Dragan Bisenić: Pogibija Jevgenija Prigožina imaće višedimenzionalne posledice

BEOGRAD - Pogibiji šefa ruske privatne paravojne grupe „Vagner“ Jevgenija Progožina nesumnjivo će imati višedimenzionalne posledice, od unutrašnjih do spoljašnjih, uz one koje se odnose na sukob u Ukrajini, jer je nestala jedna od najjačih simboličnih figura ovog sukoba, gotovo jedina koja je u globalnoj javnosti mogla da se meri sa njegovim najvažnijim političkim akterima, ocenio je novinar Dragan Bisenić.

Pitanje šta se doista dogodilo, da li je u pitanju nesreća ili je reč o obaranju aviona nalaziće se u centru budućih razmatranja ovog slučaja navodi Bisenić i dodaje da se zbog junske akcije i direktne konfrontacije s predsednikom Rusije, gotovo i ne uzima mnogo u obzir mogućnost stvarne nesreće, tim pre što je, kako se navodi, avion uoči leta bio na remontu, već se odgovornost gotovo automatski i jednoznačno već pripisuje ruskim zvaničnim krugovima koji uključuju i ruskog predsednika.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Juče kasno po podne ceo svet je obišla vest o pogibiji šefa ruske privatne paravojne grupe „Vagner“ Jevgenija Progožina i njegovih najbližih saradnika posle rušenja aviona u kom su se nalazili. Ruske vlasti i sama grupa Vagner to su potvrdili, iako će se na rezultate zvaničnog procesa identifikacije sačekati nekoliko dana. Kako je navedeno, Prigožinov ulazak u avion zajedno sa drugim putnicima, zabeležen je na aerodromskim video kamerama. Avion se srušio u Tverskoj oblasti, nedaleko od Moskve, na letu ka Sankt Peterburgu, a u njemu bila i dvojica najvažnijih Prigožinovih saradnika, zamenik za vojne operacije, heroj Rusije Dmitrij Utkin i zamenik za logistiku i civilne operacije, Valerij Čekalov.

Ovaj događaj će nesumnjivo imati višedimenzionalne posledice, od unutrašnjih do spoljašnjih, uz one koje se odnose na sukob u Ukrajini, jer je nestala jedna od najjačih simboličnih figura ovog sukoba, gotovo jedina koja je u globalnoj javnosti mogla da se meri sa njegovim najvažnijim političkim akterima. Sve ovo dogodilo se baš uoči nacionalnog dana Ukrajine. Gotovo je izvesno da pogibija svih rukovodilaca Vagnera predstavlja veliki, ako ne i definitivni rizik za okončanje postojanja ove grupe „muzikanata“ koja je poslednjih godina, od rata u Siriji 2016. zaokupljala veliku pažnju svetske javnosti. Osobe bliske Vagneru saopštavaju da je Prigožin ostavio uputstvo o delovanju grupe u slučaju njegove smrti i najavljuju da će ono biti aktivirano.

Jednim delom, bilo je to zbog efikasnog načina na koji je ova grupa širila ruski uticaj, naročito u Africi, a na drugoj strani, zbog specifične mitologizacije njenog ukupnog delovanja, beskompromisnosti i hrabrosti koja je neophodna svakoj „holivudizaciji“ takvih ličnosti. Nije u svemu tome nedostajalo ni PR spektakla koji je lično vodio Prigožin, a gde je njegova privatna vojska predstavljena kao „robinhudovski zbor“ društvenih marginalaca u borbi za pravednu stvar kojoj „elita“ smeta da ostvari te ciljeve, a ne kao grupa nemilosrsdnih plaćenih ubica, kako su je protivnici predstavljali.

To se posebno odnosilo na bitku za Bahmut koja je trajala mesecima od septembra prošle do maja ove godine uz velike žrtve jedne i druge strane. Osim što je bio prvi moderator, spiker i komandant „rata uživo“ koji je ceo svet imao prilike da prati, Prigožinova neprestana javna kritika ruskog Generalštaba i Ministarstva odbrane, davala mu je poseban oreol u ruskoj javnosti koja je u toj kritici pronalazila odgovore za vlastito nezadovoljstvo i frustracije tokom ukrajinske operacije.

Na drugoj strani, danas veliki broj vojnih stručnjaka, kako ruskih, tako i inostranih, odaje priznanje Vagnerovim snagama za učinak u borbama za Bahmut. Iako mnogima nije bilo jasno kakav je smisao tako iscrpljujućih borbi sa ogromnim žrtvama s jedne i druge strane, dosadašnji tok ukrajinske ofanzive mnogim vojnim stručnjacima pokazao je da su se u njoj ukrajinske snage toliko iscrple, da su nespremne dočekale početak ofanzive. A zasluge za to, pripisuju se Prigožinu i njegovoj grupi.

Vrhunac takvog odmetničkog stava bila je prava pobuna koja je započela 23. juna maršom grupe ka Moskvi i koja je pretila da se pretvori u unutrašnji vojni sukob koji su mnogi, pa i sam ruski predsednik Putin, uporedili sa 1917. i fatalnim rascepom u ruskoj vojsci, a zatim i društvu, koji je doveo do boljševičke Oktobarske revolucije. Ovaj događaj doveo je i do reakcije samog predsednika Putina koji je reagovao rano ujutru 24. avgusta i veoma teškim i oštrim rečima govorio o Prigožinovoj akciji. Putin je pomenuo izdaju, ali nije govorio o pokušaju državnog udara. Posle toga, uz posredovanje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, napetosti su smirene, a Prigožin je na više načina demonstrirao svoju lojalnost, istovremeno udaljavajući delovanje grupe od Rusije. Jednim delom u Belorusiji, ali većim delom u Africi. Sam Prigožin u svom poslednjme javljanju na svom Telegram kanalu, dan pre pogibije, bio je u Africi.

Za sada je gotovo izvesno da će najveće promene pretrpeti upravo Vagnerovi projekti u Africi. I do sada je bilo upitno koliko su se podudarali planovi i akcije grupe Vagner sa planovima zvanične ruske države, budući da je mogućno da su oni išli dalje i dublje od onoga što je rusko političko rukovodstvo želelo. Da bi se otresle zapadnog uticaja, većina zemalja u Sahelu se okrenula drugim silama u borbi protiv terorizma, posebno Rusiji.

Grupa "Vagner“ deluje širom Afrike, a dominantna je u Centralnoafričkoj Republici, Burkini Faso, Libiji, Maliju i Sudanu, a sada i Nigeru. Da bismo imali predstavu o čemu govorimo, reč je o teritoriji od ukupno sedam miliona kilometara kvadratnih, što je gotovo polovina površine same Rusije.

U Centralnoafričkoj Republici, na primer, 1890 ruskih instruktora pomaže vladine trupe u građanskom ratu koji je u toku. Veruje se da se u Libiji do 1.200 Vagnerovih plaćenika bori na strani maršala Kalife Haftera koji kontroliše istočnu Libiju i većinu naftnih nalazišta u zemlji.

Na samitu Rusije i afričkih država, Prigožin se sreo sa mnogim afričkim liderima. Vođa "Vagnera“ Jevgenij Prigožin preuzeo je zasluge za puč, rekavši: "Ono što se dogodilo je borba naroda Nigera protiv kolonijalista... Ovo pokazuje efikasnost ’Vagnera’. Hiljadu ’Vagnerovih’ boraca je u stanju da uspostavi red i uništi teroriste, sprečavajući ih da nanesu štetu civilnom stanovništvu.“ Malo njih je, međutim, verovatno da "Vagner“ ima veze s pokušajem državnog udara u Nigeru. Između Moskve i Nigera, zapravo, nema značajnijih odnosa. Rusija zapravo ni nema posebno prisustvo u Nigeru.

U tom smislu, Niger je najisturenija i najosetljivija tačka. Francuska i SAD, koje stoje iza delovanja ECOVAS-a, najavile su vojnu akciju u Nigeru kako bi se restaurirala vlast svrgnutog predsednka Bazuma, a ne bi bilo nemogućno da bi, sledeći model "Vagnerovog" avanturizma, Prigožin uleteo u sukob sa snagama ECOVAS, a mogućno i sa ruskim i američkim jedinicama za koje postoji mogućnost da bi se pojavile u akcijama. SAD imaju oko 1 500 vojnika stacioniranih u centralnoj bazi bespilotnih letilica u Nigeru, dok isto toliko vojnika imaju i Francuzi.

Sigurno je da ruski zvaničnici i predsednik Putin ne žele direktan sukob ruskih vojnika, pa u tom smislu i „Vagnerovih“ pripadnika sa američkim i francuskim snagama u Africi, kada njega nema ni u Ukrajini. Ukrajina je za Rusiju prioritet koji uopšte nije uporediv sa bilo kakvim potencijalima Afrike.

Do sada je postojao nepisani sporazum, koji traje od početka Hladnog rata, da se vojske SAD i Rusije neće nigde direktno sukobljavati. Taj sporazum poštuje se i danas. Američki predsednik Bajden je mnogo puta rekao da američka vojska neće ući u direktan rat s Rusijom ni zbog Ukrajine kao što to nije učinila ni zbog Mađarske 1956. i Čehoslovačke 1968 ili Gruzije 2008. U tom nepisanom sporazumu, neminovno je da i Rusija sa svoje strane preduzme korake kojima se izbegava direktna konfrontacija sa SAD, a sigurno i sa Francuskom koja ima donekle egzistencijalne interese u Nigeru pošto se skoro polovina nejnog nuklearnog potencijala snabdava nigerskim uranijumom. Ako se ukrajinski sukob, po svemu sudeći, kreće ka izvesnom rešenju, što se potvrđuje s više strana, ne bi bilo razumno da se u tome ispreči direktan sukob ruskih i američkih snaga u Nigeru. Zbog toga, verovatno je da će se sada sukob u Sahelu kretati novim pravcem.

Sedeće pitanje jeste kako će pogibija Prigožina i sudbina Vagnera uticati na unutrašnje odnose snaga u Rusiji. Prigožin je bio simbolična figura svih onih koji su bili za radikalno rešenje u Ukrajini. Prekjuče je smenjen s položaja komandanta ruskih vazduhoplovnih i kosmičkih snaga i svojevremeni komandant operacije u Ukrajini, general Sergej Surovikin koji je nestao iz javnog života posle Vagnerove pobune, a koji se najčešće identifikovao kao vojni komandant najbliži Vagneru i koji je, ako ne stajao iza pobune, onda bio unapred obavešten o njoj.

Pitanje šta se doista dogodilo, da li je u pitanju nesreća ili je reč o obaranju aviona nalaziće se u centru budućih razmatranja ovog slućaja. U ovakvom rasporedu a zbog junske akcije i direktne konfrontacije s predsednikom Rusije, gotovo se i ne uzima mnogo u obzir mogućnost stvarne nesreće, tim pre što je, kako se navodi, avion uoči leta bio na remontu, već se odgovornost gotovo automatski i jednoznačno već pripisuje ruskim zvaničnim krugovima koji uključuju i ruskog predsednika.

Kineski TV kanali već su sproveli ankete pitajući ko stoji iza pada aviona i dobili odgovor da su to Rusija i SAD, sa po 37 odsto ispitanih, dok Ukrajina i NATO imaju 7, odnosno 5 odsto odgovora. Gotovo svi na Zapadu, sve novine koje su ovo donele kao glavnu vest na današnjim naslovnim stranama, uperili su prst u zvaničnu Moskvu. Američki predsednik Bajden, učinio to implicitno i ostavio izvesnu rezervu „da ne zna još tačno šta se dogodilo“, ali je rekao da se u Rusiji "ništa ne događa bez Putina". Američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven pozvao je telefonom Putinovog savetnika Jurija Ušakova i rekao mu da SAD nemaju nikakve veze sa ovom nesrećom.

Ovakav stav Vašingtona ukazuje da on dopušta i upletenost trećih strana u ovaj događaj. Uzdržan stav zauzela je i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok koja je rekla da ne želi da „izvodi nikakve prerane zaključke“. Francuska je označila Prigožina kao „čoveka za prljave zadatke“ koji ostavlja za sobom „masovne grobnice i haos u velikom delu sveta, Africi , Ukrajini i samoj Rusiji“.

Na drugoj strani, bivši američki predsednik i verovatni ponovni republikanski kandidat na izborima, Donald Tramp, u intervjuu Takeru Karlsonu koji je dao juče, a koji je već video preko 100 miliona ljudi, optužio je CIA da je učestvovala u likvidacijama mnogih ljudi, ostavljajući tako mesto da se i Progožinov slučaj razmatra u tom kontekstu. Ruski TV kanal „Carigrad“ saopštio je, pozivajući se na izvore službi bezbednosti, da je avion oboren dvema raketama S 300. Jutros su neki veoma uticajni ruski Telegram kanali, poput Regnuma, objavili da većina Rusa veruje da je avion oboren.

Bugarski novinar Nikolaj Gvozdev pre nekoliko nedelja prognozirao je da će Prigožin biti ubijen u naredih šest meseci. Televizijski voditelj blizak zvaničnim ruskim krugovima, Vladimir Solovjev, pozvao je na strpljenje u donošenju konačnih sudova. Upravo ta „jednoznačnost“ kojom se za sada lako stiže do odgovornosti Moskve, možda je u odsustvu zvaničnih saop štenja, najenigmatičnija posledica stradanja Vagnerovih čelnika.