Minhenska konferencija imala globalni karakter, potvrdila zainteresovanost za Zapadni Balkan

BEOGRAD - Karijerne diplomate u penziji Branka Latinović i Zoran Milivojević ocenili su danas da je Minhenska konferencija zadržala globalni karakter i reprezentativnost zbog pitanja svetske bezbednosti, ali je i potvrdila zainteresovanost za Zapadni Balkan.

Minhenska konferencija okupila je prošle nedelje oko 1.000 učesnika, među kojima i više od 45 predsednika i šefova vlada, a Milivojević je na pitanje o zastuljenosti Zapadnog Balkana na tom skupu, ocenio da prisustvo svih iz regiona pokazuje dve stvari - da imamo svoje mesto i da postoji interes regiona.

"Ne kažu slučajno da je u Evropi posle Ukrajine drugi region interesantan sa bezbednosnog i političkog aspekta upravo Zapadni Balkan", rekao je Milivojević za Tanjug.

Prema njegovim rečima, svi su bili aktivni i angažovani u skladu sa interesima ali je dominirao interes vezan za naše dve teme - "nezavršeni poslovi" - Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina zato što su to, kako kaže, dve bezbednosno neuralgične tačke.

Milivojević je kao vrlo značajne ocenio i razgovore predsednika Vučića i sa predstavnicima nemačke opozicije, sa šefom CDU-a i sa predsednikom bavarske vlade.

Dodao je da je predsednik čak pozvao Markjusa Zedera da dođe u Srbiju.

"Ti susreti su, kako kaže, pokazali da je ovde ipak procenjeno, prvo, da je Nemačka važna i drugo, da treba razgovarati sa drugom stranom, da se amortizuje politika vladajuće semafor koalicije prema nama", kazao je Milivojević.

Prema rečima Latinović, preovlađujuća ocena Minhenske konferencije je da u Evropi postoje stanje defetizma i pesimizma kao rezultat dešavanja na frontu u Ukrajini, i onoga što su poruke predsedničkog kandidata u SAD Donalda Trampa, posebno ona da bi ohrabrio ruskog predsednika Vladimira Putina prema zemljama NATO-a koje ne plaćaju dva odsto.

"Druga zabrinjavajuća poruka je da se u svetu povećava broj vojnih konflikata, da u odnosu na prošlu godinu sada imamo regionalni sukob koji može imati i šire implikacije, ali je srećom pod kontrolom - to je ono što se dešava u Gazi između Hamasa i Izraela a tu su i Huti i čitava linija sukoba od Sudana, preko Crvenog mora do Mjanmara", rekla je Latinović.

Podsetila je da u svetu u 2022. prema informacijama UN bilo 40 ratnih sukoba.

Dodala je da smo u situaciji kada vojna opcija postaje nešto za čim se prvo poseže a onda slede pregovori i dogovori oko rešenja sukoba, a što ne moreuz nikoga da ohrabri.

Treća dimenzija je, dodaje, konstatacija da je sadašnji svetski poredak nepravilan u odnosu na globalni jug. Prema njenim rečima, puno je neravnopravnosti u odnosi na ono što je potlička i ekonoska moć tih zemalja.

Treba početi intenzivniji rad na izgradnji novog međunarodnog poretka, navela je ona i dodala da ohrabruje to što bi se taj novi međunarodni pravedniji poredak gradi kroz sistem UN.

"Konfenrecija je bila vrlo intnenzivna. Bilo je 60 sesija, to je bio jedan vrlo intenzivan forum u kojem su razmatrana pitanja uključujući bezbednost, hrane, klimatske promene, i to novo što se otvorilo sa ratom u Ukrajini, pitanje izvoza žitarica", rekla je ona.

Kako kaže bio je to globalni forum ne samo po strukturi učesnika, već i po globalnim temama koje se razmatraju.

Milivojević je ocenio da je konferencija bila odraz globlanih odnosa jer je svet podeljen i kolektivni zapad je dominirao.

"Ukrajina je dominirala pre svega, posebno nastupom Zelenskog i tome što je sada aktuelno na zapadu vezano za Ukrajinu, za dalju podršku Kijevu, unutrašnje stvari koje su se otvorile u nekim zemljama. U SAD je novina a što nije tipično za američku predizbornu kampanju, to što je jedno međunarodno pitanje je ušlo u predizbornu kampanju", rekao je on.

Prema rečima Milivojevića, da nije bilo kineskih i indijskih diplomatama s kojima se Blinken sreo, teško da bismo mogli da kvalifikujemo kao ozbiljnu međunarodnu konferenciju opšte globalnog karaktera.