikovanih po hitnom postupku, a sedam vodećih predmeta klasifikovano po standardnoj proceduri.

Svi vodeći predmeti po hitnom postupku su u radu pet ili više godina, odnosno jedan od vodećih predmeta u standardnom postupku je na čekanju pet ili više godina.

Nerešeni predmeti obuhvataju naročito jednu grupu koja se odnosi na prekomernu dužinu sudskih postupaka, jednu grupu koja se odnosi na odloženo izvršenje domaćih odluka i jednu grupu koja se odnosi na neefikasnu istragu o zlostavljanju policije.

Od novih povreda koje je Sud utvrdio 2022. godine, većina njih se odnosila na odloženo izvršenje domaćih odluka.

Komitet ministara je tokom 2022. godine ispitao i usvojio odluke u vezi sa tri grupe predmeta po hitnom postupku.

Istovremeno, to telo je zatvorilo 57 predmeta, uključujući jedan vodeći slučaj po hitnom i dva vodeća predmeta pod standardnim nadzorom.

Pored toga, zatvorena su četiri slučaja koji se ponavljaju jer dalje pojedinačne mere nisu bile potrebne ili moguće.

Nadležni su podneli 20 akcionih planova, akcionih izveštaja i jedno saopštenje.

U izveštaju se navodi i da su se čekali ažurirani akcioni planovi/akcioni izveštaji ili saopštenja koja sadrže dodatne informacije u vezi sa tri grupe/slučaja, u kojima je ili istekao rok koji je u tom pogledu odredio Komitet ministara (jedna grupa) ili je DEJ poslao povratnu informaciju pre 1. januara 2022. godine (dva predmeta).

Konačno, puna isplata pravične naknade koju je dosudio Sud registrovana je u 70 predmeta u 2022. godini, dok se potvrda pune isplate i/ili zatezne kamate čekala u sedam predmeta za koje je istekao rok naveden u sudu.

U izveštaju se navodi da je 2022. godinu obeležila puna agresija Ruske Federacije na Ukrajinu, uz flagrantno kršenje Statuta Saveta Evrope, što je uticalo i na sistem Konvencije, uključujući i izvršenje presuda Evropskog suda.

Ruska Federacija je prestala da bude član Saveta Evrope od 16. marta 2022. godine i članica Konvencije od 16. septembra 2022. međutim, kako se naglašava u rezolucijama i odlukama Komiteta ministara, prema međunarodnom pravu Ruska Federacija ostaje u obavezi da u potpunosti izvrši sve presude Evropskog suda donete protiv nje, a Komitet ministara nastavlja da nadzire ove presude.

U ovom godišnjem izveštaju, po prvi put, veliki deo statističkih informacija u vezi sa svakom državom članicom i Ruskom Federacijom, objedinjen je kako bi se pružio pregled trenutne situacije po državama u pogledu izvršenja presuda

Komitet je mogao u potpunosti da nastavi svoj program sastanaka sa nacionalnim donosiocima odluka u glavnim gradovima, koji je bio poremećen u nekoliko prethodnih godina zbog pandemije Covid-19, zbog čega je dodatno unapredio svoje aktivnosti na terenu, posebno kroz oko 90 misija i bilateralnih sastanaka sa nacionalnim vlastima koji su se održavali lično ili onlajn u Strazburu ili u glavnim gradovima.

Na kraju, vredi napomenuti da je Komitet ministara primio novi rekordan broj komunikacija sa civilnim organizacijama i nacionalnim institucijama za ljudska prava, što ukazuje na dalje povećanje transparentnosti procesa izvršenja i jačanje njegovog participativnog karaktera i potencijala za stvaranje dijaloga među nacionalnim akterima.

To je, navodi se, ocenjeno kao posebno ohrabrujući razvoj događaja, imajući u vidu Smernice iz 2022. o sprečavanju i otklanjanju kršenja Konvencije.