Stranke iz budžeta dobijaju avans za kampanju, a posle izbora na osnovu mandata

BEOGRAD - Stranke i koalicije koje budu učestvovale na predstojećim parlamentarnim izborima 17. decembra moći će za troškove izborne kampanje da koriste sredstva iz budžeta u vidu avansa, kao i na osnovu broja osvojenih mandata.

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, predviđeno je da se kampanja može finansirati kako iz privatnih tako i iz javnih izvora, a kada je u pitanju novac iz budžeta on se raspoređuje po sistemu - 40 procenata pre glasanja (avans), a 60 odsto za one koji osvoje mandate.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je za Tanjug da bi prema projekcijama avans mogao da iznosi ukupno oko 450 miliona dinara, ali se još ne zna na koliko delova će biti ta svota podeljena što zavisi od broja lista koje budu proglašene.

Ukoliko bi se prijavilo 19 lista koliko ih je bilo na izborima prošle godine, realno bi bilo da po jednoj listi avans iznosi oko 24 miliona dinara, odnosno 205.000 evra, dodao je Nenadić.

"Toliko bi se raspodelilo desetak dana pred izbore ukoliko bude tačno 19 izbornih lista kao prošle godine. Avans će verovatno ipak biti nešto veći, jer su se neke stranke koje su 2022. nastupale samostalno sada udružile u koalicije", objasnio je Nenadić.

Na pitanje da li je to dovoljno za troškove kampanje, Nenadić kaže da iako to nije mali novac oglašavanje na TV stanicama i putem bilborda ili organizacija skupova su skupi.

"Budžetski avans bi mogao da bude dovoljan ili čak više nego dovoljan samo u slučaju pojedinih stranaka nacionalnih manjina koje kampanju efektivno vode u malom delu zemlje i oglašavaju se samo u lokalnim medijima gde su cene niže", objasnio je on.

Na pitanje na koliko novca mogu da računaju stranke koje osvoje mandate, Nenadić kaže da je taj podatak već sada poznat i da će svaka stranka dobiti tačno 2.742.600 dinara ili oko 23 hiljade evra za svaki osvojeni mandat.

"Bitno je naglasiti da taj novac predstavlja naknadu troškova izborne kampanje, i da bi svaka stranka, koalicija ili grupa građana koja je u stvarnosti imala manje troškove morala da vrati razliku u budžet", rekao je Nenadić.

Nenadić je naveo da će na ovim izborima, računajući i očekivani budžetski avans, lista koja "jedva" pređe cenzus dobiti iz budžeta najmanje 46 miliona dinara, odnosno blizu 400 hiljada evra.

"Sa osvojenih 15 mandata bi suma narasla do 65 miliona dinara ili 550 hiljada evra, na 50 mandata to bi bilo 162 miliona dinara ili 1,37 miliona evra, a za 100 mandata blizu 300 miliona dinara, odnosno preko 2,5 miliona evra.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa da se sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje obezbeđuju u godini u kojoj se održavaju redovni izbori, u iznosu od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, za godinu za koju se budžet donosi.

U slučaju održavanja vanrednih izbora, nadležni organi su dužni da obezbede ista sredstva.

U zakonu se navodi i da se sredstva u visini od 40 odsto raspoređuju u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.

Ova sredstva uplaćuju se u roku od pet dana od dana donošenja odluke kojom se utvrđuje zbirna izborna lista, onom političkom subjektu koji je položio izborno jemstvo.

Na pitanje kakva su iskustva od prošle godine, odnosno da li su stranke spremne da polože jemstvo za dobijanje sredstava iz budžeta, Nenadić kaže da se većina političkih subjekata odlučila da položi izborno jemstvo – hipoteke na nepokretnosti viđenijih članova, gotov novac.

Kada je reč o privatnim izvorima finansiranja, prema aktuelnoj odredbi, u izbornoj godini, pojedinac može da uplati stranci najviše 20 prosečnih neto zarada iz prethodne godine, oko 1,5 milion dinara na ovim izborima, a firma tri puta više – oko 4,5 miliona dinara.

Nenadić je objasnio da prilozi mnogih pravnih lica nisu uopšte dopušteni i naveo da to ne mogu da čine preduzeća u vlasništvu države, firme koje proizvode akcizne proizvode, organizuju igre na sreću ili duguju za porez. "Treba imati u vidu da se kao prilog računa i bilo koja besplatna usluga ili netržišni popust", dodao je Nenadić.

Inače, na budžetski avans kao glavni ili jedini izvor finansiranja računaju samo one parlamentarne liste ili predsednički kandidati, koje nemaju nikakvog ozbiljnog izgleda da dosegnu cenzus, ali ipak mogu da obezbede podršku jedan odsto birača, odnosno 0,2 odsto za manjinske stranke.

"Ko ni to ne uspe, mora da vrati dobijeni novac u budžet, ili mu se naplaćuje položeno izborno jemstvo", rekao je Nenadić.