Mijačić: Evropski plan je ponuđen kako bi bio prihvatljiv za obe strane

BEOGRAD - Ponuđeni Francusko-nemački sporazum daje mogućnost dvosmislenog tumačenja, kako bi bio prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, ocenili su danas analitičari i ukazali da je cilj međunarodne zajednice da otvori put da bi tzv. Kosovo postalo član međunarodnih institucija.

Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o EU rekao je danas za Tanjug da je francusko-nemački sporazum, nastao nakon posete Emanuela Makrona i Olafa Šolca, kada je postojao jedan veliki zastoj u pregovorima u septembru prošle godine, i napomenuo da taj sporazum nisu sastavile Nemačka i Francuska, već kancelarija Miroslava Lajčaka.

"Vidimo da i dalje Lajčak ima velikih problema u dijalogu, u smislu kredibiliteta, naročito od strane Prištine, pa mu je potreban oslonac i pomoć, i zbog toga se zadržao taj termin 'francusko-nemački'. Međutim, on je evropski", rekao je on.

Mijačić je istakao da je u ovom sporazumu upotrebljena formulacija "Kosovo i Srbija", a ne "Beograd i Priština", kao što je bio slučaj sa prethodnim Briselskim sporazumom.

"Postoji jednoglasna saglasnost Evropskog saveta za ovaj dokument, u procesu pregovora između Beograda i Prištine. Ovaj plan je sada i evropski plan, a iza njega stoji cela EU", rekao je on.

Mijačić smatra da trenutno živimo u eri gde tradicionalni koncepti mogu da se, kako je rekao "razvlače".

"Problem Beograda i Prištine traje jako dugo, od 1999. godine, pa na ovamo. Međunarodna zajednica pokušava da pronađe način da Beograd i Priština koegzistiraju u odnosu na svoje čvrste stavove, naročito čvrste stavove Srbije", rekao je on.

Mijačić je podsetio da je Briselski sporazum imao za cilj da Srbima na Kosovu i Metohiji omogući da se integrišu u kosovski sisitem, naročito Srbima na severu KiM.

"Sada se ovim sporazumom pokušava, da što nije uspelo da se realizuje kroz onaj prvi Briselski iz 2013. godine, da se taj deo implementira i da se omogući Kosovu učlanjenje u međunarodne organizacije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, rešenja postoje, ali je najveći problem u komunikaciji, kako između Beograda i Prištine, tako i od strane evropskih zvaničnika zbog njihovih formulacija koje, kada govore, nisu iste u Beogradu i Prištini.

Kako je istakao evropski plan nije još uvek deo pregovaračkog Poglavlja 35, ali kako je rekao, očekuje se da to uskoro i bude,

On je naglasio da Priština ne može pobeći od formiranja Zajednice srpskih opština i da će do toga doći, međutim, kako je rekao, veći je problem da li će ZSO biti funkcionalna.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić rekao je za Tanjug da je odluka Evropske unije, da se sada fokusira na dijalog Beograda i Prištine politička i da je doneta i iz geopolitičkih razloga, naročito od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, jer se percipira da otvoreni, nerešeni, zapravo zamrznuti konflikt između Beograda i Prištine može biti poligon za ruski uticaj.

"Dakle, to je odluka koja je doneta na visokom nivou. A implementaciju ovih konkretnih aspekata iz sporazuma, to rade ljudi koji su za to zaduženi, pre svega, Miroslav Lajčak sa strane Evropske unije, zatim izaslanici, u ovom slučaju, francuskog predsednika i nemačkog kancelara. u koordinaciji u određenoj meri sa Gabrijelom Eskobarom kao ključnom operativcem američke strane", istakao je Krstić.

Govoreći o sadržaju predloga, on ističe da se jedna grupa odredbi tiče teritorijalnog integriteta, ali da postoji prostor za konstruktivnu dvosmislenost.

"Da Beograd kaže 'to ne znači da je ovde kroz ovaj sporazum reč o de jure prihvatanju nezavisnosti', a da Priština smatra da jeste. Suština je članstvo u međunarodnim organizacijama i prihvatanje svih onih drugih stvari koje su se do sad kod nas predstavljale između kao statusna pitanje, poput, tablica. Dakle, nesumnjivo je da su svi u EU u ovom trenutku saglasni s tim da Beograd treba da prihvati sva dokumenta, sve u vezi sa tablicama, sve ono što je do sada bio problem što je izdato u Prištini", dodao je Krstić.

Ocenio je, da je ideja tog evropskog plana, za koji je rekao da je inicijalno bio francusko-nemački, ali je rađen u jednom širem evropskom kontekstu, da državama koje ne priznaju tzv. Kosovo pruži alibi na osnovu kojeg će moći da Prištini omoguće članstvo u međunarodnim organizacijama.

"Hipotetički, sutradan dopustiti da Kosovo, recimo, postane članica Saveta Evrope i da se pozovu na ovaj dogovor. Slično kao dve Nemačke koje se nisu formalno priznavale, ali su se saglasile da i jedna i druga mogu da budu u međunarodnim organizacijama", rekao je Krstić.

On je naglasio da su na taj način dve Nemačke bile članice Ujedinjenih nacija.

"Dakle, mi nismo priznali Kosovo, ali Kosovo može da nastavi, jer mu je Beograd dozvolio sporazumom da se učlanjuje, odnosno da pristupa nekim međunarodnim forumima. Mislim da je to upravo bila jedna od ideja vodilja ovog sporazuma kada je pravljen", rekao je Krstić.