Mišljenje veća evropskih sudija Saveta Evrope o slobodi izražavanja sudija

BEOGRAD - Društvo sudija Srbije prosledilo je danas poslednje mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope o slobodi izražavanja sudija.

Mišljenje sadrži pregled praksi u državama članicama Saveta Evrope vezanih za slobodu izražavanja sudija i upotrebu društvenih medija od strane sudija i predstavlja set međunarodnih pravnih standarda za istupanje sudija u javnosti.

Reč je o skupu standarda koji se odnose na države članice tog tela, uključujući i Srbiju.

U mišljenju se nalaze standardi koji se tiču, između ostalog, ograničenja slobode izražavanja, a tu su izjave u vezi sa sudskim sporovima, izjave u vezi sa javnim raspravama, izjave u vezi sa zabrinutošću za sudstvo kao instituciju, javnu kritiku sudstva, zatim odbrane nezavisnosti sudstva kao pravne ili etičke dužnosti sudija, upotrebe društvenih medija od strane sudija...

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragana Boljević pojašnjava za Tanjug da mišljenje nije obavezujuće, jer Savet Evrope nema zakone već "meko pravo", dodajući da je reč o standardima, te da svaka država članica treba da vodi računa o njima i da uređuje svoj pravni sistem.

Ona navodi da su ti standardi opšte prihvaćeni u državama članicama SE, navodeći da Veće izdaje mišljenja o važnim pitanjima koja se tiču sudstva najmanje jednom godišnje.

"Poslednji se odnosilo na slobodu izražavanja sudija zbog toga što je to tema koja je najviše evoluirala", rekla je Boljević.

Podsetila je da je ranije bilo nezamislivo da sudija izlazi u javnost i da nešto govori, odnosno smatralo se da sudije "pričaju" kroz svoje presude, ali su se vrednosti u društvima evoluirale i došlo je do promene.

Kako kaže, to je posebno dobro definisano u presudi "Baka protiv Mađarske" Evropskog suda za ljudska prava iz 2016. godine, u kojoj se govorilo da sudija, ne samo da ima pravo da komentariše, već je to i njegova etička dužnost kada vidi da neke mere mogu da ugroze nezavisnost sudstva.

Ostaje da se sporovi ne komentarišu, ali postoje, kaže, različita pitanja ili teme koje nisu vezane za konkretan spor, a koje su bitne i mogu da se komentarišu.

"Sudije su inače i u Evropi vrlo oprezne kada izlaze u javnost i ne vole često da izlaze u javnost, nije to vezano samo za nas. Plaše se da iskazom o nekoj temi ne kažu svoj stav kao građanina, koji bi onda mogao da se u nekom konkretnom predmetu koji izađe tumači kao jedna vrsta pristrasnosti", rekla je Boljević.

Kako navodi, zbog te potrebe da bude nepristrasan, sudija mora da bude uzdržan u svojim izjavama i da se nađe jedna mera, da kao građanin ima pravo da se izjasni o određenim temama, ali mora i da se samouzdrži posebno o političkim temama da ne bi odavao utisak pristrasnosti.

Boljević pojašnjava da se mišljenje Veća odnosi i na Srbiju, ali ističe da se ne može isti standard primeniti u svakoj državi, jer recimo u Francuskoj i Nemačkoj sudije imaju pravo da budu članovi političkih stranaka, čak smeju i da budu članovi organa političkih stranaka, dok je u Srbiji nezamislivo da sudije budu članovi stranke.

"Svaka država za sebe mora da nađe svoju meru šta je dozvoljeno sudijama, a šta ne, da ne bude preterano ograničenje, ali i da sudije ne budu takve da postanu politički činioci", zaključila je Boljević.