Rasim Ljajić: Incident u Skupštini Srbije kompromituje tu instituciju

BEOGRAD - Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDP) Rasim Ljajić rekao je da današnje ponašanje predstavnika opozicije u parlamentu dovodi do dodatne kompromitacije parlamenta, kao i da su ovakvi incidenti samo korak u dodatnom urušavanju te institucije.

Ljajić je za Tanjug rekao da ne želi da ocenjuje nečije ponašanje iz ugla nekoga ko je u vlasti jer to nije, već smatra da su takvi događaji i na štetu same opozicije.

"Ovo što smo danas imali prilike da vidimo predstavlja dodatnu kompromitaciju parlamenta, jedne od institucija koja ima najmanje poverenje građana u svim istraživanjima. Ovakvi incideti su samo korak u dodatnom urušavanju institucije koja bi morala da bude temelj i stub demokratskog razvoja našeg društva. Mislim da je ovo korak u pogrešnom pravcu, nezavisno od toga što ja ne govorim zaista kao neko ko je u vlasti, i sad imam potrebu da kritikujem onog ko te incidente sprovodi ili organizuje, mislim da je ovo štetno i za samu opoziciju, ali građani će pre ili kasnije na izborima imati priliku da ocene rad svakog od nas", rekao je Ljajić.

Današnje ometanje rada Narodne skupštine koje su sproveli predstavnici opozicije ocenio je kao pokušaj da se izađe iz ćorsokaka u koji je opozicija ušla sa protrestima "Srbija protiv nasilja".

"Ti protesti su počeli da gube na intenzitetu, na masovnosti, vidljivosti i ovo je sada pokušaj da se sa zahtevom za vanredne izboreia izađe iz tog problema. Do juče je opozicija tražila da se ispune uslovi i zahtevi sa protesta, a sada odjednom kažu - ne, mi zahtevamo vanredne izbore koje su do juče odbijali", rekao je Ljajić.

Dodao je da deo opozicije pokazuje neprincipijelnost u svakom pogledu.

''Ja sam prilično iznenađen šta su najnoviji zahtevi ono što su do juče odbijali - da razgovaraju o izborima, o izbornim uslovima. Hteli su samo razgovore koje su na kraju krajeva odbijali, oko ispunjavanja zahteva protesta, a sad odjednom je to u drugom planu u odnosu na izbore", rekao je Ljajić.

Ocenio je da se na ovaj način uvodi jedan novi model političkog ponašanja, i da blokada parlamenta, blokada auto-puta, proizvodi to da će sutra kada neko drugi dođe na vlast, opozicija ponovo smatrati da ima puno pravo da to isto radi, a sve je najviše na štetu jedino građana.

"Ja se toga plašim, ako uvedemo jednu novu paradigmu u političkom delovanju stranaka koja se bazira na opstrukcijama po svaku cenu, onda to za društvo u celini, a posebno za demokratski razvoj tog društva, to nije dobro", rekao je Ljajić.

Situaciju sa južnom pokrajinom Ljajić ocenjuje kao tapkanje u mestu bez ikakvog napretka, jer postoji, kako je rekao, učaurena pozicija Prištine - jedno tvrdoglavo insistiranje "mi smo u pravu, mi imamo moralno pravo da naši ciljevi i zahtevi stoprocentno budu ostvareni"

"Na taj način ne može da dođe nikako do dogovora. Nema stabilnog rešenja ukoliko bar nismo podjednako nezadovoljni tim rešenjem, evo da ne govorimo o zadovoljstvu jedne ili druge strane. U politici, kao i u životu, morate biti spremni na kompromise. Nekada će oni možda i da utiču na vaš politički rejting, ali oni su nužni da bi se neki dogovor postigao i sa druge strane pored te dijametralno suprotne pozicije i nas i Prištine, početnih pregovaračkih pozicija, ambicija, želja da dođe do tog dogovora, vi imate jednu potpunu nesposobnost međunarodne zajednice", rekao je Ljajić.

Dodao je da je skeptičan kao i pre godinu i dve godine, kada su svi tvrdili da će francusko-nemački plan doneti brzo rešenje.

"Ja sam rekao da od tog plana neće biti ništa jer je sve pogrešno koncipirano. Vi ste imali 11, 12 tačaka u tom planu, a onda je rečeno da se sad priča i razgovara o svakoj tački pojedinačno, da se dve strane moraju usaglasiti. Deklaracija na deklaraciju i ništa drugo, apeli na apele bez jasne vizije, osim želje da se po svaku cenu dođe do kakvog takvog rešenja. Sve sa ciljem da se izbegne 2024. godina, jer te godine već imamo izbore za Evropski parlament, mislim u maju ili junu, a u novembru američke predsedničke izbore. U izbornoj godini niko se neće baviti rešavanjem kosovskog pitanja", ocenio je Ljajić.

Na pitanje da li je inicijativa Otvoreni Balkan dobra prelazna tačka za Srbiju do Evropske unije, Ljajić je rekao da OB nije zamišljen kao alternativa EU, iako se u javnosti stekao takav utisak, već da je primarna zamisao bila ekonomska saradnja.

"Da olakšamo transport ljudi, roba, kapitala, usluga i uklanjamo sve barijere koje postoje u trgovini, poslovima, te stvorimo jedno veće regionalno tržište nego što su nacionalna tržišta zemalja. Od trenutka kada je CEFTA potpisana, ja mislim 2006. godine, svaka od zemalja je za 70 odsto povećala svoj izvoz zahvaljujući upravo uklanjanju tih carinskih i drugih barijera", rekao je Ljajić.

Dodao je da misli da EU treba da ostane spoljnopolitički prioritet Srbije, i da mu se ne sviđaju ideje kao što su BRIKS i neki alternativni načini.

"Jer ne treba da gledamo EU kroz sadašnju garnituru političara koji dominiraju i u zemljama EU i u samoj administraciji u Briselu, da ne upotrebim neku tešku i grubu reč, mislim da ova garnitura političara nije sposobna da reši unutrašnje krize koje postoje u samoj Evropskoj uniji. Neki od tih političara su sami rekli da EU ne može biti veća pre nego što postane jača - drugim rečima pre nego što mi sredimo naše dvorište nećemo primati druge članice, a iskreno, nismo ni mi nešto preterano entuzijastični u tom pogledu, zato što i pada ovo poverenje u evropske integracije", rekao je Ljajić.

Važno je da imamo bilo koji oblik regionalne saradnje, dodao je Ljajić, jer mi danas imamo 72 regionalne inicijative, a malo koja od tih inicijativa je dala neki značajniji rezultat.

"Verovatno kada bi čovek analizirao - CEFTA je dala najveći rezultat, Berlinski proces je puno toga nagoveštavao i dobro je gađao ona područja koja su važna za tu saradnju - infrastruktura, povezivanje zemalja, saradnja mladih u regionu i saradnja privrednih komora odnosno biznisa. Ali, osim toga, mi nismo imali konrketne korake koji vode ka realizaciji, ili smo imali vrlo malo konkretnijih, praktičnih koraka koji bi vodili ka implementaciji ova tri cilja", rekao je Ljajić.