Bisenić: Kraj ideje "nordijske izuzetnosti" - izgradnja nove Skandinavije

BEOGRAD - Imajući u vidu ključnu geostratešku poziciju Finske duž najduže granice NATO-a sa Rusijom predsednički izbori u toj zemlji predstavljaju još jedan korak u potpunoj transformaciji i izgradnji nove Skandinavije koja je u decenijama Hladnog rata bila model uspeha neutralnosti i načina života s “državom blagostanja” u centru, navodi navinar Dragan Bisenić.

Tada nazvan “skandinavski model” pretvara se danas u nešto sasvim drugo, u novu stratešku realnost rata u Evropi i nordijsko širenje NATO-a, ocenio je Bisenić navodeći da je danas svih pet skandinavskih država u NATO ili poput Švedske, u njegovom predvorju, što je nova dimenzija odnosa na severu Evrope, uz galopirajuće vojne budžete i opšti trend ubrzane opšte militarizacije Skandinavije.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Politički lideri širom Evrope i šire takođe sa interesovanjem posmatraju današnje finske predsedničke izbore, imajući u vidu ključnu geostratešku poziciju Finske duž najduže granice NATO-a sa Rusijom. Rusija je jedna od najvažnijih tema izbora, a finski izbori predstavljaju još jedan korak u potpunoj transformaciji i izgradnji nove Skandinavije.

Kandidati na izborima, bivši premijer desnog centra Aleksandar Stubs i bivši ministar spoljnih poslova Zelenih Peka Havisto danas se suočavaju u drugom krugu finskih predsedničkih izbora. Stub iz desničarske Partije nacionalne koalicije (NCP) osvojio je 27,2 odsto glasova, dok je Havisto osvojio 25,8 odsto. Havisto bi, ukoliko bude izabran, postao prvi predsednik Finske koji se otvoreno izjašnjava da je gej.

Aktuelni predsednik Sauli Niniste, koji je sa te pozicije odlazi posle maksimalna dva šestogodišnja mandata, bio je ključni igrač u značajnoj odluci Finske da se pridruži NATO-u u aprilu 2023.

Ranije, finski predsednički izbori nisu privlačili ničiju pažnju, jer politiku vode Vlada i premijer. Ali, sada je drugačije, jer predsednik je glavnokomandujući, koji predstavlja državu na samitima NATO-a, sa prilično širokim ovlašćenjima imenovanja i on ili ona mogu da oblikuju spoljnu politiku u saradnji sa vladom. Sve u svemu, ta osoba bi trebalo da bude nešto slično "ocu/majci nacije".

Skandinavija je u decenijama Hladnog rata bila model uspeha neutralnosti koji se pretvorio u način života s “državom blagostanja” u centru. Tada nazvan “skandinavski model” pretvara se danas u nešto sasvim drugo, u novu stratešku realnost rata u Evropi i nordijsko širenje NATO-a. Danas je svih pet skandinavskih država u NATO ili poput Švedske, u njegovom predvorju, što je nova dimenzija odnosa na severu Evrope. Ona ima mnogo šire posledice, nego što bi se pretpostavljalo, a neke su čak i globalne. Šef švedske odbrane general Mikael Bajden 9. januara 2024. stajao je na bini u Salenu u Švedskoj i održao prezentaciju koja je imala nameru da šokira. Projektujući seriju jezivih slika sa linija fronta ukrajinskog rata, prekrivenih na pozadini snežnog švedskog polja, on je upitao: „Mislite li da bi ovo mogla biti Švedska?“

Do februara 2022. ova pitanja bi bila nezamisliva za zemlju koja je zadržala pažljivu 75-godišnju strategiju mirnog nesvrstavanja prema NATO-u. U govoru iz 2012. godine, tadašnji vrhovni komandant švedske vojske, Sverker Goranson, rekao je da, u slučaju napada, „Švedska može preživeti nedelju dana“. Ali na ovoj nedavnoj Konferenciji društva i odbrane u Salenu, vojni komandanti su jasno stavili do znanja da je era odbrane završena. Tamo je švedski premijer Ulf Kristerson pozvao svoje građane da se pripreme da se brane „sa oružjem u ruci i našim životima na kocki“.

Tokom prošle godine, nordijski ministri odbrane u formatu Nordijske odbrambene saradnje, usvojili su viziju buduće saradnje. „Vizija 2030 ima za cilj ambiciozan plan saradnje u narednim godinama i predvodiće naš rad na jačanju odvraćanja i odbrane u nordijskom regionu i evroatlantskom području“, najavila su nordijska ministarstva odbrane.

U vezi sa ovom budućom vizijom, novi nordijski koncept odbrane se takođe ocrtava na vojnom nivou. Koncept je da vodi bližu vojnu saradnju – i to na način da dopuni kolektivnu evropsku i transatlantsku odbranu.

Na jesen, norveški, finski, švedski i danski načelnici odbrane dali su nekoliko nagoveštaja svojih (prvih) zajedničkih saveta vladama o tome kako zemlje mogu da koordiniraju svoju odbranu kada se Finci i Šveđani pridruže NATO-u. Stavili su do znanja da će biti naglašen prijem savezničkog pojačanja, sa lukom Narvik u Severnoj Norveškoj kao centralnom prihvatnom lukom.

„Nova vizija će se, kada bude spremna, otvoriti za produbljenu saradnju u oblasti odbrane, na primer, jačanjem sposobnosti za izvođenje zajedničkih operacija, podršku zemlje domaćina, logističku podršku, kao i podršku civilne odbrane“, pojašnjava švedsko Ministarstvo odbrane.

Ministar odbrane Danske Troels Lund Poulsen ukazuje da je potrebno da se pojača nadzor u regionu i pogleda kako vojni sistemi i jedinice mogu bolje da deluju zajedno. “Na ovaj način, nordijske zemlje mogu biti odgovorne za veliku površinu. Ovo će takođe koristiti NATO-u i bezbednosti severne Evrope“, objasnio je Poulsen.

Prošle godine, danska vlada je u parlamentu, Folketingetu, predstavila predlog za sporazum o odbrani, sa jačim fokusom na Arktik, uključujući dansko prostranstvo sa Grenlandom i Farskim ostrvima.

Što se tiče nordijske saradnje, Danska je očigledno imala povučeniju poziciju poslednjih godina – dok je saradnja Norveške/Finske/Švedske značajno porasla. Šefovi vazduhoplovnih snaga Norveške, Finske, Švedske i Danske potpisali su Pismo o namerama za formiranje osnove za razvoj zajedničkog nordijskog vazduhoplovstva

Sada će verovatno doći do promene tempa Danske: nova spoljnopolitička strategija naglašava da Danska treba da ima centralno mesto u razvoju nordijske odbrambene saradnje.

Odbrambena saradnja između Švedske, Finske, Norveške, Danske i Islanda je uspostavljena 2009. godine i pojačana je nakon ruske aneksije Krima 2014. godine.

Ono gde će sada nordijska saradnja imati posebno mesto i što joj daje globalnu dimenziju, jeste Arktik. Nedavno je održana vazdušna vežba Arctic Challenge Exercise 2023. Ove dve godine organizuju Norveška, Finska i Švedska u okviru NORDEFCO-a - uz učešće Danske i nekoliko drugih zemalja NATO-a. U martu 2024. Norveška će predvoditi proširenu vežbu „nordijskog odgovora“ za ove nacije kako bi testirali svoje koordinirane planove odbrane.

Ove nove severne alijanse menjaju geopolitičku ravnotežu snaga, a arktičke NATO nacije uskoro će nadmašiti Rusiju sedam prema jedan. I, baš kao što topljeni arktički led otvara nove resurse i puteve za globalnu ekonomsku konkurenciju, on takođe otkriva nove odbrambene slabosti.

Danas, dok Ukrajina i njeni NATO saveznici guraju Rusiju u ćošak, globalni lideri - zajedno sa samim Skandinavcima - sve više skreću zabrinuti pogled na sever. Oni se pitaju: Koliko je verovatno eskalacija u hladnijim podnebljima?

„Sve veća konkurencija i militarizacija u arktičkom regionu... je zabrinjavajuća“, rekao je predsednik vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer u govoru u oktobru 2023. na Skupštini Arktičkog kruga u Rejkjaviku, na Islandu. „Moramo biti spremni za vojne sukobe na Arktiku.

„Niske tenzije na krajnjem severu“: tako su globalni lideri i analitičari govorili o posthladnoratovskom periodu relativne polarne stabilnosti. Tokom proteklih nekoliko decenija, bilateralni i međunarodni sporazumi između Rusije i drugih arktičkih država naglašavali su zajedničku bezbednost na severu, kao i naučne i bezbednosne interese. Ali nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, ovi aranžmani su se brzo raspali. U martu 2022. Arktički savet, forum između osam arktičkih država, prekinuo je pregovore. (U maju 2023., oprezno je nastavljen, ali tek treba da jasno stavi do znanja da je umešanost Rusije.) U septembru 2023. Rusija je napustila manji Barencov Evro-arktički savet sa Norveškom, Finskom i Švedskom – rekavši da su skandinavske države „paralisale” saradnju. U februaru 2023. Rusija je izmenila svoju arktičku politiku, naglašavajući nove saveze sa drugim zemljama BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), posebno Kinom. Tog meseca je takođe suspendovala učešće u Novom START-u, poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Država i Rusije.

Sada galopiraju vojni budžeti. Finska je uvećala troškove za 40 odsto, a Švedska za 30 odsto. Danska planira u narednih 10 godina potroši 21 milijardu dolara na odbranu. Jedino Island na odbranu troši 0,00 odsto, odnosno ne izdvaja decenijama ni jedan dolar.

To ne umanjuje mnogo opšti trend ubrzane opšte militarizacije Skandinavije, kojom se okončava njeno " zlatno doba" optimizma, progresa i prosperiteta. „Postojala je ova posthladnoratovska politička ideja ’nordijske izuzetnosti’, da je sever izuzet od razvoja globalne politike“, rekao je Rasmus Bertelsen, Barentsov predsednik za politiku na Arktičkom univerzitetu u Tromsu. „Paradoksalno, nakon februara 2022. napetost i strah od nečega su porasli, a potencijal za dijalog je nestao“, rekao je Andreas Osthagen, viši saradnik na Arktičkom institutu u Oslu. "Ovo je aspekt koji najviše zabrinjava od svih", zaključio je on.