Potencijalna migrantska kriza zbog rata na Bliskom istoku nije pretnja za Srbiju

BEOGRAD - Ukoliko dođe do nove migrantske krize zbog trenutnog sukoba na Bliskom istoku, za Srbiju to neće biti direktna pretnja, izjavio je danas za Tanjug direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

"To je pod uslovom da druge zemlje, koje su sad u ovom sistemu restriktivnog odnosa prema migraciji, posustanu i odluče da propuste sve ljude, onda bi možda oni došli i do nas, ali to je scenario koji je malo verovatan", objasnio je Đurović.

Prema njegovim rečima, stanje na Bliskom istoku nije ohrabrujuće i postoji veliki potencijal da se rat prelije preko sadašnjih konfliktinih teritorija.

Kaže da, ukoliko dođe do rata na teritoriji Sirije i Libana, izbeglice bi verovatno krenule put Turske.

"Podsetiću da i Turska ima sistem ograda koji je razvila, isto tako ima granične kontrole, strogo kontroliše deo granice prema Siriji, i u tom smislu prvi pritisak bi bio na Tursku. Tek potom u nekom narednom periodu možda i na Evropu", izjavio je on.

Ukoliko dođe do nove migrantske krize zbog trenutnog sukoba na Bliskom istoku, Đurović kaže da će odgovor EU sigurno biti drugačiji u odnosu na onaj 2015. godine.

To su, navodi, pokazale i politike i prakse na terenu, od Turske pa do zemalja članica EU gde se utvrđuju granice, radi se restriktivan pristup migraciji sa namerom da se ona zaustavi i da se razvije sistem "povezanih sudova".

To, kako je objasnio, znači da ukoliko se teret migracije prelije sa jedne države na drugu, da to bude kontrolisano.

"Na žalost obeshrabrujuća je cela situacija jer je ovaj konflikt pokazao da je rat danas glavni razlog zašto ljudi beže, i u tom smislu za te ljude nema alternative. Čak i ako imate sistem ograda, vi ako imate ljude bez alternative koji ne mogu da prežive, onda imate situaciju koja je pat pozicija i priliku za krijumčare, nestabilnost, ljudske patnje, kršenje propisa", zaključio je on.

Đurović napominje da terorizam ne putuje kroz izbegličke kolone, jer su terorističke organizacije ozbiljne i ne dopuštaju sebi da njihovi pripadnici idu peške hiljadama kilometara.

"Pitanje rata u Gazi, i eventualno terorizma, sada se vezuje sa migracijom, kako bi se objasnile te restriktivne mere koje će da uslede u smislu borbe protiv migracije. To u realnosti nije tako i tu se podstiču strah i predrasude kod ljudi, koji služe za političke svrhe u zemljama Evrope da se mobiliše ta saglasnost da može restriktivnije da se odnosi prema izbeglicama i migrantima", objasnio je Đurović.