Begović: Svet će dolaziti i raditi u Srbiji zahvaljujući našim projektima

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da će ulaganja u naku i realizacija započetih projekata, poput BIO4 kampusa u koji će biti uloženo više od 450 miliona evra, doprineti da svet brzo počne da dolazi i radi u Srbiji.

Begović je to istakla u novogodišnjem intervjuu za Tanjug, posvećenom rezultatima Ministarstva u 2023. godini, među kojima su, pored početka radova na BIO4 kampusu, i otvaranje zgrade Instituta BioSens, povećanja plata naučnoj zajednici i četiri nove digitalne platforme.

Bila je to i prilika da najavi planove za narednu godinu kako bi Srbija išla u korak sa razvijenim zemljama, u skladu sa činjenicom da su ekonomski giganti samo one zemlje koje su najviše ulagale u nauku.

"Početak radova na izgradnji BIO4 kampusa, verovatno je najveći uspeh što se tiče ulaganja u infrastrukturu nauke, to je najveće ulaganje ikada u Srbiji, ali i u širem regionu. U izgradnju novog naučnog grada u Beogradu koji će okupiti sedam fakulteta, devet naučnih instituta, a s druge strane biće dom za novoformirane start-ap firme iz oblasti biotehnologije, biomedicine, bioinformatike, veštačke inteligencije, zaštite biodiverziteta, biće uloženo 450 miliona evra", istakla je Begović.

Ona je dodala da će važan član te kompleksne zajednice biti istraživačko-razvojna odeljenja kompanija iz biofarm industrije koja je izuzetno razvijena i čije uvozne proizvode naši stanovnici koriste.

"Ideja nam je da se ovde razvijaju novi proizvodi u oblasti medicine, a vezujemo se za zdravlje građana, za poljoprivredu - proizvodnju hrane, zaštitu životne sredine", rekla je ministarka i podsetila da će kampus doprineti jačanju celog regiona, ne samo Srbije.

Za 2024. godinu najavila je nastavak potpisivanja ugovora sa privatnim sektorom u cilju širenja i rasta čitavog BIO4 kampusa koji je već prepoznat širom sveta.

"Očekujemo da iduće godine počne i izgradnja kapaciteta za kompanije, koje će tu raditi i razvijati svoje proizvode. Znamo da će preko hiljadu doktora nauka raditi u Bio4 kampusu i međusobno sarađivati, sarađivaće i sa kompanijama, ali na mnogo ozbiljnijem, strateškom nivou", rekla je ona.

Ona je ukazala da će Srbija, dajući šanse našim naučnicima da razvijaju različite proizvode, razvijati i svoju ekonomiju, ali i čitavo društvo, zato što će imati snažan naučni centar, koji će nas učiniti prepoznatljivim na svetskom nivou.

"Naš cilj je da do kraja 2026. godine možemo u kampus da preselimo i 1.400 naučnika, profesora, koji će biti baza za edukaciju mladih. Više od 4.000 studenata će tu živeti, raditi, komunicirati ne samo sa svojim fakultetom, već i sa naučnim institutima, gde će moći da imaju praksu i kontakt sa najnovijim tehnologijama, sa industrijom i privatnim sektorom", napomenula je Begović.

Prema njenim rečima, sve to je najbolji način da se zadrže mladi, da se neki vrate, da se Srbija mnogo jače poveže sa snažnom naučnom dijasporom sa kojom već intenzivno komunicira I koja pomaže u razvoju projekta.

"A krajnji cilj je, da svet dođe i radi u Srbiji i u ovoj oblasti. Na jako dobrom smo putu I velika podrška države je važna da bi se on zaista realizovao", rekla je ministarka.

Kao važan rezultat u 2023. navela je i taj što su UN prihvatile incijativu Srbije i usvojile Rezoluciju Međunarodna dekada nauka za održivi razvoj, 2024-2033.

"To je prva rezolucija posle 2000. godine koju je Srbija inicirala i koja je izglasana u UN", rekla je ministarka i podsetila da postoji 17 ciljeva održivog razvoja oko kojih se čovečanstvo dogovorilo još 2015. godine, poput iskorenjivanja siromaštva, obrazovanja dostupnog svima, istih šansi za sve - na pristojan posao, lečenje ... ali je primećeno da su oni usporili zbog globalne političke i ekonomske situacije, kao i pandemije. Srbija je dobila veliku podršku, i više od 70 zemalja se sad već uključilo u taj proces koji će voditi Unesko i koji podrazumeva mnoge akcije vezane za nauku", rekla je Begović.

Kao važnu stvar navela je i povećanje plata naučnoj zajednici i naglasila da je to bio problem dug 11 godina.

"Imali smo jedan deo zaista nezadovoljne naučne zajednice - sa razlogom. I uspeli smo ove godine da dođemo do rešenja i da nepravdu u delu naučne zajednice ispravimo, da omogućimo, jako dobre početne plate od 1. januara za naučnike i da radimo dalje na povećanju i pojačavanju ulaganja u samu nauku", navela je Begović.

Ona je dodala da je Fond za nauku finansirao veliki broj projekata, da je više od 2.500 naučnika finansirano da se bave naukom.

Kao važno, navela je i to što je pokrenut poziv za građansku nauku.

Prema njenim rečima, cilj je da se što više građana uključi u nauku, jer često nisu ni svesni da mogu da budu dobar izvor podataka.

"Imamo i projekat iz biomedicine vezan za obolele od dijabetesa, jer ne znamo sve njihove probleme. Kada sakupimo sve podatke, zajedno s građanima dolazimo do nekog zaključka, a neki od njih mogu da utiču i na javne politike koje treba da se promene kako bi pružili veću podršku, ne samo pacijentima", rekla je ministarka i dodala da postoje projekti i za zaštitu životne sredine i da je princip isti.

Jedan od rezultata Ministarstva je i uspeh Sajma tehnike i tehničkih rešenja, istakla je ona i podsetila da je koncept predstavljanja nauke promenjen i da je cilj da već narene godine sajam postane međunarodni i preraste u jedan od bitnijih događaja na nivou i Evrope i sveta.

"Tematski smo sajam podelili u maju da bi posetioci mogli da se upoznaju sa digitalnaom poljoprivredom, biotehnologijom, astronomijom, veštačkom inteligencijom, da vide šta naša nauka zaista konkretno radi", rekla je ona i napomenula da su se već javile neke zemlje koje žele da dovedu i predstave svoje start-ap kompanije i akademske institucije koje rade na inovacijama.

Na pitanje koliko su ljudi svesni nauke, za koju ona kaže da je "važna koliko i kiseonik",

Begtović je naglasila da Srbija voli nauku i da je jako ponosna na Nikolu Teslu, na Mihajla Pupina, Josifa Pančića i Milutina Milankovića.

Ona kaže da joj je dobar indikator to što je, kad su nedavno raspisali projekte građanske nauke, bilo 150 prijava, a očekivala je do 20.

Begović je govorila i o značaju saradnje sa našom naučnom dijasporom i ocenila da je ona na dobrom nivou iako uvek može bolje i treba bolje.

"Tu su svi izuzetni, sjajni ljudi, vrlo otvoreni da pomognu svojoj zemlji, svako iz svog ugla. Neki su čak spremni da se vrate u Srbiju, neki da pojačaju saradnju, ali to je naša velika snaga i izuzetno je bitno da komuniciramo", rekla je ona i dodala je da je najlepše da neko ostane u Srbiji, ali je i dobro da ostane čvrsta veza sa onima koji odu jer, istakla je, to su naši ambasadori.

"To su ljudi koji su u nekim drugim ekosistemima, koji mogu da pomognu da bolje i kvalitetnije razvijemo naš, i takođe jako je bitno da pratimo mlade koji odlaze iz Srbije, na primer na studije", rekla je minsitarka.

Srbija se kaže, može pohvaliti i brojem žena u nauci. Preko 50 odsto studenata i doktora nauka u Srbiji su žene, koje su takođe i na vrlo visokim pozicijama.

Na pitanje kako bi volela da Srbija izgleda u oblasti nauke na kraju njenog mandata, ona kaže da bi želela da populacija naučnika u Srbiji raste - da se postojeći broj od 18.000 udvostruči u sledećim godinama, jer postoji potencijal za to.

"Naravno treba da smanjite broj naučnika koji odlaze iz Srbije, iako se trend polako usporava, definitivno. S druge strane treba da privučemo naše mlade, ali i starije iskusne naučnike da se vrate u Srbiju, da donesu novu energiju i ideje. Važno je da se grade infrastruktura za nauku, naučno-tehnološki parkovi, BIO4 kampus, novi instituti koje odražavaju sadašnjost, ali i gledaju u budućnost, jer samo na taj način zemlja može da raste i razvija se", primetila je ona.

Podsetila je da je Ministarstvo napravilo i četiri nove platforme koje predsavljaju veliki iskorak što se tiče digitalizacije, koja je jedan od prioriteta ove vlade.

Prva platforma je e-Nauka, gde smo sakupili sve naučne rezultate u smislu publikacija, knjiga, monografija iz naučne zajednice i predstavlja repozitorijum. Cilj je da svaki naučnik ima ličnu kartu svojih uspeha,

Sa druge strane, bitno nam je i da svaka institucija ima svoju statistiku, da možemo da analiziramo i vidimo oblasti u kojima smo dobri, kako bi svi i inistututi i fakulteti i ministarstvo znali u kom smeru da se razvijaju, rekla je ona.

"Napravili smo takođe platformu za naučno-istraživačku infrastrukturu. Sva oprema naučno-istraživačkih organizacija će biti popisana, kao sve usluge koje te naučno-istraživačke organizacije mogu da pruže", kazala je ministar.

Između ostalog, cilj je da tu opremu ponude privredi koja često za potrebe istraživanja i razvoja odlazi u inostranstvo ili ne može da nađe neku uslugu značajnu za razvoj njihovog proizvoda, rekla je i dodala da je to upravo način da se približe nauka i privreda.

Dodala je da bi u sledećem koraku želela i da privreda prikaže šta ima od opreme i usluga koje bi eventualno nauka mogla da koristi.

"I to će nama kao Ministarstvu poslužiti kao indikator u koju opremu treba da ulažemo, koja oprema i usluge se zaista koriste i tražene su da bismo mogli da pojačamo finansiranje u tim oblastima", rekla je Beogović i dodala je da treća platforma vezana za e-talente.

Sada ćemo, kaže, imati i jednu dobru bazu podataka mladih koji su dobili stipendije, izuzetnih srednjoškolaca koji su na takmičenjima osvajali medalje.

"Oni dobijaju nagradu od strane Fonda za mlade talente. l to će nam poslužiti da možemo da ih kontaktiramo, pitamo za savete, iskustva u drugim ekosistemima, a i njima je olakšano da dobiju stipendiju jer više nema nošenja papira", istakla je ona.

Pored ove tri platforme, Fond za inovacionu delatnost lansirao je registar subjekata inovacione delatnosti koji će omogućiti da se sve start-ap i spin-of kompanije upišu u jedan registar i na taj dobiju zvaničnu potvrdu da su deo inovacionog ekosistema, što će im služiti kao dokument, kada idu i u banku, da se oslobode poreza na lični dohodak ili kompanijskih, zahvaljujući dobrom setu vrlo stimulativnih mera za istraživanje i razvoj.

"Biće upisana i čitava infrastruktura, naučno-tehnološki parkovi, istraživačko-razvojni, start-ap centri, koji se nalaze svuda po Srbiji, ali i različiti finansijski mehanizmi, kao što je kapital koji se bavi ulaganjem u visokorizične kompanije, biznis anđeli, koji takođe ulažu u našu inovacionu delatnost", rekla je Begović i precizirala da ćemo na jednom mestu imati zaista jedan katalog, šta to od inovacionih subjekata imamo u Srbiji.