Nataša Dragojlović: Uvek je bolje otvoriti granice i pustiti slobodan protok robe

BEOGRAD - Bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović izjavila je danas povodom potpisivanja dva protokola u okviru inicijative Otvoreni Balkan, da je uvek bolje otvoriti granice i pustiti slobodan protok robe, ljudi i kapitala i omogućiti da u tako jednom slobodnom sistemu svi ojačaju, da radna snaga nesmetano cirkuliše tamo gde je potrebna i gde je bolje plaćena, da ti ljudi imaju izbor gde će da rade, a da pred njima ne stoje tako značajne formalne prepreke.

Protokoli koji su potpisani u ponedeljak u Skoplju trebalo bi da omoguće uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana.

"Mi smo svedoci da Albanija ostaje bez medicinskih sestara i lekara, Srbija takođe, mada statistika pokazuje da je taj trend zaustavljen prošle godine, ali deficitarni kadrovi postoje u svim zemljama Zapadnog Balkana jer su ti ljudi odlazili u zemlje EU da tamo rade jer su bolje plaćeni", navela je ona za Tanjug.

Dragojlović kaže da će se ukoliko tržište bude odradilo svoje, a tržište je slobodno, i ako nema nekih formalnih, birokratkih, amdinistrativnih barijera, to stanje može znatno da se popravi, zbog čega, smatra ona, svaki potpisani sporazum o međusobnoj saradnji svako treba da pozdravi.

"Sastanak 'Zapadni Balkan i EU' je dobro organizovan, bili su prisutni svi šefovi država ili vlada Zapadnog Balkana, predstavnici EU, doduše na jednom nižem nivou nego što je to uobičajeno, i bio je predstavnik SAD tako da mislim da svi oni koji su relevantni, koji nešto treba da odlučuju o tome u kom će se pravcu Zapadni Balkan kretati u narednih nekoliko godina jesu sedeli za tim stolom i to je uvek dobro", izjavila je ona.

Takođe, dodaje Dragojlovićeva, dobro je što su lideri zemalja Zapadnog Balkana koje su članice Otvorenog Balkana iskoristili samit da potpišu sporazume u okviru ove regionalne inicijative, koje su značajne za privredu i građane tih država.

"Nekako su tonovi bili malo suzdržaniji, nisam primetila neki veliki entuzijazam, što znači da je bilo nekih teških tema i da je možda došao trenutak kada više treba da se radi, nego da se priča i da se daju pompezne izjave iza kojih na kraju nikakavih akcija nema", ocenila je ona.

Iako sredstva iz plana za rast Zapadnog Balkana u vrednost od šest milijardi evra zvuče kao velika cifra, Dragojlovićeva napominje da su od toga dve milijarde nepovratna sredstva, a četiri miljarde su povoljni krediti, i dodaje da će svaka država za sebe morati da napravi plan prema četiri stuba koje je EU propisala.

"To su sve u principu dobre vesti, ali ako imamo na umu da recimo ako Srbija uspe da povuče dve milijarde do 2027. godine, Hrvatska će povući 19 milijardi strukturnih fondova zato što je ona članica, a Srbija nije. Možete da izračunate kada 19 podelite sa dva, kolika je to prednost i koju to razliku pravi u odnosu na Srbiju, i koju to razliku pravi u odnosu na kvalitet građana koji u Hrvatskoj žive i građani koji žive u Srbiji", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, deset godina od otvaranja prve međuvladine konferencije između Srbije i EU 21. januara 2014. godine u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, Srbija se nalazi na polovini puta iako je otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 35, a privremeno zatvorila dva, s obzirom da je, kako je navela, Crna Gora sva poglavlja otvorila odavno, a tri zatvorila.

"Čak i da su otvorena sva poglavlja pitanje glasi 'Zašto za 10 godina nismo zatvorili ni jedno poglavlje?'. Ako se setimo Slovačke koja je kasno počela sa integracijama, ona je prva poglavlja otvorila 2000. godine, a 2002. ih je sva zatvorila da bi 2004. postala punopravna članica. To je sve moguće samo pitanje glasi zbog čega se čeka, zbog čega se to odlaže, zbog čega mi ne sprovodimo te ključne reforme, ne samo mi nego i drugi na Zapadnom Balkanu", istakla je Dragojlovićeva.

Dodaje da se takođe postavlja pitanje zašto nema veće konrektne političke podrške od strane država članica EU koje mnogo više podržavaju Ukrajinu, ili koje su, napominje ona, mnogo više podržavale zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su postale članice pre tačno 20 godina.