Bisenić: Ova godina ključna za održavanje liberalnog poretka

BEOGRAD - Ova godina puna je izuzetnih događaja, a najvažnije pitanje koje se postavlja jeste hoće li zapad uspeti da očuva hegemonu poziciju u svetu ili će je baš ove godine definitivno izgubiti, navodi novinar Draga Bisenić i ocenjuje da će 2024. biti ključna godina za održavanje liberalnog poretka kao i godina ključnih izazova novom evropskom i američkom rukovodstvu.

Sa kalendarom punim važnih izbora i raznih konstelacija međunarodnih aktera, od G7 do Evropske političke zajednice i BRIKS-a, 2024. već nagoveštava napeto nadmetanje između ideja, demokratija naspram autokratije uz opadajući ekonomski i politički uticaj međunarodne zajednice orijentisane na Zapad koji je, kako ističe Bisenić, već osporen od strane najbrže rastućih ekonomija sveta.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Ova godina puna je izuzetnih događaja. Svi naravno misle da su američki izbori ključni za budućnost. Ali nisu samo oni. Pred nama su, već od druge polovine februara, događaji koji u ne manje važnoj meri određuju sudbinu Evrope. Najvažnije pitanje koje se postavlja jeste hoće li zapad uspeti da očuva hegemonu poziciju u svetu ili će je baš ove godine definitivno izgubiti. Biće ovo ključna godina za održavanje liberalnog poretka.

Prvi takav događaj je dvogodišnjica rata u Ukrajini. Evropski bezbednosni i mirovni poredak je u ruševinama od 24. februara 2022, a globalni poredak u celini se sve više pogoršava, dok neki novi, stabilni, poredak još nije na vidiku. Evropljani sada žele da hitno oblikuju svoju Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (CFSP) i obezbede joj neophodne resurse da bi bila efikasna. Na to ih primorava i suočavanje sa eventualnom Trampovom pobedom.

Uoči ovogodišnjih posledičnih predsedničkih izbora u SAD, sezona primarnih izbora i poslaničke grupe odrediće kandidata republikanaca protiv predsednika Džoa Bajdena. Aktualne ankete idu u prilog bivšem predsedniku Donaldu Trampu. U “super utorak”, 5. marta, 16 američkih država i jedna teritorija će da glasaju.

U bilo kojoj drugoj izbornoj sezoni, pobeda u Super utorak bi bila zlatna karta za kampanju. Ali Trampova priča je drugačija, jer se bivši predsednik trenutno suočava sa osudama u četiri krivična slučaja, što je istorijski presedan za Sjedinjene Države.

To postavlja nekoliko pitanja: Kako će da izgledaju naredna četiri meseca pred julsku Nacionalnu konvenciju republikanaca kada će republikanski predsednički kandidat biti potvrđen? Ako Tramp bude osuđen, delegati bi mogli da razmotre da ponište pobedu Trampa u primarnim izborima, glasajući za druge republikanske kandidate. Ako Trampova nominacija bude potvrđena, kako bi osuda pre novembarskih izbora uticala na njegovu kandidaturu?

Sada, svi znaci ukazuju na to da je Tramp obezbedio nominaciju, što je uznemirujuća perspektiva za Evropu, ukoliko njegova kandidatura kasnije uspe i Tramp ponovo postane gospodar Ovalnog kabineta.

U Indiji, najvećoj demokratskoj zemlji na svetu, parlamentarni izbori biće održani između aprila i maja kako bi se odlučilo koja će stranka formirati većinu u donjem domu Indije. Neverovatnih milijardu birača sa pravom glasa u dvadeset osam država i tri sindikalne teritorije učestvovaće na izborima. Kada sam bio u Indiji, zapanjila me je činjenica koju sam čuo od predsednika Izborne komisije Indije. Sama Izborna komisija ima 4,5 miliona zaposlenih za izbore! Baratija Džanata Partija (BJP) premijera Narendre Modija je vladajuća stranka od 2014. godine i trenutno ima 303 od 543 mesta, što joj daje apsolutnu većinu od 56 odsto. Za Indiju se trenutno bore oba bloka – zapadnih razvijenih drava i zemalja u usponu, a zemlja doživljava značajne ekonomske uspehe. Indija se, zbog toga, pojavljuje kao nova azijska ekonomska sila u blizini već etablirane Kine, što još jednom potvrđuje dolazak doba Azije.

Evropski odgovor na globalne trendove bio je u stvaranju Evropske političke zajednice (EPC) koja će se po četvrti put sastati u Londonu na proleće. Zamisao predsednika Makrona, okuplja sve zemlje članice EU i kandidate, članice EFTA, Azerbejdžan, Jermeniju, kao i Veliku Britaniju. Akronim podseća na neuspešne rane evropske pokušaje da koordinira spoljnu politiku (koji su počeli kao ćaskanja pored vatre 1950-ih), a pesimisti sugerišu da će se novi forum suočiti sa sličnim borbama. Tri prethodna samita bila su samo delimično uspešna. Ovo što se sada vidi, pokušaj je formulisanja Evrope bez Rusije ili protiv Rusije.

Mnogi ponavljaju da to možda banalno zvuči da će sledeći evropski izbori od 6. do 9. juna 2024. biti najvažniji do sada.

Evropska unija se suočava sa više istovremenih izazova nego ikada sa neizvesnom opcijom dostizanja stabilnosti u parlamentu. Stabilni uslovi u Evropskom parlamentu izuzetno su važni, jer je ona na kraju potrebna da bi se odobrila velika većina zakonodavnih procedura, uključujući imenovanje nove Komisije EU, pristupanje novih država članica i izmenu evropskih ugovora.

Prema trenutnim anketama, desničarske grupe, Evropski konzervativci i reformisti i Identitet i demokratija, osvojiće nova mesta, dok će socijaldemokrate, liberalna grupa i Zeleni izgubiti poslanike. Evropska narodna partija stoji relativno stabilno u anketama, mogla bi na kraju igrati ključnu ulogu u izboru svojih preferiranih glasačkih partnera i da bude osovina evropske ravoteže.

Odmah posle evropskih izbora, od 12. do 15. juna u Apuliji u Italiji održaće se 50. Samit G7. Italijanska premijerka Đorđa Meloni iz desničarske Braće Italije učiniće sve da očuva svoj konstruktivni imidž na međunarodnoj sceni i najavila je da će pitanje migracija staviti visoko na dnevni red. U međuvremenu, format G7 elitni skup vodećih svetskih državs se suočava sa izazovima i prinuđen je da se menja.

U početku se G7 fokusirao isključivo na ekonomska pitanja. Teme o kojima se danas raspravlja obuhvataju obrazovnu i zdravstvenu politiku, spoljnu politiku i borbu protiv terorizma, zaštitu životne sredine i klime - da navedemo samo najvažnije.

Zbog svog ekonomskog i političkog značaja, odluke G7 imaju uticaj na druge zemlje. Međutim, ekonomska moć G7 se smanjuje.

Tokom 1980-ih, ove zemlje su činile 50 odsto globalnog BDP-a (izraženo u paritetu kupovne moći u američkim dolarima). Trenutno je samo 30 odsto. Zbog toga G7 ne može više da održi superiorni politički uticaj zajedno sa opadanjem ekonomske moći.

Dok se Mađarska priprema za predsedavanje Savetom EU u drugoj polovini 2024. godine, njen složen odnos sa EU je pod lupom. Premijer Orban, imajući ovo u vidu, pre neki dan popustio je pred pritiscima i saglasio se sa novih 50 milijardi evra pomoći Ukrajini. To se i predviđalo. Mnogi sada negoduju što će Orban da preuzme vodeću ulogu. Evropski parlament je čak usvojio rezoluciju u kojoj se sumnja u sposobnost Mađarske da „verodostojno ispuni“ svoju ulogu i predložio da se pronađe način da se blokira njeno predsedavanje. Zato se s napetošću iščekuje vreme kada će "neposlušna zemlja" biti na čelu Evrope.

Od mnogih izbora ove godine, ni jedan neće biti značajniji od predsedničkih izbora u SAD 5. novembra. Na kraju, nekoliko desetina hiljada glasača u nekolicini neizvesnih država kao što su Nevada, Pensilvanija i Mičigigen, odlučiće o ishodu.

Izuzimajući nepredviđene događaje, izbori će verovatno biti revanš između Džoa Bajdena i Donalda Trampa – dva od najstarijih predsedničkih kandidata u istoriji SAD.

Drugi Trampov mandat mogao bi da potpuno da transformiše SAD, za šta se Tramp najozbiljnije sprema. Izolacionističke tendencije, uparene sa agresivnom, jednostranom trgovinskom i bezbednosnom politikom, preovladale bi u vreme teške geopolitičke opasnosti sa potencijalno velikim globalnim posledicama – posebno po Evropu. Sledio bi, verovatno, brz dogovor s Rusijom i okretanje leđa Evropi uz minimalno učešće u NATO alijansi.

Promene u anglosaksonskom svetu potvrdiće najverovatnije i izbori u Velikoj Britaniji. Pod pretpostavkom da se ne dogode u maju, Velika Britanija će izaći na izbore tokom jeseni. Posle skoro decenije i po konzervativne vladavine, trenutne ankete sugerišu ubedljivu pobedu laburista, čime bi Keir Starmer postao sledeći premijer zemlje.

Manje primećen nego u Evropi, ali koji se široko oseća, jeste izuzetan stepen ekonomskog pada, uglavnom zbog niske produktivnosti i pratećeg pada plata, u kombinaciji sa visokom nejednakošću i nizom drugih strukturnih problema. Laburisti bi hteli oživljavanje brtanske ekonomije i traženje novih opcija za odnose sa Evropom.

U red velikih događaja ulazi i samit BRIKS-a ove jeseni u Kazanju u Rusiji. Ovo će biti prvi samit znatno ojačane grupe sa novim članicama Saudijskom Arabijom, Iranom, Etiopijom i Egiptom – i prilika za Rusiju da potvrdi svoj rastući međunarodni položaj u nezapadnom svetu.

Impresivno je da su se za priključivanje grupi odlučile države koje su do sada imale rivalske koncepte, Kina i Indija, Saudijska Arabija i Iran, što ukazuje na sasvim novu orijentaciju u globalnim odnosima, koja je bila obeležena korišćenjem ovih sukoba u intersima trećih država. Ako se BRIKS pokaže kao platforma sposobna da utiša i prevaziđe ove sukobe, onda će njegov značaj biti praćen nastavkom rasta uticaja i članstva. Gotovo sve članice dele ambiciju osporavanja liberalnog svetskog poretka, a neke to sasvim aktivno čine.

Dakle, kako će izgledati 2024?

Sa kalendarom punim važnih izbora i raznih konstelacija međunarodnih aktera, od G7 do Evropske političke zajednice i BRIKS-a, 2024. već nagoveštava napeto nadmetanje između ideja, demokratija naspram autokratije uz opadajući ekonomski i politički uticaj međunarodne zajednice orijentisane na Zapad koji je već osporen od strane najbrže rastućih ekonomija sveta. U međuvremenu, rat i mograntska kretanja vrše pritisak na homogenost društava, međunarodnu saradnju i solidarnost. Kako se sada čini, 2024. godina, biće godna ključnih izazova novom evropskom i američkom rukovodstvu u kojoj će se potvrditi ili definitivno osporiti zapadna pozicija građena tokom decenija liberalnog poretka.