Tanja Miščević: Civilna društva su promoteri reformi, država ispunjava ono realno ostvarivo

BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević otvorila je danas regionalni stručni skup "Neka pravda vlada regionom" ("Let the Justice Rule the Region") i tom prilikom izjavila da su civilna društva balans i promoter reformi, koji državi skreće pažnju na nove razvoje, dok s druge strane država pokušava da ispuni ono što je realno ostvarivo.

Pored Miščević, na otvaranju dvodnevnog panela, koji je organizovao Nacionalni konvent u Evropskoj uniji u Srbiji, govorili su i koordiantorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Teodorus Antonius Reintjes, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Severnoj Makedoniji Mileva Đurovska i koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Albaniji Gledis Đipali.

 

"Konventi u regionu postoje i napravljeni su kao jedna sugestija koja je u jednom momentu postala vrlo prisutna. Podsećam vas nacionalni konvent su model koji smo preuzeli iz onoga što je poznato kao slovačko iskustvo u procesu pregovora", rekla je Miščević.

Dodala je da je za razliku od Slovačke, koja je svoj konvent napravila u poslednjoj fazi pregovora, u Srbiji su oni formirani mnogo ranije.

"Još u doba statusa pridružene države, odnosno u doba kada smo samo imali obavezu da implementiramo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji se pokazao kao jako koristan instrument u praćenjju pregovora", rekla je Miščević.

Ističe da je od samog početka definisana uloga konventa kao osnovne platforme, a koja sada broji više od 800 organizacija.

"Kada kažemo 800 organizacija mi ne mislimo samo na nevladine organizacije. Mislimo na vrlo značajne delove civilnog društva u Srbiji. Od Srpske akademije nauka, Prviredne komore, fakulteta i instituta, do nevladinih organizacija na lokalu", rekla je Miščević.

Istakla je da je uloga nacionalnog konventa u Srbiji definisana odlukom Skupštine, koja podrazumeva da sva dokumenta koja Vlada predloži i koja predstavljaju pregovaračka dokumenta moraju biti iskontrelisana i pregledana i od strane predstavnika odgovarajuće radne grupe konventa.

"Šta smo iz tog prvog učešća zajedničkog rada naučili? Naučili smo da je partnerstvo u procesu nikada nije tako jednostavno i uvek je dvosmerno. Dakle, otvorenost jedne i druge strane bi trebalo da se podrazumeva, ali vrlo često se to ne dešava", navela je Miščević.

Istakla je da država da razgovarao sa civilnim društvom o ključnim stvarima, poput reformi pravosuđa, borba protiv korupcije, zaštita prava, slobodi bezbednosti, borba protiv organizovanog kriminala, terorizma, ali i po pitanju migracija, kako legalne tako i nelegalne migracije.

"Mi smo počeli od kolega da učimo kako se pregovara sporazum o stailizaciji i pridruživanju, jer Severna Makedonija je to uradila pre bilo koga sa Zapadnog Balkana, a onda je došlo vreme da uzvratimo pa smo i najkonkretnije u prethodnih nekoliko godina prenosili iskustvo o pregovaračkom procesu", rekla je Miščević.

​Naglasila je da su Severna Makedonija i Albanija su države koje su prve počiele pregovore, od početka po novoj metodologiji, a da Srbija na osnovu njihovog iskustva može da nauči o primeni nove metodologije. "S druge strane, mi možemo da pomognemo u tome da prenesemo dobra i loša iskustva dosadašnjeg rada u procesu pregovora između konventa i Vlade, kako teče priprema dokumenata, i kako se ona predstavlja u Briselu i ono što pokušavamo da i mi naučimo", rekla je Miščević.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković je rekla da će se tokom panela najviše razgovarati o temama koje se tiču vladavine prava, poglavlja 23, poglavlja 24 iz okvira Evropskih integracija.

"Verujem da nema potrebe da ističemo koliko su te teme važne u procesu evropskih integracija za građane svih zemalja koje učestvuju u pregovaračkom procesu", navela je Selaković.

Dodala je da je Nacionalni konvent u Srbiji praktično od svog osnivanja svoju najveću aktivnost pokazao upravo u oblastima koja se tiču poglavlja 23 i 24. 

"Radne grupe koje se bave ovim temama na nedeljnom nivou su imale različite vrste aktivnosti, događaje, komunikacije sa resornim ministarstvima i dali zaista nemerljiv doprinos, počevši još od izrade akcionih planova za ova dva poglavlja, pa do reforme pravosuđa, usvajanja suštinskih reformskih zakona koji se tiču bezbednosti, ljudskih prava i pravosuđa uopšte", rekla je Selaković.

Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Albaniji Gledis Đipali je istakao da regionalni skup "Neka pravda vlada regionom" nije prvi na kome zemlje regiona Zapadnog Balkana učestvuju i saradjuju. 

Naveo je da su zemlje Zapadnog Balkana jako dugo u procesu pregovora o pridruživanju sa EU i da to nije proces koji se završava pristupanjem, što se može videti na primerima zemalja koje su pristupile EU,  i da je to dugotrajna transformacija društva.

Naglasio je da je veoma bitno da društvo da podrži proces pridruživanja EU, ali i da je važno upoznati građane o samim reformama, koje su često komplikovane i sadrže dosta tehničkih stvari, nerazumljivih široj jednosti i da je uloga civilnog društva i konventa da ih razjasni.