Pribićević: Kina i SAD se sukobljavaju u nizu tačaka, ali ne u domenu ekonomije

BEOGRAD - Nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević istakao je danas da se Kina i SAD sukobljavaju u nizu tačaka, ali da uprkos tim konfliktima postoji jedan nivo komunikacije, pre svega u domenu ekonomije.

"Uprkos tim konfliktima postoji i veoma izražen nivo komunikacije bezbednosnih službi, administracije, a razgovarali su i ministri odbrane SAD i Kine, dok je direktor CIA Vilijam Barns bio u Pekingu", rekao je on za Tanjug.

 

Kako navodi, reč je o jednom kompleksnom odnosu gde se dve sile sukobljavaju, pa sa može videti dinamična situacija puna tenzija u Africi, Aziji, oko Ukrajine, a sada i oko Kube, ali istovremeno nastoje i da zadrže odnose pre svega u domenu ekomonije, koja je ključ svega.

"I kada pogledate trgovinsku razmenu Kine i Zapada, gde glavninu nose SAD, koja je 1.5 triliona dolara, a toliko ima Kina i sa ASEAN-om, dok sa Rusijom samo 200 milijardi, to znači da je sedam puta veća trgovinska razmena Kine sa SAD i Zapadom nego sa Rusijom", ističe Pribićević.

To govori koliko su važna amerićka tehonologija i tržište za Kinu, ali istovremeno i koliko je Kina važna za SAD.

"Vašington je pun predstavnika Kine i raznih kompanija, pa se non-stop odvija jedan živ dijalog, što svakako spušta tenzije, ali oseća se i jedna negativna tenzija, kada je u pitanju recimo Bliski istok", naveo je nekadašnji ambasador.

Ističe kako je Kina sada odigrala veliki potez oko približavanja Saudijske Arabije i Irana.

"Većina američkih istraživača sa vrhunskih instituta pita se zašto to SAD nisu uradile", naveo je on.

Pribićević smatra da se SAD suočava sa ozbiljnim problemom, jer nemoguće je istovremeno biti u konfliktu sa obe velike sile kao što su Kina i Rusija.

"Ako se vratimo u period hladnog rata, u vreme "ping-pong" diplomatije Niksona i Kisindžera, vidimo da su SAD uvek nastojale da ne uđu u taj poltički konflikt sa obe velike zemlje, a tada su imale čak pola svetskog društvenog proizvoda, dok su danas one znatno manje, jer je Kina uzela značajan deo tog kolača", napomenuo je Pribićević.

Dodao je da SAD ima oko 24 triliona dolara društvenog proizvoda, a Kina je na oko 17.

"Kina je strahovito prišla Sjedinjenim Amrečkim Država i zato mislim da one nemaju kapacitet da prate ceo sveti, a posebno ne da budu istovremeno u konfiktu sa obe velike sile i to Kina veoma vešto koristi", zaključuje nekadašnji diplomata.

On je istakao da zbog toga SAD i Velika Britanija prave pandam susretu Putin - Si Đinping od pre dva meseca.

Prema njegovim rečima, cilj susreta američkog predsednika Džozefa Bajdena i britanskog premijera Rišija Sunaka svakako je da ojačalju ekonomsku saradnju, posebno kada su u pitanju nove tehnologije, energenti i minerali, ali iznad svega po pitanju bezbednosti i zaštite od raznih kineskih i ruskih uticaja.

"SAD i Velika Britanija jesu dve najbliže zemlje, ali recimo Sjedinjenim Državama nikako nije odgovoralao da Britanija izađe iz Evropske unije, jer ona je bila najjači američki stub u EU i faktički nema zamenu, jer to nije Poljska, ni Nemačka", naveo je on.

Ističe da deklaraciju, koju su oni potpisali, treba gledati isključivo u kontekstu velike polarizacije, jer rat u Ukrajini dovodi do toga da, iako su ekonomski SAD i Kina veoma povezane, Kina politički daje veliku podršku Rusiji, pa onda SAD, zajedno sa Velikom Britanijom, želi da ojača neke elemente grupacije svojih saveznika.

"U tom dokumentu pominje se veliki značaj Australije, kao i Japana, i taj savez predstavlja značajan blok u Aziji, ali i šire, pa nažalost gledamo svet koji se sve više polarizuje i bojim se da će taj konflikt trajati veoma dugo i da će imati ogroman uticaj na svet narednih decenija", poručio je Pribićević.