Potpisani sporazumi o saradnji Instituta "Vinča" i Kineske akademije nauka

BEOGRAD - Institut za nuklearne nauke "Vinča" i Institut za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka (IHEP) potpisali su danas dva sporazuma o saradnji za projekte daljeg proučavanja Higsovog bozona ("Božje čestice) u "Higsovim fabrikama" sa ciljem da se dodatno objasni struktura Univerzuma i njegova budućnost.

Naučni savetnik Instituta "Vinča" Ivanka Božović objasnila je da će se sporazumom obezbediti kontinuirano učešće Instituta na projektu budućeg elektron-pozitonskog sudarača (CEPC) čiji će domaćin biti partnerska institucija IHEP.

"Vinča ide u korak sa svetskom naukom kao što je to i činila u svojoj bogatoj i dugoj naučnoj tradiciji. Projekat je u okviru projekta "Higsove fabrike" gde će milioni bozona biti proizvedeni. Ipak, nije reč o proučavanju jedne četistice o kojoj mnogi vrlo malo znaju i ne razumeju zašto su njena svojstva bitna - ne radi se tu samo o izučavanju Higsovog bozona kao novootkrivene čestice u nizu postojećih u standardnom modelu u fizici čestice, radi se o tome što su osobine Higsovog bozona koje ne poznajemo sa dovoljnom tačnošću tesno vezane, ne samo sa strukturom univerzuma u kom živimo nego isa njegovom evolucijom, sa njegovom budućošću", objasnila je Božović za Tanjug.

Dodaje da je reč o civilizacijskom naporu da kao vrsta bolje razumemo gde živimo, zašto je univerzum ovakav kakav je.

"Na primer, zbog čega dominira barionska materija - koja smo između ostalog i mi, zvezde, planete, ljudi i naravno kakava je njegova dalja sudbina", rekla je Božović.

Pored saznajnog značaja istraživanja ove "Božje čestice" primena rezultata je i u pratećim tehnologijama.

"Od superprovodnih magneta, vrlo velike indukcije do razvoja baza podataka, pitanja vezanih za skladištenje i protok podataka i konačno do sveprisutne primene veštačke inteligencije koja se do sada u svakom koraku te obrade analize i obrade podataka koristi", objasnila je Božović.

Naglasila je da je ovakvo učešće od velikog značaja za srpske istraživače, jer će osim učenja imati pristup odgovarajućim fondovima.

"Takođe, stvar koje možda u našoj državi nismo dovoljno svesni - mi možemo da damo kontribuciju tom projektu, koja se ne sastoji u ovom trenutku ni od novca ni od opreme, već od onoga što možemo da uradimo. Ljudski potencijal, potencijal znanja koji Institut Vinča i država Srbija ima je možda ta najveća vrednost koju mi i kontribuiramo, između ostalog, i u ovom projektu", rekla je Božović.

Direktorka Instituta "Vinča" Snežana Pajović je istakla da je međunarodna saradnja uvek, tradicionalno, bila jedan od najvažnijih faktora za dalji razvoj Instituta koji je uvek predstavljao deo svetske nauke.

"To upravo potvrđuje i potpisivanje ova dva ugovora sa kineskim partnerina odnosno između dva nacionalna instituta. CEPC je najveći svetski, međunarodni projekat u koji je uključen jako velilki broj izuzetno kompetentnih istraživača. Projekat izuzetne vrednosti, a njegova suština je da se na cirkularnom elektron-pozitonskom sudaraču proizvede što više Higsovih bozona, kako bi se istraživanja koja se odnose na taj bozon nastavila i samim tim mi dobili još više informacija i saznanja o tome šta se stvarno dešava u okviru Univerzuma", objasnila je Pajović za Tanjug.

Ističe da je za ovaj projekat zaintersovana gotovo celokupna svetska naučna zajednica, a benefit samog projekta osim superprovodnih magneta je to što ovakva mašina (akcelerator) koja je izuzetno skupa omogućava razvoj izuzetno visokih i najmodernijih tehnologija - kao što su akceleratorske tehnologije, informacione tehnologije, skladištenje i analizu podataka, zatim primenu i razvoj veštačke inteligencije.

"I ono što je jako važno - omogućava mladim istraživačima da mogu da otputuju, steknu nova saznanja, kako bi imali osnovu za kreirarnje najmodernijih i najsavršenijih tehnologija. Samim tim, imaće pristup i međunarodnim fondovima", rekla je Pajović.

Potpisivanje ovih sporazuma, dodaje, je još jedan dokaz da je Institut "Vinča" i njegovi istraživači idu u korak sa svetskom naučnom zajednicom.

Ambasador Kine u Srbiji Li Ming izrazio je veliko zadovljstvo što može da prisustvuje ovako važnom događaju za naučnu zajednicu obe zemlje.

"Ambasada Kine u Srbiji daje svoju punu podršku u saradnji nauke i inovacija dve zemlje. U septembru ove godine predsednik Aleksandar Vučić je u Kini prisustvovao trećem forumu za međunarodnu saradnju, i tom prilikom imao bilateralne sastanke sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom kada su se saglasili o daljem podizanju naučno - inovacijske saradnje na viši nivo", rekao je Ming za Tanjug.

On je nalgasio da veruje da će potpisivanje ovih važnih sporazuma sigurno podići saradnju dve zemlje u području nauke i inovacija na još viši nivo.

"Kao i da će dalje doprineti razvoju čelinog prijateljstva između naših zemalja te ubrizgavati i novu pokretačku energiju i impuls našoj saradnji. Nadam se da će naučnici i istraživači naše dve zemlje ovom prilikom pojačati komunikacije i razmene mišljenja u svom specijalizovanom području kako bi zajedno dorpineli ne samo blagostanju naših naroda, već i razvoju nauke u celom svetu", rekao je Ming.

Lider CMS Vinčanske grupe za fiziku visokih energija u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN) Vladimir Reković ističe da mu je posebno drago što današnjem događaju prisustvuje i njegov kolega Min Šui Čen, sa kojim je radio i na samom otkriću Higs bozona.

"Postoji čitav niz aktivnosti koji grupa u IHEP-u u Beijingu sprovodi, na kojima radi, a koji imaju dodirnih tačaka sa onim to mi radimo. Naša grupa u Vinči radi na izvođenju eksperimenta CMS. Posebno sam počastvovan što je ovde i amabsador Kine i profesor Li, koji vodi akceleratorski program za CPC u kojem i Vinča sa koleginicom Ivankom učestvuje", rekao je Reković za Tanjug.

Otkriće Higsovog bozona u CERN 2012. godine otvorilo je novo poglavlje u oblasti fizike sa akceleratorima visokih energija, kako bi se detaljno ispitala njegova svojstva.

Ovi novi, budući projekti zovu se "Higsove fabrike".

CEPC (Cirkularni elektron-pozitronski kolajder (ili sudarač)) je jedan od najperspektivnijih projekata budućih Higsovih fabrika, a koji je nedavno proglašen prioritetnim naučnim projektom za NR Kinu.

Reč je o kružnom (cirkularnom) akceleratoru, obima 100 kilometara u kome se do brzina bliskih brzini svetlosti ubrzavaju najlakše čestice - elektroni i pozitroni.

Ti sudari su "čisti", nalik sudarima bilijarskih kugli, bez ostatnog šuma, pa tako ta, i druge osobine elektron-pozitronskih sudara pogoduju merenjima velike tačnosti, posebno kada je reč o svojstvima Higsovog bozona.

Priprema ovakvih akceleratora, kao i detektora pomoću kojih se "beleže" fizički procesi, traje minimum jednu deceniju i u njoj učestvuje veliki broj istraživača, a tim Instituta Vinča, jedini iz Srbije, priključio se CEPC projektu 2016. godine i taj sporazum o nasem učešću produžen je danas, na način da garantuje naše kontinuirano učešće.