Stefan Surlić: Poseta Šolea označiće novi početak odnosa Beograda i Prištine

BEOGRD - Trodnevna poseta višeg savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea Zapadnom Balkanu označiće novi početak odnosa Beograda i Prištine, ali i SAD prema državama sa tog područja, ocenio je danas docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, koji veruje i da će SAD insistirati da u ovoj godini bude načinjen jasan korak ka formiranju ZSO.

"Mislim da će Šole poslati konkretne poruke i jednoj i drugoj strani, naročito da će akcenat biti na Prištini koja se dosta destruktivo odnosi prema celokupnom procesu i koja je urušila i ono što je do sada mukotrpno u procesu dijaloga u Briselu bilo postignuto", rekao je Surlić za Tanjug.

 

Smatra da bi poruka SAD koju će Šole preneti mogla da znači resetovanje odnosa dve strane, kao i ponašanja Prištine u kontekstu djaloga i stavu prema srpskoj zajednici na KiM.

Na pitanje koliko je značajno potpisivanje memoranduma izmedju Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade SAD u Beogradu o saradnji i koliko su važne konsultacije u Briselu između predstavnika NATO, EU i SAD, odnosno Gabrijela Eskobara, Miroslava Lajčaka i zamenika generalnog sekretara NATO Mirčea Đoane, Surlić je kazao da, iako deluje da Zapad ima jedinstvenu politiku prema regionu i odnosu Beograda i Prištine, na delu su, zapravo, agende koje se takmiče.

"Očigledno je da SAD imaju drugačiji ton u odnosu na vodeće zemlje EU po pitanju budućeg statusa KiM, odnosno načina na koji bi to Beograd trebalo da prihvati", rekao je Surlić.

Istakao je da je politika SAD po pitanju KiM jasna i da se odnosi na nezavisnost te teritorije i njeno članstvo u medjunarodnim organizacijama, ali je primetio i da su SAD pokazale razliku u diplomatskim porukama i potezima, razumevajući vrlo tešku političku poziciju Beograda u kontekstu određivanja budućeg statusa KiM, kao i definisanja dogovora sa Prištinom.

Kada je reč o potpisivanju Memoranduma Surlić ocenjuje da taj dokument označava komunikaciju i saradnju sa SAD, koordinaciju sa NATO-om i predstavnicima EU, ali i da se kroz njega vidi poruka "da će SAD biti i ostati nezaobilazni faktor, odnosno, akter u dijalogu Beograda i Proštine.

"Oni ne žele da rešenje bude nemačko-francuski prelog, već da oni sami budu inicijatori prevazilaženja krize u odnosima Beograda i Prištine", zaključio je Surlić.

Dodao je da su SAD svesni da je novonastala kriza na KiM izazvana, pre svega, sistemskom diskriminacijom nad srpskom zajednicom od strane Prištine i da će dolaskom Šolea biti jasno postavljene "crvene linije".

Prema njegovim rečima te "crvene linije" će jasno ukazati na to da pitanja bezbednosti i prava srpske zajednice ne mogu da bude tema već 20 godina nakon sukoba na KiM.

Surlić kaže i da su ta pitanja zapravo preduslovi za dijalog dve strane i da SAD očekuju da srpski narod i njegovi predstavnici na KiM normalno funkcionišu i budu politički element, da se poštuju njihova identitetska i kulturološka posebnost i prava, kao i da se konačno formira zajednica srpskih opština (ZSO).

Podsetio je da je i predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u više navrata rekao da će odredba o zajednici srpskih opština biti primenjena i da će, ukoliko ne postoji konstruktivan odnos prištinskih vlasti prema tome, SAD pokrenuti samostalnu inicijativu za formiranje te zajednice.

Surlić je naglasio da se ne može govoriti o primeni novih sporazuma na KiM ukoliko se ne ispoštuje Briselski sporazum, koji podrazumeva zajednicu srpskih opština.

"Mislim da su konačno SAD svesne toga i da će insistirati da u ovoj godini bude načinjen jasan korak u tom pravcu", zaključio je docent.

Upozorio je da ukoliko se propusti prilika za formiranje ZSO u 2023. godini, narednih neće biti, te da će Beograd i Priština završiti briselsku eru o normalizaciji odnosa.

Viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole posetiće Severnu Makedoniju, Kosovo i Srbiju od 11. do 13. januara, navodi se u saopštenju Stejt departmenta dostavljenom Tanjugu i ističe da poslednji deo putovanja ima za cilj da podvuče trajnu posvećenost SAD miru, stabilnosti i prosperitetu na Zapadnom Balkanu.

Šole će 11. januara boraviti u Skoplje, gde će razgovarati sa predstavnicima vlade o nizu pitanja, uključujući energetiku, ekonomiju i borbu protiv korupcije.

Nakon toga Šole će otputovati u Prištinu, gde će sa predstavnicima privremenih institucija i civilnog društva razgovarati o naporima SAD da pomognu unapređenju evroatlantskih integracija, kako "kroz dijalog uz podršku EU za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, usredsređenih na međusobno priznavanje".

Šole će 12. januara boraviti u Beogradu gde će sa rukovodstvom Srbije razgovarati o energetskoj bezbednosti, regionalnoj ekonomskoj integraciji i napretku ka cilju Srbije u pogledu pristupanja EU.

"On će takođe razgovarati o ulozi Srbije u jačanju regionalnog mira i bezbednosti i njenom kontinuiranom angažovanju u dijalogu koji vodi EU u cilju normalizacije odnosa sa Kosovom", navodi se u saopštenju Stejt departmenta.