Bisenić: Sukob u Crvenom moru - opasna tačka eskalacije

BEOGRAD - Sukobi na Crvenom moru i Adenskom zalivu dramatično su ugrozili saobraćaj Sueckim kanalom, a tako suštinski ugrozili jednu od najvažnijih tačaka u globalnom lancu snabdevanja, ocenio je novinar Dragan Bisenić i ukazao da je strateški značaj Sueckog kanala već odavno poznat, jer pokriva 15 odsto globalne trgovine i 30 odsto kontejnerskog saobraćaja.

Ovoga puta, Evropa i Mediteran su najugroženiji regioni zbog oslanjanja na trgovačke rute Crvenog mora i Sueckog kanala, ističe Bisenić i dodaje da se evropske privrede već nalaze u kritičnim zonama, jer su rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije već izbacile evropsku energetiku iz ravnoteže, a novi udarac dolazi s juga, otvaranjem krize na Sueckom kanalu koja nosi u sebi razorni potencijal mogućnog šireg sukoba.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Sukobi na Crvenom moru i Adenskom zalivu dramatično su ugrozili saobraćaj Sueckim kanalom, a tako suštinski ugrozili jednu od najvažnijih tačaka u globalnom lancu snabdevanja. Strateški značaj Sueckog kanala već odavno je poznat: on pokriva 15 odsto globalne trgovine i 30 odsto kontejnerskog saobraćaja.

Ovoga puta, Evropa i Mediteran su najugroženiji regioni zbog oslanjanja na trgovačke rute Crvenog mora i Sueckog kanala. Svi pokazatelji kojima se meri obim saobraćaja na Sueckom kanalu i njegovi efekti su negativni i u padu. Broj brodova koji su prošli kroz Suecki kanal do 11. januara bio je 544, u poređenju sa 777 prošle godine. Izvoz i uvoz iz EU pali su za 2 i 3,1 odsto za mesec dana. U Nemačkoj su pali za 1,9 odsto i 1,8 odsto, a u SAD za 1,5 odsto i 1 odsto.

Evropske privrede već se nalaze u kritičnim zonama. Rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije već su izbacile evropsku energetiku iz ravnoteže. Evropa je na istoku već odsečena od jeftinih ruskih energenata, koje je supstituisala skupljim ponudama sa svetskog tržišta. Novi udarac dolazi s juga, otvaranjem krize na Sueckom kanalu. Cene energenata su dramatično skočile, uz ukidanje državnih subvencija, a sadašnja zima nije ni izblizu tako temperaturno milosrdna kao prethodna. Zbog toga su nemački poljoprivrednici već nedeljama na nogama, a nemački gradski centri, uključujući Berlin, preplavljeni su hiljadama traktora i poljoprivrednih mašina.

Obim kontejnerskog transporta je pao na 70 odsto ispod očekivanog nivoa. Prihodi Egipta od Sueckog kanala pali su za 40 odsto u prvih 11 dana godine; tranzitne pošiljke su pale za 30 odsto.

Glavne brodarske kompanije, uključujući AP Moller-Maersk i Happag-Lloyd, počele su da zaobilaze Crveno more i Suecki kanal, birajući duže rute oko Afrike preko Rta dobre nade. To je povećalo vreme putovanja za više od nedelju dana i dodalo oko 3.500 nautičkih milja putu, zajedno sa dodatnim troškovima za isporuku robe i premije osiguranja. Prevoz kontejnera od 40 stopa (12,2 metra) iz Kine u severnu Evropu sada košta preko 4.000 dolara, skoro tri puta više od 1.500 dolara u novembru 2023.

Putevi transporta preko okeana su od vitalnog značaja za međunarodnu trgovinu. Prema Međunarodnoj komori za brodarstvo, morski transport čini 30 odsto svih brodskih kontejnera i 90 odsto ukupne globalne trgovine robom, vredne 14 triliona dolara. Crveno more, preko Sueckog kanala, nije samo jedan od najopterećnijih trgovačkih puteva na svetu, već je i najbrži i najkraći morski put između Azije i Evrope.

Kanal je suštinska komponenta jedne od pet najznačajnijih pomorskih ruta, zauzima drugo mesto posle Lamanša i pre trećeg Panamskog kanala; Danski moreuz i Malački moreuz su, s druge strane, četvrti i peti najprometniji putevi. Iako je Crveno more široko priznato kao strateški značajan pomorski prolaz i region, njegov geopolitički kontekst pogoršava opasnu prirodu ove tačke zagušenja.

Suecki kanal omogućava prolaz za oko 17.000 plovila godišnje, što predstavlja robu u vrednosti od skoro 1 bilion dolara, uključujući sirovu i rafinisanu naftu, elektroniku, obuću, odeću i pšenicu. Prema proceni Uprave za energetske informacije Sjedinjenih Država (SAD) iz 2016. godine, godišnja količina od šest miliona barela nafte prolazi kroz Suecki kanal i pet miliona barela kroz moreuz Bab el Manded, koji se kolokvijalno naziva „ Kapija tuge“, uski moreuz između Jemena na Arapskom poluostrvu i Džibutija na Rogu Afrike, širok nešto više od 17 nautičkih milja.

Nestabilnost u blizini Sueckog kanala dolazi u trenutku kada je suša primorala operatere Panamskog kanala, kroz koji prolazi 5 odsto svetske trgovine, da smanje broj plovila koja mogu da koriste taj plovni put. Kada brodarske kompanije izbegavaju kanale, onda moraju da potroše milione dolara više na gorivo da bi brodovi krenuli dužim rutama.

Plovidba iz Azije u Evropu preko Rta dobre nade umesto Sueckog kanala je avantura koja bi produžila putovanje od Singapura do Roterdama u Holandiji za 3.300 milja, ili skoro 40 odsto. Ova ruta dodaje million dolara ili oko trećine pređašnje cene, na cenu povratnog putovanja od Azije do Evrope. Deo tog dodatnog troška preneće se na potrošače baš kada se inflacija usporava u Sjedinjenim Državama i Evropi. Cena nafte je skočila, pa je nafta tipa brent koja je međunarodna naftna referentna vrednost, porasla za oko 8 odsto tokom protekle nedelje.

Prema Upravi za Suecki kanal, udaljenost transporta od Ras Tanure u Saudijskoj Arabiji, do Roterdama preko Rta dobre nade je 11.169 nautičkih milja. Korišćenjem Sueckog kanala, koji prelazi preko Suecke prevlake i obezbeđuje vitalne navigacione objekte između Mediterana i Indijskog okeana, ova udaljenost se smanjuje na 6.436 nautičkih milja, što predstavlja smanjenje od 4.733 nautičkih milja, ili 42 procenta.

Pošiljke od Ras Tanure do Njujorka preko Sueckog kanala pokrivaju 8.281 nautičku milju, 30 odsto manje od 11.794 nautičkih milja potrebnih za putovanje oko južnog vrha Afrike. Na primer, transport robe oko Roga Afrike i kroz južni Atlantik do krajnjih odredišta u Evropi i Severnoj Americi zahteva dodatno gorivo i vreme, što doprinosi inflaciji i daljem rastu cena.

Jedan od dodatnih rizika koji predstavljaju druge rute oko Afrike je rastuća pretnja piraterije u Gvinejskom zalivu i drugde, duž obale jugozapadne Afrike. Prema Međunarodnom pomorskom birou (IMB) i Službe za komercijalni kriminal (IČ), napadi nigerijske piraterije su u porastu i na najvećem su nivou od 2008. Od ukupno 51 prijavljenog napada, 31 se dogodio u regionu Zapadne Arike. Ovaj broj čini 19 procenata svih incidenata piraterije širom sveta. Prema Centru za izveštavanje o pirateriji (PRC), Gana i Angola su nadmašile incidente piraterije u vodama Nigerije, pri čemu se „dve trećine incidenata dešavaju dok su brodovi bili usidreni ili privezani“. Učestalost piraterije duž afričke obale mogla bi da se potencijalno poveća u slučaju da se dodatni brodovi preusmere dalje od Crvenog mora.

Blokada Sueckog kanala u martu 2021. dovela je do značajnog poremećaja međunarodne trgovine. Procenjuje se da je roba vredna 9,6 milijardi USD (ekvivalentno 400 miliona USD po satu) ostala blokirana danima zbog dugog reda od stotina brodova koji nisu mogli da koriste kanal nakon što se mega-kontejnerski brod Ever Given izokrenuo i poprečio u kanalu. Incident je skrenuo pažnju na vitalni značaj plovnog puta i njegovu logističku i infrastrukturnu ranjivost. Slično, oružani sukob, koji remeti kontinuirani protok robe kroz Crveno more, značajno podriva ekonomsku održivost Sueckog kanala.

U regionu postoji značajan potencijal da nacije reaguju na jednostran, nesrazmeran ili na neki drugi način nekonvencionalan način, što može podstaći nasilne odgovore susednih država i nedržavnih aktera u okruženju. Kad god države deluju jednostrano i u potrazi za vlastitim nacionalnim interesima, postoje inherentno opasne posledice, posebno kada su u sukobu sa interesima drugih nacija ili aktera. Kao produžetak tekućeg sukoba Izrael-Hamas, sukob na Crvenom moru koji se razvija, već je pokazao svoj potencijal da deluje kao opasan prethodnik za dodatna destabilizujuća dejstva raznih geopolitičkih aktera.

Uprkos istorijskom značaju deeskalacije, ekonomski razlozi, imperativ da se omogući sigurna plovidba u Crvenom moru i pojedinačni interes nacija mogu da posluže kao legitimno opravdanje i izgovor za proširenje vojnih operacija na dodatne regione na Bliskom istoku kako bi suprotstavili drugim militantnim grupama. Takav način delovanja ima potencijal da proizvede nepredviđene i eksponencijalne efekte.

Mogućno je sugerisati da bi države koje se bore i nadmeću za kontrolu globalnih lanaca snabdevanja mogle da izazovu moderne borbe za moć i sukobe. Ova situacija dovodi do dodatnih pitanja i dubokih zabrinutosti zbog potencijalnog izbijanja novih sukoba, koji mogu biti ubrzani pojačanom ekonomskom konkurencijom, dodatno komplikovanim i ograničenim pristupom globalnim zalihama i resursima. Zato produžena kriza u Crvenom moru i izbacivanje Sueckog kanala iz njegove suštinske uloge, nose u sebi razorni potencijal mogućnog šireg sukoba.