Počeo sa radom Savet za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva

BEOGRAD - Vlada Srbije formirala je Savet za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva koji je održavanjem prve sednice počeo sa radom, a čiji je cilj da doprinese njihovom dijalogu i saradnji, kao i reformi javne uprave, ali i da aktivnije uključi civilni sektor u procese donošenja odluka i evrointegracija.

Savet bi trebalo da podstakne organizacije da budu aktivnije, da predlažu izmene zakona i daju preporuke za unapređenje standarda saradnje i konsultacija sa zainteresovanim stranama u kreiranju javnih politika.

U sastavu Saveta je 11 članova iz civilnog sektora i devet iz državnih organa.

Predsedavajući Saveta Aleksandar Prica iz asocijacije Duga kaže da u narednih pet godina možemo da imamo određene rezultate koji su definisani Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, pre svega veće uključivanje Organizacija civilnog društva u procese donošenja odluka, zatim bolje i transparentnije izdvajanje finansijskih sredstava iz javnog budžeta, uključivanje OCD u procese evropskih integracija.

Kako je rekao formiranje Saveta je bio dugotrajan proces, ali možda i jedan od najtransparentnijih procesa kada je izbor članova i članica Saveta iz civilnog društva u pitanju pošto 11 članova dolazi iz redova OCD, pa i predsednik, i devet članova iz državne uprave.

"Ono što je za nas jako bitno, jeste što imamo mandat koji nam je dala Vlada Republike Srbije kao savetodavno telo da ćemo u narednih pet godina, koliko traje mandat ovog sastava Saveta, moći da radimo zaista na konkretnim temama koje su definisane, pre svega, od strane organizacija civilnog društva, naravno u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ja mogu da ka?em da je taj proces bio dugotrajan, da je uključivao mnogo OCD i prilikom izrade same Strategije za podsticajno okruženje za razvoj OCD, ali što se tiče i izbora članova i članica ispred OCD u Srbiji", rekao je Prica.

Dodaje da je proces bio izuzetno zahtevan za organizacije, ali i da je u poslednjih pet godina zaista dosta toga postignuto u oblastima u kojima će se raditi.

Žarko Stepanović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da bi civilno društvo i javne vlasti stalno trebalo da imaju dijalog, kako bi različite teme došle do izražaja.

Naglašava da je bitno da se građani što više uključe u proces donošenja odluka odnosno da učestvuju u izradi dokumenata javnih politika i propisa, što je takođe jedan od ciljeva Saveta da pospeši učešće OCD i preko samih organizacija i građana.

"Osnovni cilj Saveta jeste da OCD i predstavnici organa državne uprave imaju jednu stalnu platformu za vođenje dijaloga. Dakle, ta stalnost mesta na kojem se mogu razmenjivati ideje sa strane predstavnika civilnog društva i, s druge strane, organa državne uprave je veoma važna. Ono što je još bitno to je da se građani što više uključe u proces donošenja odluka odnosno da učestvuju u izradi dokumenata javnih politika i propisa i to je takođe jedan od ciljeva Saveta da pospeši učešće OCD i preko samih organizacija i građana", rekao je on.

Prema njegovim rečima sve slobode udruživanja su takođe prioritet rada Saveta kao i taj deo koji će se odnositi na neke pojedinačne teme kao što su npr. neformalno obrazovanje, volontiranje, socijalno preduzetništvo, socijalne politike itd.

"OCD na najbolji način mogu, najviše se može učiniti za organizacije ukoliko se taj ambijent u kojem deluju organizacije, a koji pripada zakonodavnoj vlasti unapredi. Taj deo je jako bitan i mi želimo da imamo jednu strukturiranu platformu kakva je Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva koja bi permanentno vodila dijalog sa organizacijama i na taj način čula šta građani žele, šta OCD žele i onda postavila na svoju agendu te aktivnosti koje mogu da doprinesu da tako kažem boljem razvoju civilnog društva kod nas", rekao je Stepanović.

Dodaje i da je aktivnost formiranja Saveta prepoznata i u godišnjem izveštaju Evropske komisije, što je bitno jer se radi o tome da sada postoji savet za saradnju sa civilnim društvom, odnosno mehanizam koji do sada nije postojao.

Šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini kaže da je za EU učešće javnosti u kreiranju javnih politika osnovni princip reforme javne uprave, kao i da se lično poslednjih 10 godina zalagao za formiranje Saveta koji je, kako kaže, važna prekretnica za omogućavanje bolje komunikacije između civilnog društva i vlade.

"Ovo nije kraj ovog procesa, jer bi to trebalo da dovede do bolje zastupljenosti civilnog društva u ovom Savetu. Predstavnici civilnog društva koji sede u Savetu, treba da budu u mogućnosti da pruže svim građanima informacije o tome šta se na Savetu raspravlja, kao i da budu u mogućnosti da u Savetu daju povratne informacije o stavovima društva", rekao je Bertolini.

Prema njegovim rečima Savet i javne konsultacije o politikama su dve strane iste medalje.

"Mi verujemo da je demokratija važna kada je u pitanju participativna demokratija. Dakle, imati uključene sve zainteresovane strane u društvu, biti u mogućnosti da učestvujete u razvoju politika, koje će na kraju dana takođe biti dobre za proces pridruživanja Evropskoj uniji, od najveće je važnosti. Većinu članova Saveta čine predstavnici civilnog društva. Savet broji 20 članova, 11 iz redova organizacija civilnog društva uključujući i predsednika, i 9 iz državne uprave", zaključio je on.