Dragan Bisenić: Ujedinjeno Kraljevstvo sa novim vladarom - tihi monarh za složeno doba

BEOGRAD - Britanski kralj Čarls III koji je formalno krunisan na ceremoniji ovog vikenda, možda je najmanje uzbudljiva kraljevska osoba kojoj bi se pripisale skrivene moći britanske monarhije, uspeo je da bude sličan prosečnom Britancu, ali je istovremeno je njegov zadatak da kao 62. britanski kralj u najtrajnijoj monarhiji na svetu, koja pokriva oko 1.200 godina istorije ove zemlje, svojom vladavinom očuva sve tekovine koje će obezbediti da to tako ostane i u narednim vekovima, ocenio je novinar Dragan Bisenić.

Manevarski prostor britanske monarhije sve je više ograničen zahtevima koji se pred nju postavljaju a mnogi od njih su kontradiktorni - monarhija mora biti "živa bajka" i izvor glamuroznih slika a istovremeno njeni članovi moraju biti kao obični pojedinci, smatra Bisenić navodeći da doba u kojem kralj Čarls počinje svoju vladavinu, već sada ukazuje da će njegovi izazovi biti suočavanje sa globalnom krizom kakvu su imali njegov deda Džordž VI ili prethodni Džordž, Džordž V u vremenima pred Prvi i Drugi svetski rat.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Krunisanje britanskog suverena bila je vekovima ceremonija koja je oblikovala svet. Iako bi se teško danas iko saglasio sa ovakvom ocenom, pošto su monarhije svedene na simbolične i ceremonijalne uloge, popularno javno mišljenje poseban izuzetak čini prema britanskoj kruni. Sve teorije zavere o skrivenoj vladavini svetom manje ili više zasnivaju se na tvrdnji da iza njih stoji britanska kruna. Čak i kada je nestala imperija, senke njene bivše moći stoje na planetarnim horizontima.

Britanski novi monarh, Čarls III koji je formalno krunisan za kralja na ceremoniji ovog vikenda, možda je najmanje uzbudljiva kraljevska osoba kojoj bi se pripisale ove skrivene moći.

Sasvim po strani od njegove pozicije glave britanske kraljevske porodice – uloge koju je automatski preuzeo nakon smrti svoje majke, kraljice Elizabete II, u septembru – Čarlsov život je uvek bio u centru pažnje, od njegovog venčanja sa princezom iz bajke, Dajane 1981. do njegove svađe sa svojim najmlađim sinom, princom Harijem, 2021.

Ono što Čarlsa razlikuje od majke, kao i većine drugih članova njegove porodice, jeste njegova široka lepeza interesovanja i hobija. Mnogi Britanci bi verovatno mogli da navedu nešto o kralju što bi većini bilo ekscentrično ili čudno: njegova ljubav prema crvenim vevericama, na primer, ili njegova strast prema britanskim živim ogradama. Tu je i njegov prezir prema ledu u obliku kocke. Praktično svako u zemlji, ako ne i u svetu, zna šta oseća zbog curenja mastila penkala i olovaka.

Svi koji ga poznaju, tvrde da je novi kralj vredan i predani radnik. Ova percepcija se može izgubiti usred Čarlsovih čudnijih idiosinkrazija, od njegove najavljene preferencije da putuje sa sopstvenom toaletnom daskom napravljenom po meri do očigledne nespremnosti da upotrebljava sopstvenu pastu za zube.

Nije ni čudo što ga je jedan od njegovih biografa, stručnjak za kraljevske porodice, Kristofer Anderson, nazvao „jednim od najekscentričnijih suverena koje je Velika Britanija ikada imala“.

Ali, po mnogo čemu, Čarls je uspeo da bude sličan prosečnom Britancu i bude blizak slici čoveka koga možete da sretnete i na ulici.

Pošto je postao vladar, Čarls je, međutim, morao da skrati vreme za svoje lične stavove i interese. U svom prvom obraćanju naciji nakon majčine smrti, priznao je da, dok preuzima svoju novu ulogu, „više neće biti moguće da daje toliko svog vremena i energije dobrotvornim organizacijama i pitanjima za koje sam tako duboko brine."

Za mnoge posmatrače, ovo je bio suštinski korak u obezbeđivanju kontinuiteta kraljevske porodice kao ujedinjujuće snage u zemlji.

Posle Prvog i Drugog svetskog rata nestale su sve konkurentske monarhije i imperije, koje su istovemeno izgubile i svoje vladare. U tom smislu, Veliki rat je predstavljao istorijsku prekretnicu jer su sa istorijske scene nestali Austro – Ugarska monarhija, Ruska carevina, Otomanska imperija i Nemačko carstvo.

„Veliki koncert“ koji je određivao evropsku ravnotežu obezglavljen je što ratnim porazom, što unutrašnjim prevratom. Britanska imperija, na čijem tronu je zapravo bila nemačka dinastija, za dlaku se provukla da ne plati zajedno sa opštim nemačkim porazom, tako što je pravovremeno napustila svoje nemačke titule Saks Koburg Gote i zaštitila se imenom britanskih Vidzora.

Versajska mirovna konferencija učvrstila je premoć britanske imperije i njenog monarha u svetu. On je nadmašio Bizmarkovo delo u Berlinu 1878. i Bečki kongres 1814. koji su svi bili vrhunci evropske monarhističke i imperijalne diplomatije, a Britanija je postala kolevka politike ravnoteže snaga.

Taj udarac, međutim, trajao je do sve do abdikacije kralja Edvarda VIII , koji je vladao svega 6 meseci druge polovine 1936. iako je bio najpopularniji princ od Velsa koga je Britanija ikada imala. To je bila cena braka sa razvedenom Amerikankom, Valis Simpson.

Dvostruki bračni život kralja Čarlsa i njegov razvod s omiljenom princezom Dajanom, međutim, nisu bili prepreka ka njegovom putu ka tronu, pa ni kasnija Dajanina smrt u pariskoj saobraćajnoj nesreći.

Kralj Čarls je započeo svoju vladavinu posle smrti svoje majke, kraljice Elizabete II i njenog vremena na tronu od 70, godina, onoliko koliko je Čarls bio prestolonaslednik. Bila je najduža vladavina u britanskoj istoriji, ali i najduži period prestolonasledničkog staža. Ali, to ni u kom slučaju ne otklanja važnost pitanja šta će značiti Čarlsova vladavina za Britaniju i kakve su njene političke posledice po zemlju, ali i po samu monarhiju.

Veruje se da iza dugovečnih i snažnih vladarskih ličnosti, kao što je bila njegova majka, obično dolaze prelazne i neprimetne figure koje ne uspevaju da ostave dublji trag u istoriji zemlje.

U 20. veku Britanija je promenila pet kraljeva i imala pet ceremonija krunisanja, što nije verovatno da će se dogoditi u 21. veku.

Čarls je u nekim aspektima anticipirao vreme u kojem će da vlada, naročito pitanja koja se tiču zaštite životne sredine i obnovljive energije. On je još davne 1970. upozoravao na posledice globalnog zagrevanja, pojave koja će doći na red tek tri decenije kasnije, a danas postati visoko polarizujuća i kontroverzna, kao što je to u Americi, između Trampovih republikanaca i trenutno vladajućih Bajdenovih demokrata.

Doba u kojem kralj Čarls počinje svoju vladavinu, već sada ukazuje da će njegovi izazovi biti suočavanje sa globalnom krizom kakvu su imali njegov deda Džordž VI ili prethodni Džordž, Džordž V u vremenima pred Prvi i Drugi svetski rat.

Evropska kontinentalna sila, Evropska unija, kojom dominira Nemačka, iz različitih razloga, ali sa sličnim posledicama, ostala je odsečena od oba svoja ostrva: Rusije kao kontinetalnog ostrva i Velike Britanije kao pomorskog ostrva. Britanija je istupila iz EU, a Rusija je odbačena od Evrope.

Kontinentalna Evropa ostala je priklještena i blokirana sa obe strane različitim, ali podjednako opasnim ambicijama. Dok Britanija formuliše nesumnjivo rivalsku politiku prema EU, Rusija se prvi put posle 400 godina odriče učešća u njoj.

U takvim političkim iskušenjima, stabilna i snažna figura kralja izjednačavala se sa značajem i snagom kraljevske mornarice.

Manevarski prostor britanske monarhije je, međutim, sve više ograničen zahtevima koji se pred nju postavljaju. Mnogi od ovih zahteva su kontradiktorni. Monarhija mora biti posebna, živa bajka i beskrajni izvor glamuroznih slika; ali i njeni članovi moraju biti pristupačni i kao obični pojedinci. Od njih se očekuje da budu zanimljivi i zabavni, da pokažu informisano interesovanje za savremeni život, da budu inspiracija za dobrotvorne poduhvate, a da pritom uvek budu neprikosnoveno neutralni.

Kraljevske porodice treba da demonstriraju besprekorne porodične vrednosti, a ipak su jednako ljudske i sklone greškama kao i svi ostali, sa decom koja zalutaju, i brakovima koji se raspadaju, ali sve u oštrom centru pažnje nemilosrdnog publiciteta.

Da zaključimo, monarhija je možda drevna, ali se takođe pokazala prilagodljivom kao odgovor na ogromne društvene i političke promene.

Preživele su snažne oluje. Mnoge od prethodnih monarhija u Evropi nestale su nakon poraza u ratu, revoluciji ili kolapsu države. Sudbina preostalih zavisi dok uspevaju da zadrže podršku svojih vlada i svog naroda.

Iza takvih događaja stoji način na koji monarhija – nastupajući kao beskonačna porodica – može predstavljati kontinuitet i stabilnost u svetu koji se brzo menja.

Dok vlade i političari dolaze i odlaze, porodica opstaje. Ljudi svih uzrasta mogu da se identifikuju sa članovima kraljevske porodice svoje generacije.

Monarhija je preživela i zaista napredovala obraćajući se srcu, a ne glavi; a to su ceremonijalne funkcije i događaji poput kraljevskih venčanja, koji imaju najveću privlačnost.

Ceremonija krinisanja bila je, zato, prilika da se prisetimo proročanstva poslednjeg egipatskog kralja Faruka sa jedne od partija karata sa albanskim kraljem Zoguom, dok je svrgnuti albanski suveren boravio u Kairu. Tokom jedne partije mu je rekao: „Uskoro će na svetu biti pet kraljeva: herc, karo, pik, tref i engleski kralj.“

Zadatak upravo krunisanog Čarlsa III kao 62. britanski kralj u najtrajnijoj monarhiji na svetu, koja pokriva oko 1 200 godina istorije ove zemlje, jeste da svojom vladavinom očuva sve tekovine koje će obezbediti da to tako ostane i u narednim vekovima.