Stefan Surlić: Glavna misija Srbije nakon događaja na KiM je da povrati poverenje

BEOGRAD - Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić je, povodom samita Evropske političke zajednice u Granadi, rekao danas da je glavna misija Srbije da se povrati poverenje koje je postojalo pre događaja na KiM i da se na Beograd gleda kao na kontruktivnog aktera u procesu dijaloga.

"Tu pre svega mislim da nije realna opcija uvođenje bilo kakvih sankcija Srbiji, ali je isto tako važno da se ponovi da je do ove situacije u Banjskoj, Beograd bio potpuno konstruktivan akter, a da je Priština nizom ekcesnih situacija, diskriminatornih mera dovela u pitanje čitav ovaj proces i sam status Srba na KiM", izjavio je Surlić za Tanjug.

 

Surlić je naveo da Priština od početka rata u Ukrajini želi Srbiju da predstavi kao saveznika Rusije koji želi da pravi probleme u regionu.

"Potrebno je potpuno anulirati takav imidž i mislim da je jako važno da se učestvuje u ovakvim forumima kao što je Evropska politička zajednica, jer ako ste na stolu i za stolom 'niste na meniju' i obrnuto", naglasio je Surlić.

Ako govorimo o nastavku dijaloga, naveo je Surlić, moraju se resetovati odnosi Beograda i Prištine.

"Samo se pribojavam nekog scenarija u kome će evropski predstavnici insistirati na primerni francusko-nemačkog plana, ali po nepovoljnom scenariju. Odnosno da će Kurtijev predlog biti predstavljen kao sekvenciona mapa puta koja je prihvatljiva za Nemačku i ostale članice EU", rekao je Surlić.

Dodao je da je važno izbeći takav scenario i ponuditi samo onu vrstu primene francusko-nemačkog plana koja podrazumeva formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

On je naveo da reč predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani nema političku težinu kao reč premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

"Ono što je njen glavni diplomatski zadatak jeste da predstavi Srbiju kao remetilački fatkor i da optuži Beograd za sukob na KiM i da istovremeno abolira sve akte koje je do sada preduzeo Kurti", objasnio je Surlić.

 

Prema njegovim rečima, jedan od negativnih scenarija jeste zapostavljanje ZSO kao prioriteta u dijalogu Beograda i Prištine.

"To mislim da može biti vrlo realan scenario, pogotovu ukoliko imamo neku od vodećih evropskih zemalja koja će insistirati na tome. Možda će ovaj susret Vučića sa Makronom biti neka vrsta balansa, odnosno može dovesti do balansa u evropskoj politici", ocenio je Surlić.

Sagovornik Tanjuga je naveo da ne treba podcenjivati samit Evropske političke zajednice u Granadi, jer on omogućava da regionalni lideri razgovaraju sa evropskim liderima o problemima u dijalogu između Beograda i Prištine.

"Jedini pomak možemo očekivati u potpunom resetovanju odnosa i možda nekoj vrsti nametanja mape puta u primeni francusko-nemačkog plana, odnosno da se daju jasni rokovi i da se pripreti ozbiljnim sankcijama za Prištinu, ali i za Beograd ukoliko ne ispunjava dogovoreno", rekao je Surlić.

Surlić je istakao da je kočnica daljem proširenju EU nepostojanje političke volje vodećih zemalja članica.

"Ono što je suštinski bio problem i kočnica daljem proširenju nisu samo problemi sa kojima se suočavaju zemlje kandidati, nego i to da nije postojala jasna politička volja za proširenjem. Ukoliko se ta volja pojavi kod vodećih zemalja članica onda mislim da će se mnoga politička pitanja vrlo brzo rešiti", zaključio je Surlić.