Stefan Surlić: EU bez SAD ne može da rešava izazove koji se tiču Ukrajine i Rusije

BEOGRAD - Pre godinu dana saveznici s obe strane Atlantika pokazali su čvrstu odlučnost da pruže otpor Rusiji i podrže Ukrajinu uz visoka očekivanja od potencijalne ukrajinske protivofanzive, ali je ovogodišnja bezbednosna konferencija u Minhenu održana u znatno pesimističnijem tonu, a rešenost u međuvremenu zamenjena zabrinutošću, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Raniji snovi o Evropskoj uniji kao autonomnom globalnom, strateškom i bezbednosnom akteru su srušeni, pogotovo nakon glavnih zaključaka ovogodišnje konferencije u Minhenu, naveo je Surlić i dodao da se Evropljani nadaju aktivnom učešću SAD u rešavanju izazova koji se tiču Ukrajine i Rusije, a Donald Tramp vidi kao osoba sa kojom je nužno razgovarati o održanju saveza.

U autorskom tektu za Tanjug Surlić piše:

Godinu dana ranije, saveznici s obe strane Atlantika pokazali su čvrstu odlučnost da pruže otpor Rusiji i podrže Ukrajinu. Ukrajina je uspela da povrati značajne delove svoje teritorije, dok je napredovanje ruskih snaga bilo u zastoju, uz visoka očekivanja od potencijalne ukrajinske protivofanzive.

Ovogodišnja bezbednosna konferencija u Minhenu održana je u znatno pesimističnijem tonu. Rešenost je u međuvremenu zamenjena zabrinutošću.

U nekoliko navrata istaknuto je da Rusija ima prednost u Ukrajini koje ranije nije imala, kao i da Kijevu ponestaje oružja i ljudstva. Američki Kongres ima problema sa postizanjem saglasnosti oko dalje vojne pomoći Ukrajini. Dodatno, godina je izbora u Sjedinjenim Državama, sa dva veoma različita predsednička kandidata od kojih zavisi dalja vizija saveza između SAD i EU, kao i očekivani ishod rata u Ukrajini.

Vest o smrti Navaljnog dala je dodatni tužan ton konferenciji uz isticanje neophodnosti da se nastavi sa podrškom Ukrajini u odbrani od agresije. Analiza sukoba bila je fokusirana na rusko ponovno zauzimanje teritorija u Ukrajini, pri čemu je Avdijivka pala tokom vikenda, označavajući prvi značajniji ruski teritorijalni uspeh od maja 2023. godine. Ukrajina ima malo municije na istočnom frontu (šef ukrajinskih snaga na jugu rekao je da Rusi imaju prednost od 10 prema 1 u broju granata), zalihe projektila i protivvazdušne odbrane se smanjuju, kao i da će bez američke pomoći državni budžet uskoro biti prazan. Rusija je s druge strane stvorila ratnu ekonomiju, sa dodatnim resursima oružja iz Irana i Severne Koreje.

Iako je Putin u nekoliko navrata pominjao da Rusija ne vidi pretnju u drugim članicama NATO i da će ih napasti samo ukoliko ugroze teritoriju Ruske Federacije, konferencija u Minhenu je posebnu pažnju posvetila mogućnosti ruskog napada na NATO članice u bliskoj budućnosti. Počeo je da se razvija stav da je neophodno obuzdati Rusiju unutar Ukrajine kako bi se sprečila njena dalja ekspanzija ka ciljevima poput Moldavije. Ministar odbrane Danske izjavio je da Rusija intenzivno naoružava i može postati pretnja NATO-u u narednih tri do pet godina, dok je predsedavajući odbora za odbranu nemačkog Bundestaga predvideo period od pet do osam godina, a estonska obaveštajna služba procenila da bi to moglo biti u roku od deset godina. Međutim bilo je i glasova koji su govorili o neminovnosti okončanja sukoba. Američki senator Vance zaključio je da će Ukrajina morati da napravi teritorijalne ustupke da bi se sukob završio.

U tom duhu najavljeno je dodatno ulaganje u naoružanje, kao i dalja pomoć Ukrajini. Prošlog meseca NATO je potpisao ugovor za proizvodnju artiljerijskih granata u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, a danska premijerka najavila je u Minhenu da će njena zemlja preneti svu svoju artiljeriju Kijevu. Češki predsednik Petr Pavel rekao je da bi dodatnih 800.000 artiljerijskih granata moglo biti nabavljeno iz inostranstva i isporučeno Ukrajini u veoma brzom roku.

Nemačka planira da ove godine izdvoji 2% svog BDP-a za odbranu, u skladu sa ponovljenim obećanjem kancelara Olafa Šolca da će održati izdatke za odbranu na ovom nivou u narednoj deceniji. Njegov ministar odbrane naglasio je mogućnost da se budući troškovi odbrane Nemačke povećaju na 3,5% BDP-a što bi potpuno promenilo odbrambene kapacitete cele Evrope. Ovakva obećanja su na tragu promovisane nove bezbednosne politike Nemačke, u kojoj proaktivna uloga počiva na tituli “zaštitnika starog kontinenta”.

NATO očekuje da će 18 od 31 člana alijanse dostići cilj od 2% BDP-a za odbranu ove godine, što je znatno više u poređenju sa 2014. godinom, kada je to uspelo samo tri članice. Ipak, prosečni izdaci za odbranu među evropskim članicama i dalje iznose samo 1,6%, dok Rusija ove godine planira da na odbranu potroši 6% svog BDP-a.

Većina učesnika konferencije bila je saglasna da će postupci Sjedinjenih Američkih Država, posebno nakon izbora biti ključni za dalji odnos prema Ukrajini. Neodlučnost Kongresa da odobri dodatni paket pomoći, koji uključuje više od 60 milijardi dolara za Ukrajinu, izazvala je zabrinutost među evropljanima. Komentar Donalda Trampa, koji je praktično pozvao Putina da postupa po svojoj volji sa članicama NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu, zajedno sa mogućnošću njegovog povratka na vlast, dodatno je pojačao ovu zabrinutost. Iako je Vašington više puta izrazio spremnost da podrži Ukrajinu "koliko god bude potrebno", očigledno je da postoji visok nivo neizvesnosti. Neki od učesnika su isticali da bi i u slučaju da pobedi, Tramp pokušao da primeni druge solucije, ali da bi ubrzo uvideo da je trenutno vođena ujedno i jedina moguća.

Volodimir Zelenski bio je fokusiran na neophodnost američke pomoći, ističući da je vreme glavni neprijatelj na bojištu. Osvrćući se na dvonedeljni odmor Predstavničkog doma, podsetio je učesnike konferencije da "diktatori ne idu na odmor". "Držanje Ukrajine u veštačkom deficitu oružja", rekao je Zelenski, "posebno u deficitu artiljerije i sposobnosti dugog dometa, omogućava Putinu da se prilagodi trenutnom intenzitetu rata”.

Evropljani se nadaju aktivnom učešću Sjedinjenih Američkih Država u rešavanju izazova koji se tiču Ukrajine i Rusije. Svi raniji snovi o Evropskoj uniji kao autonomnom globalnom, strateškom i bezbednosnom akteru su srušeni, pogotovo nakon glavnih zaključaka ovogodišnje konferencije u Minhenu. Usled iskazane nemoći i Tramp je osoba sa kojom je nužno razgovarati o održanju saveza. Amerika je predstavljena kao nezamenjiva u zamišljenom ostvarenju ciljeva u Ukrajini.