Nataša Stanisavljević: U toku je šest javnih poziva za dodelu pomoći izbeglicama i interno raseljenim licima

BEOGRAD - Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević rekla je danas da je u toku šest javnih poziva za dodelu pomoći porodicama izbeglica i interno raseljenim licima za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za građevinski materijal, za zakup sa mogućnošću kupovine četiri stambene jedinice u Lazarevcu kao i za ogrev.

Kako je za Tanjug rekla Stanisavljević, prvi javni poziv se odnosi na jedinice lokalne samouprave koje mogu da konkurišu do 21. jula i u pitanju je dodela sredstava za ogrev socijano ugroženim porodicama izbeglica i interno raseljenih lica.

"Iznos koji se dodeljuje po porodici je 35.000 dinara za nabavku ogreva, a ukupno je opredeljeno 60 miliona dinara čime je obezbeđen ogrev za skoro 2.400 najugorženijih izbegličkih i interno raseljenih porodica. Nakon ovoga jedinice lokalne samouprave raspisuju kasnije javne pozive na koje se korisnici iz tih lokalnih samouprava prijavljuju", objasnila je ona.

Sledeći javni poziv, dodaje Stanisavljević, odnosi se takođe na jedinice lokalne samouprave koje na svojim teritorijama imaju neformalne centre u kojima borave izbeglice i interno raseljena lica i ovde se dodeljuju sredstva za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom čija je vrednost sa malim grantom 1.950.000 dinara po kući kao i za građevinski materijal u maksimalnoj vrednosti do 800.000 dinara.

"Princip je isti, tako da se prvo prijavi lokalna samouprava sa kojom Komesarijat za izbeglice i migracije zaključi ugovor i na osnovu tih ugovora jedinice raspisuju javni poziv ka korisnicima koji se prijavljuju. Konkurs traje do 26. jula", istakla je ona.

Poslednji javni poziv se odnosi na dodelu četiri stambene jedinice u Lazarevcu, a javni poziv traje do 25. avgusta i tu direktno korisnici, koji još uvek nemaju rešeno stambeno pitanje mogu direktno konkurisati u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

"Od početka godine Komesarijat za izbeglice i migracije je raspisao 12 javnih poziva, ukupno je do sada opredeljno 400 miliona dinara, potpisano je 111 ugovora sa 55 jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Od toga je u realizaciji kupovina 195 kuća sa okućnicom i dodela 134 paketa građevinskog materijala. Ovi javni pozivi su korak dalje ka zbrinjavanju najugroženijih izbegličkih i interno raseljenih porodica", dodala je ona.

Sve informacije, istakla je ona, korisnici mogu dobiti od lokalnih poverenika za izbeglice u svakoj lokalnoj samoupravi u svakom gradu i opštini, a sa druge strane mogu dobiti informacije na sajtu Komesarijata ili da dođu lično.

"Najčešća dokumenatacija koja je potrebna se odnosi na to da su bila upisana i da su se nalazila u statusu izbeglica ili da imaju legitimaciju, kada je u pitanju interno raseljeno lice, a dalja dokumentacija zavisi od javnog poziva do javnog poziva", rekla je ona.

Kada se dodeljuje pomoć, objašnjava ona, gleda se stepen ugroženosti porodica, da nemaju stambeno rešenje ili da ukoliko konkurišu za građevinski materijal koja je to vrsta koja im je potrebna, kako bi ta kuća bila uslovna za stanovanje. Kada je u pitanju dodela seoskih kuća gleda se da li porodice imaju u svom vlasništvu neku nekretninu.

Stanisavljević je dodala da se ostavlja i dodatni rok kada je u pitanju javni poziv za kupovinu seoskih kuća, jer korisnici sami moraju da pronađu kuću koju žele.

Minimalni rok za raspisivanje javnih poziva koje imaju lokalne samouprave je 15 dana.

Ukoliko je jednom lice stambeno zbrinuto, ističe Stanisavljević, nije moguće da ponovo aplicira, a kada je u pitanju građevinski materijal sve zavisi da li je isti bio uslovan i vodi se računa da se pomoć ne duplira, već da bude omogućena većem broju korisnika.

"Kada je u pitanju ogrev korisnici mogu iz godine u godinu da konkurišu ukoliko je stepen ugroženosti takav da ne mogu da priušte iz sopstvenih sredstava", dodala je ona.

Od septembra će biti rapisani novi javni pozivi, koji će biti namenjeni zbrinjavanju izbeglica i interno raseljenih lica.

"U Srbiji trenutno ima 196.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a kada govorimo o izbeglicama o licima koja još uvek imaju izbegličku legitimaciju njih je oko 24.000. Svaki deseti stanovnik Srbije je bio izbeglica, jer je Srbija zemlja koja je primila više od 600.000 izbeglih porodica iz BiH i Hrvatske", dodala je ona.

"Ukoliko neko lice zatraži status raseljenog lica, objašnjava ona, dobija ga tako što se prijavi povereniku za izbeglice i interno raseljena lica u opštini gde se nalazi koji ga dalje upućuje šta je potrebno da uradi", dodala je ona i istakla da poverenici postoje i na prostoru Kosova i Metohije.