Dragan Bisenić: Parlamentarni izbori u Grčkoj - novi duel Micotakisa i Ciprasa

BEOGRAD - U Grčkoj se sutra održavaju paralmentarni izbori na kojima su glavni takmaci vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa i socijalistički orijentisana Siriza koju predvodi Aleksis Cipras i koja očekuje revanš za poraz na prethodnim izborima, a kako navodi novinar Dragan Bisenić istraživanja daju prednost Novoj demokratiji, 36 prema 30 odsto.

On navodi i da se istraživanjima javnog mnjenja u Grčkoj ne veruje mnogo da bi ona bila pouzdan oslonac za predviđanje ishoda izbora, što posebno važi za Sirizu kojoj su na prošlim izborima istraživanja davala samo 21 odsto, a ona je dobila 32 odsto i dodaje da zato nezavisni analitičari u Grčkoj tvrde da je Siriza u anketama potcenjena i očekuju njenu i pobedu levog bloka.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

U Grčkoj će se u nedelju 21. maja na opštim izborima nadmetati 36 partija i izbornih koalicija za 300 mesta u Parlamentu. Nešto više od 10 miliona građana Grčke imaće pravo da glasa na parlamentarnim izborima, na kojima će aktuelni premijer Kirijakos Micotakis, lider stranke desnog centra, Nove demokratije, staviti na proveru svoju poziciju koju je držao od 2019.

Predviđa se da bi najviše šest partija moglo da pređe census od tri odsto i uđu u Parlament. Glavni takmaci su vladajuća Nova demokratija i socijalistički orijentisana Siriza koju predvodi Aleksis Cipras i koja očekuje revanš za poraz na prethodnim izborima. Istraživanja daju prednost dosta uverljivoj Novoj demokratiji, 36 prema 30 odsto.

Gotovo je izvesno da će socijaldemokratska partija Pasok, Nikosa Andrulakisa, postati treća stranka po broju mandata i potencijalna ključna snaga za stvaranje buduće vlade, ako rezultati izbora budu diktirali koalicionu vladu. Predviđa se da će populistička, krajnje desničarska partija “grčkog rešenja”, koju predvodi Kirijakos Velopulos takođe, dobiti mesta u parlamentu. Pasoku se predviđa skoro devet, a Velopulosu šest odsto.

Nova demokratija preferira jednopartijsku vladu, dok je Siriza precizirala da ima za cilj „progresivnu koaliciju“ sa socijalistima. Nova demokratija i Siriza se smatraju dvema ideološkim suprotnostima i svaka saradnja između njih je isključena.

Ako pregovori za koalicionu vladu ne uspeju, drugi krug će biti održan u julu, ali po većinskom sistemu, kada će nekoj stranci ili strankama biti potrebno skoro 37 odsto glasova za formiranje vlade. U zavisnosti od rezultata, prva partija će dobiti neka „bonus” mesta od onih koji ne pređu cenzus.

Premijer Micotakis je bio zainteresovan da vodi kampanju o svojim ekonomskim uspesima. On tvrdi da je omogućio otvaranje 300.000 novih radnih mesta, smanjenje stope nezaposlenosti za šest odsto i povećanje penzija i minimalne zarade. Mereno rastom bruto nacionalnog proizvoda, grčka ekonomija ima dobre rezultate, a Centralna banka je podigla prognozu rasta za ovu godinu sa 1,5 odsto na 2,2 odsto.

Ove brojke, međutim, pokazuju samo polovinu priče. U realnom smislu, povećanja plata i penzija su u stvari smanjenja, pošto je inflacija blizu 10 odsto. Štaviše, dug Grčke je sada na skoro 180 odsto BDP-a, mnogo više nego pre dužničke krize 2010. Grčka je i dalje u ekonomskim problemima koje amortizuje, ali ne uspeva da reši.

Micotakis u kampanji obećava četiri godine smanjenja poreza, oživljavanje turizma i stabilan rast i upozorava da bi uskraćivanje mandata njegovoj Novoj demokratiji dovelo do “paralize” u jeku međunarodne neizvesnosti.

Cipras obećava da će vratiti poverenje u vođstvo zemlje koja je potresena ogromnim skandalom zbog prisluškivanja koje su sprovodile službe bezbednosti i teškom železničkom nesrećom u februaru u kojoj je poginulo 57 ljudi i koja je razotkrila brojne korupcionaške poteze koji su je uslovili. “Demokratija uzvraća udarac kako bi srušila truli režim koji vlada nad nama”, poručio je 48-godišnji Cipras na poslednjem izbornom skupu.

Koalicija između Micotakisa i Andrulakisa nemoguća je i zbog velikog skandala povodom Andrulakisovog prisluškivanja koje je obavljano na Micotakisovo traženje. Pokazalo se da je mreža špijuniranja, prisluškivanja i uhođenja doista impozantna. Praćeni su vodeći zvaničnici oružanih snaga, ministri, savetnici premijera, novinari, tužioci i važni ljudi na odgovornim pozicijama.

“Grčka i njene institucije su zaista, kao što već mesecima pišemo, okružene mrežom nadzora. Ona je divlji vinograd u kojem rastu sve vrste špijunskih softvera”, pisali su grčki dnevni listovi.

Micotakis se smatra odgovornim za takvo stanje u grčkom društvu. “U umu Kirijakosa Micotakisa, zemlja živi u distopijskoj virtuelnoj stvarnosti duhova. ... Svako je neprijatelj, opasan i jasno protiv njega. Čak ni oni koji su mu najbliži, nisu pošteđeni ove paranoje”, tvrde njegovi oponenti. Oni zahtevaju da Micotakis, ne samo izgubi na izborima, nego da mu se sudi "zbog pretvaranja zemlje u špijunsku državu".

Odgovara im se da je Cipras izgubio orijentaciju i da se potvrđuje kao nezreli političar. Cipras je uoči izbora prisilio bivšeg ministra spoljnih poslova Jorgosa Katrugalosa da se povuče sa izborne liste jer, navodno, njegove izjave nisku u skladu sa politikom Sirize. Da podsetimo, Katrugalos je bio jedan od istaknutih političara koji je nedavno kritikovao uzdržani stav Grčke u Savetu Evrope povodom prijave Kosova za članstvo.

Slučajnost je da se u razmaku od nedelju dana održavaju izbori u dve najvažnije države NATO na njegovom južnom krilu, Turskoj i Grčkoj. Atmosfeta među njima, sada je bolja nego ikada u poslednjih 10 godina, zahvaljujući obostranoj predusretljivosti, tako da su Erdogan i Micotakis razmenili pozitivne poruke uoči izbora.

Micotakis je rekao je da će pružiti "ruku prijateljstva" pobedniku na predstojećim izborima u Turskoj, dok je predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao da će izbori u Grčkoj i Turskoj označiti "početak nove ere". U intervjuu za Asošijeted pres (AP), Micotakis je izrazio želju za boljim odnosima sa Turskom ako bude ponovo izabran. Predsednik Redžep Tajip Erdogan ukazao je na novi početak između Turske i Grčke nakon što lideri dve zemlje budu ponovo izabrani ovog meseca.

Gotovo je izvesno da će Erdogan osigurati novi predsednički mandat, a ako to pođe za rukom i Micotakisu, postoje osnove da njih dvojica konkretizuju svoje obećavajuće najave.

Odnosi Grčke i Turske u protekloj deceniji bili su turbulentni, a značajno su se otoplili nakon brze pomoći Grčke otklanjanju posledica dva katastrofalna zemljotresa koji su potresli južnu Tursku početkom februara.

Ovo su ohrabrujući znaci nakon velike krize u koju su upali grčko – turski donosi samo jednu godinu ranije. Izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana 23. maja 2022. da grčki premijer Kirijakos Micotakis „više ne postoji za njega“ bila je novi minimum u napetim odnosima između dve zemlje. Ova uvreda došla je nakon, naizgled, uspešnog procesa u zbližavanju između dve zemlje kada su se u martu 2022. Erdogan i Micotakis sreli u Istanbulu. Posle samo nekoliko nedelja, sat se vratio godinama unazad.

Erdoganova retorika u vezi sa Micotakisom došla je direktno nakon trodnevne posete grčkog premijera američkom predsedniku Bajdenu, sredinom maja, koja je kulminirala njegovim obraćanjem na zajedničkoj sednici Kongresa, prvim od strane jednog grčkog premijera.

Okretanje Grčke ka Vašingtonu, uprkos poznatom grčkom skepticizmu prema američkom prisustvu u regionu, odražava razvoj događaja na međunarodnoj sceni. Dobri odnosi s Moskvom naglo su se pogoršali od 2018. godine, kada je Rusija optužena za mešanje u grčka pitanja, u vreme kada se pregovaralo o prijemu Makedonije – današnje Severne Makedonije – u NATO. Grčko – ruski odnosi trenutno se nalaze na najnižoj tački.

Istraživanjima javnog mnjenja u Grčkoj se ne veruje mnogo da bi ona bila pouzdan oslonac za predviđanje ishoda izbora. To posebno važi za Sirizu i njene glasače koji ih smatraju “oruđem obmane”. Na prošlim izborima, recimo, istraživanja su Sirizi davala samo 21 odsto, a ona je dobila 32 odsto. Uostalom, rukovodstvo Sirize je kritikovalo i direktno dovodilo u pitanje njihov kredibilitet, čak je tražilo i intervenciju tužioca. Zato, nezavisni analitičari u Grčkoj tvrde da je Siriza u anketama potcenjena, tako da se ne može reći koliki je njen stvarni udeo.

Za nju se tvrdi da nema razloga da ima rezultat slabiji od prethodnih izbora. On može da bude samo bolji, dok se najavljuje uverljiv pad Nove demokratije sa 39,9 na svega 32 odsto. Oni smatraju da je to dovoljan trag kojim treba ići, pa očekuju pobedu Sirize i levog bloka, pa samim tim i novu vladu sa Ciprasom na čelu.

A za tabor Nove demokratije i premijera Micotakisa ovo je samo još jedan dokaz slabog poznavanja realnosti, koje pripisuju svojim glavnim rivalima.