Dimitrije Milić: Očekuju se veći pritisci za rešavanje pitanja KiM do izbora za Evropski parlament

BEOGRAD - Komentarišući za danas najavljene odvojene sastanke u Davosu specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka sa predsednikom Srbije i premijerom privremenih prištinskih institucija, programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić smatra da se može očekivati veći pritisak za rešavanje pitanja KiM, odnosno želja da se još nešto implementira dok ne dođu izbori za Evropski parlament (EP) u maju.

"Ne treba imati iluzije da će kosovsko pitanje biti bitno u kampanji za EP, ali će biti bitno u kontekstu službenika koji su se bavili ovim pitanjem i onoga što su njihovi rezultati. U krajnoj liniji zbog nekog eventualnog daljeg napredovanja u evropskoj hijerarhiji", rekao je Milić za Tanjug.

Povodom izjave poslanice EP i stalne izvestiteljke za tzv. Kosovo Viole fon Kramon da pokušaj vlasti u Prištini da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim ne mogu da uspeju, a govoreći i o položaju Srba na KiM, Milić je istakao da je najvažnije pitanje na koji način i u kom formatu će se realizovati Zajednica srpskih opština, jer je, napominje on, to zapravo finalna forma definisanja položaja Srba na KiM gde dosta zavisi od kredibiliteta EU, prvenstveno oko realizacija i Briselskog sporazuma i sporazuma iz Ohrida.

"Kada se radi o kulturnoj baština Srba na KiM koja se dominantno vezuje za manastire, tu relativno postoji jasna pozicija - i američki predsednik Džozef Bajden je Visoke Dečane nazvao blagom srske kulturne baštine", naveo je on.

Milić kaže da bi izjave predsednika odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihaila Rota, kao i izjave britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona, vezanih za Srbiju i KiM, trebalo vezivati za pitanje oko Rusije odnosno toga što oni percipiraju da Srbija ima vrlo bliske odnose sa Rusijom, zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

"To je ono gde se Srbija izdvaja u odnosu na ostale države na evropskom kontinentu, gde imamo samo Belorusiju koja nije uvela sankcije. Kada neko hoće da kaže da je to 'anti srpska politika' trebalo bi to više gledati kao anti rusku politiku u Srbiji, odnosno percepciju da Srbija sarađuje sa Rusijom u trenutku kada postoje tenzije između dva politička bloka, koje su najpribližnije ratnom stanju od Hladnog rata do danas", objasnio je on.

Prema njegovim rečima, odluka SAD da prihvate zahtev Prištine o kupovini protivtenkovskih raketa "džavelin" jeste pitanje balansiranja snaga kako ne bi bilo prevelike disproporcije snaga Vojske Srbije u odnosu na tzv. Kosovske bezbednosne snage.

"Pretpostavljam da je ideja bila da se na neki način uspostavi neki balans, i radi odvraćanja bilo kojih navodnih pokušaja Srbije u vojnom smislu, iako te rakete u kontekstu disproporcije u snazi nemaju preveliku razliku. To više možemo posmatrati kao američku poruku da Srbija ne pokušava ništa u vojnom smislu na Kosovu, i da će u tom slučaju pružiti podršku kosovskoj strani u smislu naoružavanja", rekao je Milić.