Bisenić: Robert Fico između retorike i pragmatizma

BEOGRAD - Bivši premijer Robert Fico izašao je kao jasan pobednik na parlamentarnim izborima u Slovačkoj, a predsednica Zuzana Čaputova, poverila mu je mandat za formiranje vlade, navodi novinar Dragan Bisenić, ali dodaje da domaći i međunarodni komentatori vide Ficov povratak kao politički zemljotres koji može da poremeti podršku Slovačke Ukrajini, najavi približavanje Rusiji i čak izoluje Slovačku u okviru NATO-a i EU.

Ficova retorika tokom kampanje podigla je temperaturu u Briselu i izazvala zabrinutost u zapadnim prestonicama kada je u pitanju zajednička spoljna politika prema Ukrajini i rizik da Fico postane "novi Viktor Orban unutar Evropske unije i NATO-a", kaže Bisenić, ali zaključuje da se Fico u prošlosti pokazao više pragmatičnim nego ideološkim stavom, posebno u odnosu prema EU, gde Slovačka nikada nije imala snažan glas.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Bivši premijer Robert Fico izašao je kao jasan pobednik na parlamentarnim izborima u Slovačkoj.

Njegova levičarska nacionalistička stranka Smer osvojila je 22,9 odsto glasova, a sledi je liberalni PS (Progresivna Slovačka) sa 18 odsto. Za formiranje vlade biće mu, međutim, potrebni koalicioni partneri. Komentatori se pitaju da li će Fico i na vlasti pratiti svoju oštru retoriku u predizbornoj kampanji.

Predsednica Zuzana Čaputova, poverila je Ficu dvonedeljni mandat za formiranje vlade, pod pretpostavkom da može da okupi većinu u parlamentu od 150 mesta.

Iako će pregovori verovatno biti dugotrajni, rezultati sugerišu da bi Fico trebalo da očekuje da je stvaranje koalicije prilično jednostavno. Slovačka nacionalna partija (SNS) uspela je da pređe cenzus i smatra se prirodnim partnerom Smeru. Isto se može reći i za Hlas, stranku koja se 2020. godine odvojila od Smera.

Hlas je bio treći sa oko 15 odsto glasova, dajući mu ulogu stvaraoca vladara. Smer bi trebalo da osvoji 42 mesta u parlamentu, čime će 27 mesta kojima raspolaže Hlas biti ključni za formiranje bilo koje vlade. Međutim, lider Hlasa, bivši premijer i Ficov štićenik, Peter Pelegrini, koji je pokušao da se distancira od stila svog nekadašnjeg mentora, verovatno će postaviti značajne zahteve.

"Razgovori još nisu počeli, ali je verovatnoća da će Slovačka imati vladu Smer-Hlas-SNS veoma velika", ocenio je Grigorij Meseznikov, šef Instituta za javne poslove u Bratislavi, glavnom gradu nacije.

Domaći i međunarodni komentatori vide Ficov povratak kao politički zemljotres koji može da poremeti podršku Slovačke Ukrajini, najavi približavanje Rusiji i čak izoluje Slovačku u okviru NATO-a i EU. Fico se tokom svoje kampanje zakleo da više ni jedan metak neće preći slovačku granicu u Ukrajinu i da će obustaviti sve dalje sankcije EU protiv Rusije.

Ficova retorika podigla temperaturu u Briselu, jer se 15. oktobra održavaju izbori, pa su narasle strapnje da bi, ako vladajuća partija PiS tamo ponovo pobedi, takav trend u centralnoj Evropi mogao bi da ojača i dodatno podrije evropsku politiku u regionu. To bi moglo imati ozbiljne posledice po zajedničku spoljnu politiku Evropske unije na Ukrajinu i oslabiti podršku Kijevu.

Ali, Fico se u prošlosti pokazao više pragmatičnim nego ideološkim stavom, posebno u odnosu prema EU, gde Slovačka nikada nije imala snažan glas. Poznato je da se za mesto ministra spoljnih poslova obraćao uglednim ljudima, što se smatra dobrim znakom. U nedelju, govoreći posle pobede, Fico je uveravao: „Spoljna politika Slovačke se neće promeniti, ali to ne znači da ne možemo biti kritični prema EU po nekim pitanjima“.

Pored ostalog, pred iskusnog slovačkog političara, dolaze nove okolnosti koje upravo obeležava ukrajinski rat. Poljska, Mađarska i Slovačka su centralnoevropske zemlje "prve linije" sukoba u Ukrajini, koje prve potresa sve što se tamo događa. One su svojevrstan tampon koji štiti "staru Evopu" od direktnog uticaja "ukrajinske krize", a to nije nešto što bi bilo koja zemlja poželela.

Prema istraživanju GlobSec, istraživačkom centru u Bratislavi, samo 40 odsto Slovaka veruje da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini, što je najmanji udeo među osam centralno i istočnoevropskih i baltičkih država koje su ispitivane. U Češkoj, koja je nekada činila jednu zemlju sa Slovačkom, 71 odsto ljudi krivi Rusiju za rat. Isto istraživanje je otkrilo da 50 odsto Slovaka vidi SAD kao bezbednosnu pretnju, uprkos tome što je dugogodišnji saveznik zemlje.

Svi u Slovačkoj su Roberta Fica smatrali politički mrtvim. Bilo je to 2020. godine, kada je njegova stranka Smer-SD (Slovačka socijaldemokratija) izgubila izbore nakon što je i sam bio primoran da podnese ostavku 2018. zbog masovnih demonstracija nakon ubistva para istraživačkih novinara. Ali samo posle dve i po godine kasnije, populistički i nacionalistički lider, koji je bio premijer u tri mandata, ponovo je na vlasti u Slovačkoj. U subotu je Fico pobedio na parlamentarnim izborima u Slovačkoj, iako će morati da pronađe saveze da bi mogao da vlada.

Fico je uspeo da iskoristi nezadovoljstvo slovačkih birača i da svoju politiku ponudi kao izlaz iz sadašnjeg stanja. Zemlja je prvo trpela od pandemije korona virusa, a zatim je doživela nestabilnost zbog rata u susednoj Ukrajini; ovome se dodaje haotična i neusklađena koaliciona vlada desnog centra. Usred sve političke nestabilnosti i ekonomske anksioznosti zbog stalnih poskupljenja života i pogoršanja ekonomske situacije, Fico je Slovacima obećao stabilnost i sigurnost i kraj vojne podrške Ukrajini.

Retorika koju je koristio ovaj 59-godišnji političar veteran u predizbornoj kampanji izazvala je zabrinutost u zapadnim prestonicama, koje vide rizik da on postane "novi Viktor Orban unutar Evropske unije i NATO-a". Fico je u više navrata i sam najavljivao da će njegova politika biti slična Orbanovoj.

Posle Ficove pobede, mađarski lider mu je odgovorio na ovu ljubaznost i brzo čestitao, pozivajući ga na saradnju. "Uvek je dobro raditi sa patriotom. Radujemo se tome!", napisao je mađarski premijer.

Kao i konzervativne vlade Poljske i Mađarske, pobednik slovačkih izbora protivi se preraspodeli izbeglica u EU, svakoj promeni načina jednoglasnog odlučivanja u Evropskom savetu i integraciji Ukrajine u EU i NATO. "Znamo da je Ukrajina jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu i da njen režim vlade ne ispunjava demokratske standarde", rekao je nedavno Rojtersu o mogućem početku pregovora o pristupanju EU sa Kijevom, koje je nazvao "zabludom".

Fico je u politici od 1990-ih. Studirao je u Sjedinjenim Državama, a po povratku je bio potpredsednik Demokratske levice, otcepljene od stare Komunističke partije, u kojoj je takođe bio politički aktivan. Godine 1999. osnovao je Smer, liberalnu stranku u kojoj nije imao rivala.

Slovački politikolog sa Masarikovog univerziteta u susednoj Češkoj, Peter Špak, seća se kako je Fico u početku odbijao da svoju novu stranku poveže ni sa desnicom, ni sa levicom. "Pošto nije uspelo, krenuo je ka socijaldemokratiji", objašnjava on.

Ubistvo dvoje novinara, koji su, kako se pričalo, istraživali upravo povezanost slovačke vlade i italijanske mafije, bio je događaj koji je potresao slovačko društvo, posle kog su izbile masovne demonstracije, a Fico je bio primoran da podnese ostavku. Nakon njegovog odlaska, Smer je pao u anketama i izgubio izbore 2020. godine. Deo njegove stranke otišao i osnovao Hlas (Glas) koju sada vodi Peter Pelegrini koji je nasledio Fica i bio premijer od 2018 do 2020.

Oko 40 visokih zvaničnika, policajaca, sudija, tužilaca, političara i biznismena povezanih sa Smerom osuđeno je za korupciju i druga nedela. Još 130 osoba je pod istragom ili krivično gonjeno, među kojima i sam Fico koji je to doživeo kao čin lične odmazde. On je tokom kampanje pretio otkazom specijalnom tužiocu Danijelu Lipšiću, a predsednicu Zuzanu Čaputovu, optužio je za izdaju i da je američki agent.

U poslednjem obrtu prošlog meseca, slovačka policija je optužila šefa spoljne obaveštajne službe i nekoliko drugih najviših bezbednosnih zvaničnika za zaveru radi zloupotrebe moći. Fico, koji je blizak sa nekima koji su umešani u skandal, opisao je situaciju kao "policijski puč".

Na vlasti u prošlosti, Fico se pokazao nešto pragmatičnijim i naklonjenijim kolegama liderima EU nego što sugeriše njegova predizborna retorika. On će svakako morati da bude svestan potrebe da se zadrži podrška za preko potrebna sredstva EU zaduženoj ekonomiji zemlje.

Njegovo protivljenje daljim isporukama oružja Ukrajini, došlo je nakon što je Slovačka, već isporučila Kijevu većinu oružja koje je imala na raspolaganju.

Slovačka nema tako veliki međunarodni uticaj da bi mogla da destabilizuje i oslabi zapadni savez, ali je i ranije imala svojevrsnu spoljnopolitičku fleksibilnost koja joj je omogućavala da zadobije diolomatsko poverenje, posebno na Balkanu. Takvu politiku predstavlja sadašnji izaslanik EU za Kosovo, Miroslav Lajčak, koji će, kako se najavljuje, ponovo zauzeti položaja slovačkog ministra inostranih poslova, koji je i inače imao u Ficovoj vladi.

Predvidljivo je da će, ukoliko postigne koalicioni sporazum da vlada sa Hlasom, njegova vlada biti umerenija nego što su to nagoveštavali njegovi politički skupovi.