Mihajlo Rabrenović: Otvoreni Balkan stvorio temelj za razmenu stručnih kadrova

BEOGRAD - Stručnjak za strategijski menadžment prof. dr Mihajlo Rabrenović izjavio je danas da je u vremenu kada je Srbija dinamizirala svoje privredne aktivnosti, posebno na planu građevinske industrije, kada je potreban veći broj radnika, dobro što se kroz Otvoreni Balkan stvorio novi temelj za razmenu stručnih kadrova različitih vrsta.

Povodom panel diskusije "Budućnost bez radnika" koja je privukla posebnu pažnju na Kopaonik biznis forumu, on je rekao za Tanjug, da svako preduzeće mora da se optimalizuje sa okruženjem u vremenu velikih migracija koje su jedan globalni fenomen, u situaciji kada građani Nemačke rade u Švajcarskoj zato što su tamo veće zarade, što, dodaje on, ukazuje da ljudi cirkulišu, odlaze i vraćaju se.

"Znamo da je i do sada bilo teško da se nađu keramičari, moleri, zidari, parketari tako da mislim da su Albanija i Makedonija zemlje koje bi mogle da pomognu u tom smislu. Koliki će efekti toga biti ostaje da se vidi, ali dobro je da su naše države Otvorenog Balkana širom otvorile vrata da više ne postoje složene birokratske procedure zato što razvoj preduzetništva iziskuje da se ta administrativna pitanja prevazilaze. Sada jednim jednostavnim klikom preko portala e-Uprava može da se dobije radna dozvola", objasnio je on.

Rabrenović smatra da je Otvoreni Balkan, nakon perioda nesuglasica, dobar potez koji će pomoći u pojačavanju radne snage, ali i boljem odnosu sa susedima.

"Čini mi se da je 31. po redu Kopaonik biznis forum sam po sebi poruka da postoji jedna vrsta brenda, jedna vrata institucije koja ima kontinuitet u analizi društvenog okruženja na tom temelju, prilagođavanju organizacija kako privrednih tako i državnih u tim okolnostima", naveo je on.

Prema njegovim rečimam glavna poruka Kopaonik biznis foruma je da u uslovima neizvesnosti, odgovorne organizacije moraju pažljivo da analiziraju svoje okruženje i da se prilagođavaju u meri u kojoj je to moguće.

U vremenu velikih izazova, složenih geopolitičkih sukoba, inflacije, energetske krize i brojnih drugih okolnosti, Rabrenović kaže da je Srbija položila ispit jer je obezbedila makro ekonomske uslove i mnoge druge prilike za razvoj Srbije kao dobre poslovne destinacije, i dodaje da je pozicioniranjem glavnog cilja "Skok u budućnost-EXPO 2027" stvorila viziju šta će biti glavni fokus u narednih nekoliko godina.

"Mislim da je dobro što su se na jednom mesto okupili privrednici, predstavnici države i svi drugi koji su zainteresovani da razmene mišljenja, da se bolje upoznaju i da razgovaraju. To je je jedan globalni skup, tu praksu treba negovati zato što je to pogodna forma za razmenu mišljenja i preispitivanja", poručio je on.

Smatra da će ovaj forum poslužiti kao podsticaj da nadležni državni organi u svoju analizu ugrade neke od tih stavova i donesu zvanične dokumente, možda i polazne osnove za preispitivanje strategija razvoja pojedinih segmenata privrednih delatnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta prof.dr Ljubodrag Savić izjavio je danas, povodom panel diskusije "Budućnost bez radnika" na Kopaonik biznis forumu, da se Srbija već duže vreme suočava sa problemom nedostatkom radne snage, koji je, kako je objasnio, nastao mnogo ranije kada je jedina zanatska škola na Zvezdari ugašena zbog nedostatka interesovanja ljudi.

"Neki ljudi su otišli u inostranstvo, prirodni priraštaj nam je manji, radničko zanimanje u Srbiji je izgleda postalo sramota. Opšti je utisak da Srbija neće imati dovoljno radnika posebnu u određenim kvalifikacijama za ove ambiciozne planove. Na sreću postoje i siromašniji od nas, ljudi će verovatno doći u Srbiju", naveo je on za Tanjug.

Savić je rekao da sporazum o slobodnom pristupu tržištu radne snage, kroz inicijativu Otvoreni Balkan, omogućava da građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije da se bez posebnih procedura zapošljavaju u druge dve države pod istim uslovima kao i državljani tih zemalja, pruža mogućnost da makedonski i albanski radnici dođu u Srbiju, ali dodaje da će za ambiciozne planove koji su najavljeni trebati mnogo više radnika.

"Rešenja naravno ima, ali se mora razmišljati dugoročno jer će ovaj problem biti sve izraženiji zato što Srbija po prirodi stvari stari, biće sve manji kontigent ljudi koji se mogu regrutovati za radnička zanimanja i ono što je za Vladu prioritet je da počne da razmišlja ne samo o platama tih ljudi, nego i o položaju", izjavio je on.

Prema njegovim rečima, to jedan složen problem koji se ne može rešiti po sistemu slobodne konkurencije i ponude i tražnje, već da se država mora aktivno uključiti i preduzeti adekvatnije mere kako bi se rešio problem nedostatka radne snage.